Amerika između zidova

S obzirom na to da predsedniku Bušu ne uspeva da iza sebe ostavi bilo kakav pozitivni trag kojim bi bio upisan u američku istoriju, sve više se trudi da gradi – zidove!

Prvo je zamislio zid na granici sa Meksikom. Kongres je, istina, 1 120 kilometara bedema (trećina ukupne dužine) odobrio, ali za to nije izdvojio ni dolar. Obuzet graditeljskom strašću, predsednik sada okreće pogled ka severu. Kongres je već drugi put odobrio studiju izgradnje zida na granici sa Kanadom. Prvo treba ustanoviti da li je to zaista potrebno i da li se uopšte može na takvom terenu podići. Deo plana je i raspoređivanje 12 000 pripadnika Narodne garde i neprekidno praćenje na hiljade mogućih prelaza koje do sada niko nije nadgledao. Vodene površine će nadgledati flotila od 400 brodova.

Prva verzija ovog plana u Senatu je blokirana, ali je sada na stolu druga.

Kanađani nisu uopšte oduševljeni pomišlju na nekakav “kanadski zid”. Apsurd je najbolje izrazio Skoti Grinvud, direktor jedne lobističke grupe: “Zid bi trebalo da spreči talas ilegalnih imigranata. Koliko je meni poznato, ovakav problem naša granica ne poznaje.”

U borbu protiv zida se svom snagom upustio i kanadski premijer Harper, koji je izrazio i svoju podršku meksičkom predsedniku Kalderonu u njegovoj borbi protiv zida na južnoj granici. Oduševljeni nisu ni pojedini američki zakonodavci. Demokratski senator Patrik Lihi (66) ovaj projekat je nazvao “najglupljom idejom” sa kojom se tokom svoje političke karijere sreo (u Kongresu je od 1980. godine), i dodao da će jedino što će taj zid učiniti, biti nerviranje najboljeg suseda kojeg SAD imaju.

Ni sami Amerikanci tačno ne znaju šta žele da sagrade na kanadskoj granici. Jedan predlog govori o zidu, a drugi o virtuelnom zidu. Gradnja neće biti nimalo laka, s obzirom na to da je granica dugačka, a na pojedinim mestima nije tačno određeno ni kuda vodi. Wen značajni deo predstavljaju vodene površine.

Pre nekoliko dana u mestu Grejt Fols (Montana) otvorena je treća vazdušna baza za nadgledanje kanadske granice. Čine je dva vojna helikoptera i dva lovca, koji treba da pokrivaju 800 kilometara međe. Dve slične baze, u državama Vašington i Wujork, već postoje, a priprema se gradnja još dve. U planu je i postavljanje guste mreže senzora, infracrvenih kamera, bespilotnih letelica i stražarskih kula. Firma “Boing” već je dobila prvu naruybinu vrednu 67 miliona dolara za prototip stražarske kule, kojih će biti izgrađeno najmanje 900.

Ono o čemu se u predlogu ne govori, jesu potrebne finansije. Zid na mnogo kraćoj i dostupnijoj granici sa Meksikom bi, na osnovu poslednjih proračuna, koštao najmanje devet milijardi dolara, a o ceni severne kapije ne postoji čak ni predstava.

Amerikanci već duže vreme tvrde da je njihova granica sa Kanadom prilično porozna, i da postoji opasnost da preko nje mogu da prelaze teroristi. Pokušaj da se uvedu pasoši ili neki drugi dokumenti koji se ne mogu falsifikovati, što se obećava već nekoliko godina, za sada nije blizu realizacije. Uvođenje ove obaveze nedavno je ponovo odloženo za 17 meseci i trebalo bi da stupi na snagu tek juna 2009.

Kanađani, međutim, moraju pasoše da imaju još od prošle godine ako stižu brodovima i avionima.

Još jedan od problema je nepostojeća infrastruktura. Zaštitnici granice su se do sada pre svega bavili kontrolom robe, a za masovne provere pasoša na granici nema dovoljno službenika.