Kolos na Slaviji

Trebalo je da prođu dve pune decenije da bi prvonagrađeno konkursno rešenje za sedište Narodne banke na Slaviji preraslo u nedavno završenu, za beogradske razmere gigantsku građevinu. Tako dugom periodu realizacije idejne zamisli zagrebačkog arhitekte Gruje Golijanina doprineo je niz nepovoljnih pratećih okolnosti. Najpre se tu može navesti višekratna promena statusa Banke kao investitorske ustanove izazvana državnom transformacijom od SFRJ, preko SRJ i zajednice SCG do današnje Republike Srbije. Svoj zlosrećni udeo imale su u tome i godine naše teške društvene i ekonomske krize pogoršane sankcijama i dugom međunarodnom izolacijom.

Posle niza tehničkih i proceduralnih nesporazuma sa investitorom, arh. Golijanin 1992. napušta projekat, a koordinaciju na izradi glavnog projekta i na ukupnim izvođačkim poslovima preuzima firma Mašinoprojekt. U okviru ove koordinacije arhitekt Marija Gec, kao autor drugonagrađenog konkursnog rada (u zajednici sa arh. Milutinom Gecom) biva angažovana kao odgovorni projektant na izradi izvođačkog elaborata u kome je, da to naglasimo, visokim profesionalnim pristupom ispunjen zahtev investitora da se u potpunosti zadrži spoljni oblik iz Golijaninovog projekta.

Ovih dana zgrada se uveliko uvodi u planiranu poslovnu namenu, a mi ćemo navesti nekoliko podataka o njenim prostornim kvalitetima: ukupna površina nadzemnog dela iznosi 28 000 kvadratnih metara raspoređenih u prizemlju i na devet spratova uz potkrovlje namenjeno smeštaju instalacijskih uređaja. Četiri podzemne etaže imaju 21 000 kvadratnih metara što sa nadzemnim površinama svrstava ovu građevinu među nekoliko najvećih u Beogradu.

Veoma složeni funkcionalni sklop objekta, koji svoje kvalitete treba da pokaže kroz dužu upotrebu, ostavićemo za neku drugu priliku, a ovaj osvrt usmerićemo na spoljni lik građevine koji, što je i prirodno, privlači najviše pažnje javnosti i ima bitan uticaj na vizuelnu predstavu neposrednog okruženja, a po svojim spoljnim dimenzijama i na panoramsku predstavu celog grada.

Oblikovanje zamašnog gabarita Banke, pogotovo u nesređenom ambijentu Slavije, predstavljalo je izuzetno težak projektantski izazov. Na približno kvadratnoj parceli autor je na stranama prema Slaviji i Ulici kralja Milana uzdigao dva, na uglu međusobno spojena, monostaklena bloka koji na celoj desetoetažnoj visini imaju ravne fasadne površine. Wihove unutrašnje strane, razlomljene u kubične i prizmatične forme, spuštaju se vertikalno do nivoa trećeg sprata da bi se zatim pretopile u nemirnu krovnu strukturu prostrtu do okvirnih linija parcele prema Nemanjinoj i Ulici Svetozara Markovića. Modelovanje velikog korpusa izvedeno je likovnim postupkom u kome je sudelovalo mnogo elemenata sakupljenih u fizičku celinu, ali bez ostvarene ikakve stilske celovitosti. Odmah se uočava da autor nije bio kadar da artikuliše složenu strukturu kompozicije i da se ona razvijala umnogome stihijno.

Ako bi trebalo da se osvrnemo bar na neki detalj, onda bismo tu uzeli glavni prilaz i ulaz kao posebno važne elemente za ustanovu ovakve poslovne vrste. Primetno siromašno oblikovani prilaz sa ugla ulica Nemanjine i Svetozara Markovića, uključujući tu stepenište i plato, vode do glavnog dualnog, nespretno dizajniranog portala koji svakako ne pristaje reprezentativnom karakteru ove visoke institucije. Da ovaj čeoni prizor bude još nepovoljniji, nad ulazom se našao niz prizmatičnih erkera – možda najspornijeg činioca u neujednačenom likovnom kolopletu celog korpusa. Upotrebljeni materijali (staklo i prirodni mermer) takođe su ostali bez dobrog vizuelnog saglasja.

Pređemo li na prostornu postavku nove palate naići ćemo na neke neobjašnjive projektantske poteze. Onako kako je locirana, sa ogromnim ravnim blokom prema Slaviji, nova zgrada će biti izuzetno teška datost u rešavanju šireg ambijenta Slavije. Ona je, da tako kažemo, sada naopako okrenuta, jer je bilo daleko logičnije da je njen glavni prilaz bio usmeren ka Slaviji, a da se stepenasti gabaritni rast razvijao prema parku kod Pozorišta.

U svom bližem okruženju zdanje NBS se javlja kao neprilagodljiv i neskladan građevinski kolos. Što se tiče njenog mesta u gradskim razmerama, Banka na Slaviji ima daleko veći značaj kao poslovni objekat nego kao arhitektonsko delo. Rekli bismo čak da je zbir njenih likovnih mana skoro u obrnutoj relaciji prema volumenskoj veličini i da, u tom smislu, pripada redu graditeljskih ostvarenja neznatne vrednosti.