Kompresiranje

Prinuđen sam da radim sa računarom, mada daleko više volim papir i knjigu”, piše mi iz Podgorice inž. Dragan Perišić, jedan od čestih i uvek duhovitih saradnika ove rubrike. “Tako sam oguglao na čatovanje, apdejtovanje i sve one druge anglicizme koji su nam preplavili jezik. Vjerovatno da za dobar dio njih nema odgovarajućih naših izraza. Ali kada čujem od svakog, ama baš svakog službenika na Internetu CG kako nudi ADSL i ISDN usluge, pa kaže a-de-es-el i ajs-di-en, bude mi malo muka. Nisam očekivao da će dvije skraćenice iz istog jezika u istoj rečenici različito sricati. (Na stranu ovo sažimanje: ajs umesto aj-es.) Takođe, mladi, visoko obrazovani i, nadam se, visoko stručni kadrovi stalno, svi do jednog, u službenoj upotrebi koriste izraz kompresirati. Čak su i kolege, moji ispisnici, koji su, kao i ja, davno učili kako se može sabiti, odnosno komprimovati (ili, ko više voli: komprimirati) signal, usvojile oblik kompresirati, pa ga svakodnevno upotrebljavaju u toku rada na internetu. Sa žaljenjem sam ustanovio da mi je generacija prilično slabašna i kompresirana. I nije čudo ako sam zbog toga vidno depresiran. Oprostite što se malo digresirah od teme...”

Primeri se odnose na usko stručne izraze, ali govore o nečem širem: promeni kulturnog uzora. Nekada, pre jednog ili dva veka, svi školovani ljudi učili su nemački, pa su preuzeli i nemački izgovor latiničkih slova: be, ce, ge, ka, er i tako dalje. Posle su počele da nadiru engleske skraćenice sa engleskim izgovorom – Bi-Bi-Si, pa di-di-ti, pa Aj-Bi-Em, Si-En-En, pi-ar, di-vi-di i ko zna još koliko njih. Sada je već došlo vreme da se upitamo neće li naša deca u sezoni gripa piti “vitamin si”, slušati “ariju na yi-žici” i rešavati jednačine s nepoznatima “eks” i “uaj”.

Pored nemačkog, neophodan strani jezik bio je i latinski (nije slučajno Vuk pisao “Lexicon serbico-germanico-latinum”). U gimnaziji u Sremskim Karlovcima, čak i kad je đak pitao za dozvolu da ode u toalet, morao je to da učini na latinskom. Takvi đaci su znali da latinski glagoli glase comprimere, deprimere, da im je particip compressum, depressum, odakle imenice compressio i depressio. Engleski jezik, sasvim kao i naš, hiljade učenih termina preuzeo je iz latinskog, samo što je glagole uzimao u obliku participa (compress, depress). A pošto danas svaki vlasnik kompjutera uči engleski, dok praktično nijedan ne zna latinski, nikakvo čudo što naše odavno pozajmljeno komprimirati ili komprimovati postaje “kompresirati”...

Bez stranih reči se ne može, to je već hiljadu puta rečeno. Ali moramo li sve strane reči koje su još naši dedovi pozajmili da zaboravimo, pa da ih iznova pozajmljujemo u engleskom obliku?

Branislav Popović iz Beograda postavlja pitanje o glagolu doneti. “Zašto ljudi govore donesen, ili još gore donešen, a ne, logično, donet?”

Bilo “logično” ili ne, svaki će vam gramatičar reći da je donesen pravilno kao i donet, a na isti način dopušteno je prenesen (kao u izrazu “preneseni smisao”) i prenet, iznesen i iznet, unesen i unet, ponesen i ponet, i tako za sve glagole na -neti, -nesem. Pogrešno je donešen, prenešen, iznešen i drugi takvi oblici koji su nastali po ugledu na nošen (od nositi) i druge glagole na -iti.

Isti čitalac upozorava da se bugarski predsednik zove Georgi Prvanov, a ne “Parvanov” kao što neretko pišu naši novinari, prenoseći transkripciju iz zapadnih jezika koji ne znaju za slogotvorno R. To je ona ista “bolest posredništva” na koju je, povodom ruskih imena, više puta ukazivao Bogdan Terzić. U našim medijima ovaj slavista je zabeležio “Skvortsov” umesto Skvorcov, “Khmielnicki” umesto Hmeljnicki, “Pliušč” umesto Pljušč, “Černobil” i “Suzdal” umesto Černobilj i Suzdalj, “Juri” i “Dmitri” umesto Jurij i Dmitrij i tako dalje. Time se opet vraćamo na temu s početka: svi uče samo engleski. Kad bi se bar još malo pomučili, pa naučili na koji način se u engleskom transkribuju c, h, lj i drugi slovenski glasovi koji nama, za razliku od zapadnih Evropljana, ne bi trebalo da predstavljaju nerešivu zagonetku...