Srbija visokog napona

Petog novembra prošle godine gotovo da se raspao elektroenergetski sistem Zapadne Evrope i u mraku ostao veći deo Nemačke, Belgije, Holandije, Francuske, Španije, Portugala, Švajcarske, Italije, Austrije, Slovenije. Posledice su se osetile čak i u Maroku, koji je kablom povezan sa Španijom. Bez struje su pored građana, kao običnih potrošača, ostala i industrijska postrojenja, a najduži su prekidi snabdevanja strujom trajali 90 minuta. Evropa kuburi ne samo s manjkom struje već i s nedovoljnim prenosnim kapacitetima na visokom naponu. Sve to je bilo dovoljno da se efektom domino kockica ispad u severnonemačkoj visokonaponskoj prenosnoj mreži automatski odrazi u gotovo celoj Evropi.

U Srbiji nije bilo poremećaja u snabdevanju strujom ali dispečeri srpskog Nacionalnog dispečerskog centra ne samo da su pomno pratili šta se dešava u Evropi i neposrednom okruženju već su i uspeli da, vezujući njihove potrošače na naš sistem, od mraka sačuvaju delove susednih elektroenergetskih sistema Mađarske, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Da bi cela priča bila zanimljivija, treba reći da je do inicijalnog kurcšlusa u zapadnoevropskom elektroenergetskom sistemu došlo na dalekovodima na nemačkoj reci Ems, koji se u pravilnim intervalima, inače, isključuju radi prolaska brodova, a da je srpski EMS (Elektromreža Srbije) uspeo da ovdašnje potrošače struje zaštiti od lančane reakcije i mraka.

- Naravno, Elektromreža Srbije to ne bi uspela bez Elektroprivrede Srbije. Dok se mi u EMS-u trudimo da stalnim ulaganjima u mrežu unapredimo sistem prenosa električne energije i da podignemo sigurnost napajanja, EPS je taj koji proizvodi struju, kaže Dragan Vignjević, generalni direktor Elektromreže Srbije, javnog preduzeća koje je operator prenosnog sistema i tržišta električne energije u Srbiji.

EMS je ovih dana svečano pustio u pogon trafo-stanicu 400/110 kV Sombor 3. Vrednost projekta je 16,9 miliona evra, s tim što je Evropska banka za obnovu i razvoj obezbedila 15,5 miliona a ostatak je EMS investirao iz sopstvenih sredstva. Govoreći o značaju ove trafo-stanice, Vignjević navodi podizanje napona u takozvanoj somborskoj petlji, što direktno utiče na povećanje kvaliteta isporučene električne energije, na snižavanje gubitaka električne energije u prenosnoj mreži (od 8 MW), rasterećenje okolnih trafo-stanica i na povećanje sigurnosti napajanja tarifnih potrošača.

- U drugoj fazi izgradnje predvideli smo povezivanje ove sa trafo-stanicom Sremska Mitrovica 2, dalekovodom napona 400 kV, izgradnju interkonektivne veze sa prenosnim sistemom Mađarske, ugradnju drugog transformatora snage 300 MVA... Trafo-stanica Sombor 3 skupa sa nedavno puštenom u rad trafo-stanicom 400/110 kV Jagodina 4 najmodernije je postrojenje naše prenosne mreže, koja po svim karakteristikama odgovara najsavremenijim evropskim standardima, kaže Vignjević.

Zahvaljujući geografskom položaju Srbije, postojeća prenosna mreža prepoznata je kao važan činilac u evropskim integracijama. Vignjević napominje da je sa ovim trafo-stanicama “Srbija učvrstila lidersku poziciju u regionu jugoistočne Evrope”.

Da bi se ovaj položaj učvrstio, EMS pored redovnog održavanja prenosnog sistema izuzetnu pažnju poklanja investicijama pa će tokom ove godine otpočeti izgradnju međunarodnog dalekovoda od Niša do makedonske granice (ka Skoplju) tako što će se najpre graditi deonica do Leskovca. Ove godine će, takođe, konačno otpočeti i izgradnja nove trafo-stanice 400/100 kV Beograd 20, oko čega je, inače, bilo puno problema zbog protesta građana, koji nisu pristajali na ovakav objekat u neposrednom susedstvu. Zato će lokacija biti pomerena. Vignjević ističe da je ovaj projekat dobio “zeleno svetlo” zahvaljujući razumevanju grada, opštine Zvezdara i ljudima iz Ministarstva za kapitalne investicije, koji su shvatili značaj novog trafoa za sigurnost snabdevanja Beograda električnom energijom.

