Šesti princip

Kada je u leto 2004. godine položio zakletvu, predsednik Srbije Boris Tadić je već morao da počne da razmišlja na kojoj tački se mogu spojiti ili pomiriti očekivanja 1,7 miliona glasača i njegova skromna, protokolarna ovlašćenja. Početkom marta je došao u sasvim drugačiju poziciju – njegova slabašna ovlašćenja su, u zemlji sa tehničkom vladom, parlamentom koji to još nije postao, a sve usred teških bečkih pregovora o Kosovu, iznenada postala neopisivo značajna. I dok sve stranke, mediji i međunarodna zajednica postavljaju pitanje – kako će Tadić izaći iz svega ovoga, uz uverenje da će, šta god bude odlučio, imati veoma burne reakcije u stranci, zemlji ili van nje, Srbija ulazi u završnu fazu pregovora o vladi i nešto važnijih pregovora o Kosovu. Jedan visoki funkcioner u razgovoru sa potpisnikom ovih redova kaže kako mu je poređenje ta da dva pregovaračka procesa zaista fascinantno – oko vlade imamo dobru, lagodnu početnu poziciju ali zapanjujuću stranačku zaslepljenost, oko Kosova vas sve vuče na pesimizam, ali se pregovarački tim ponaša izuzetno odgovorno i ozbiljno.

Delegacije dveju vodećih stranaka su prošle nedelje relativno lako postigle saglasnost o osnovnim principima delovanja buduće vlade, što je medijima i analitičarima otvorilo mogućnost za spekulacije kako će Srbija vrlo skoro dobiti novu vladu. Nekoliko dana kasnije javnost je saznala i za već legendarni šesti princip vlade, a jedan od lidera narodnjačke koalicije, Velimir Ilić, izleteo je sa uvredama