Napominjući da je EMS operator prenosnog sistema i tržišta električne energije, Vignjević objašnjava da je visokonaponski elektroenergetski sistem prirodni monopol.

- Naš sistem je u srcu regiona. Prirodni monopol podrazumeva transparentnost. EMS je koncipiran po ugledu na operatore prenosnog sistema u razvijenim evropskim zemljama i potpuno smo spremni za liberalizovane principe pri stvaranju tržišta električne energije. Obezbeđujemo, dakle, nediskriminatorski pristup prenosnoj mreži svih licenciranih učesnika na tržištu električnom energijom, upravljanje zagušenjima u prenosnoj mreži, transparentne cene i procedure za dodelu prekograničnih kapaciteta, priča Vignjević objašnjavajući da je EMS važan činilac u evropskim integracijama, naročito u regionu jugoistočne Evrope, a za prenos velikih količina električne energije na pravcima sever – jug i istok – zapad, ali i za implementaciju odredbi ugovora o osnivanju Energetske zajednice jugoistočne Evrope.

Sve ovo dovelo je do toga da su planovi za razvoj prenosnih kapaciteta EMS do 2015. godine u skladu sa regionalnim potrebama. “Pogotovo kada se radi o izgradnji novih, interkonektivnih dalekovoda sa susednim državama”, kaže Vignjević, ističući i to da se težak položaj Elektroprivrede Srbije, zbog najniže cene struje u regionu direktno reflektuje i na poslovanje EMS-a.

Vignjević se nada da će od 1. aprila u Srbiji početi da funkcioniše tarifni sistem za električnu energiju, odnosno da će “početi da funkcionišu tržišni odnosi među energetskim subjektima” što je, kako kaže, preduslov za razvoj tržišta električne energije.

I u EMS-u i u EPS-u slažu se da jedino na tržišnim principima koncipiran energetski sektor Srbije ima šansu da iskoristi svoje komparativne prednosti i da energetika bude viza za priključak sa Zapadnom Evropom. Hoće li ovo “tržišni principi” značiti poskupljenje struje od 20 ili čak 25 odsto, rešiće nova Vlada Srbije.

U samom EPS-u s ponosom ističu da su i sa najnižom cenom struje u Evropi minulu godinu završili sa profitom od oko 15 milijardi dinara. Preračunato u evre, to znači da su u plusu oko 200 miliona evra. Uz to što je EPS sa Vladom Srbije dogovorio mehanizam za otpis dugovanja prema Pariskom i Londonskom klubu, ova firma novu vladu Srbije čeka kako bi krenuli u nove investicione projekte. Spremajući se za buduću tržišnu utakmicu EPS je tokom 2006. godine angažovao tri konsultantske kuće za tri projekta: organizaciono i finansijsko restrukturiranje kompanije, za izbor i privlačenje strateških partnera za završetak izgradnje TE Kolubara B i za Projekat rekonstrukcije TE-TO Novi Sad. Izbori strateških partnera treba da budu završeni do kraja 2007. godine. U samom EPS-u se nadaju da će realizacijom ova tri projekta EPS moći da zauzme vodeću ulogu u elektroenergetskom sektoru u jugoistočnoj Evropi i da postane značajan izvoznik struje.

Konsultant za Projekat organizaciono i finansijsko restrukturiranje EPS-a je konsultantska kuća Arthur D. Little. Aktivnosti su započete decembra 2006. godine. U EPS-u očekuju da će ovaj konsultant završiti predviđene poslove sredinom 2007. godine. Sam proces restrukturiranja EPS-a treba da se odvija u tri glavna pravca: finansijska konsolidacija; definisanje strategije reformskih promena i razvoja EPS-a; i restrukturiranje i unapređenje performansi i uključivanje EPS-a u tržište kapitala.

- Konsultant treba da analizira, oceni i definiše preporuke za mogućnosti smanjivanja troškova i povećanje prihoda, razvoj strategije reformskih promena EPS-a, strategiju razvojnih opredeljenja do 2015. godine (principi), unapređenje organizacije, pristup tržištu kapitala, kao i da definiše preporuke za opcije i strategiju privatizacije, kaže Dragomir Marković, direktor Direkcije za strategiju i investicije u EPS-u.

U junu 2006. godine EPS je odabrao i finansijskog savetnika za izbor i privlačenje strateškog partnera za završetak izgradnje TE Kolubara B. Konzorcijum koji sačinjavaju EPIC (Austrija) i Elektrotehnički fakultet iz Beograda treba da analizira moguće investicione projekte za dovršetak TE Kolubara B ali i projekat izgradnje novog visokoefikasnog bloka sličnog ili većeg kapaciteta. Obe elektrane treba da koriste isti tip goriva: lignit sa površinskih kopova Kolubare.

U EPS-u najavljuju da tender za dovršetak Kolubare B treba da bude objavljen u prvom kvartalu 2007. a strateški partner da bude izabran do kraja godine. To treba da bude elektrana sa dva bloka od po 350 MW instalisane snage. Kako su pojedini potencijalni strateški partneri pokazali veći interes za izgradnju novog savremenog termoenergetskog postrojenja, takođe snage od oko 700 MW, ali na lokaciji TE “Nikola Tesla B” u Obrenovcu, nego za nastavak izgradnje TE Kolubara B, u EPS-u kažu da treba razmišljati i o gradnji ove, druge elektrane.

- Srbija ima interesa za gradnju obe ove termoelektrane. To je preporučio i savetnik. Biće dve odvojene tenderske procedure za izbor strateških partnera. Strateški partneri će biti odabrani do kraja godine. Pri tome, jedan kapacitet od 700 MW zadovoljiće očekivani rast potrošnje struje u Srbiji, a drugi će predstavljati zamenski kapacitet za stare, neefikasne i ekološki neprihvatljive elektrane. Izgradnja novog kapaciteta je dugoročno ekonomski isplativija od ulaganja u ekološku opremu na neefikasnim postrojenjima i omogućava racionalnije raspolaganje ograničenim rezervama uglja, kaže Marković.

Za projekat rekonstrukcije TE-TO Novi Sad novembra 2006. je za finansijskog savetnika izabran konzorcijum koji sačinjavaju: CSP Consult & Strategdž GmbH (Berlin/ SR Nemačka), ROLAND BERGER STRATEGY CONSULTANTS GmbH (Beč/ Austrija), LAHMEYER INTERNATIONAL AG (Bad Filbel/ SR Nemačka) i CITADEL FINANCIAL ADVISORY d.o.o. (Beograd). TE-TO Novi Sad je najveći termoenergetski objekat u Srbiji, koji kao gorivo koristi prirodni gas ili mazut. Rekonstrukcija TE-TO Novi Sad u kombinovano postrojenje sa gasnom i parnom turbinom ili izgradnja novog gasno-parnog bloka na istoj lokaciji treba da obezbedi konkurentnost i profitabilnost postrojenja u uslovima tržišnog poslovanja i normalnog pariteta cena goriva i energije. Novo postrojenje treba da bude fleksibilno u pogledu promene opterećenja. Treba, takođe, da ima mogućnost ulaska u pogon velikom brzinom, što je od značaja za funkcionisanje elektroenergetskog sistema. Uz to, dodatni elektroenergetski kapacitet u Vojvodini će doprineti stabilizaciji rada prenosne mreže i obezbediti potrebnu reaktivnu snagu. I realizacija ovog projekta predviđa učešće inostranog strateškog partnera. U EPS-u kažu da će to biti na isti način kao i u slučaju realizacije projekta izgradnje termoenergetskih postrojenja na kolubarski lignit.

Kada se ovim planovima dodaju najave Vladimira Đorđevića, generalnog direktora EPS-a, o tome da će se sa Republikom Srpskom graditi hidroelektrana “Buk Bijela” i zajedno ući u posao revitalizacije HE “Višegrad”, jasno je da bi Srbija mogla rešiti zavisnost od uvozne struje. U EPS-u odbijaju da otkriju više detalja o planovima u Republici Srpskoj pa se može pretpostaviti da se radi po istom sistemu kao i kod jesenas završene prodaje Telekoma Srpske Telekomu Srbije.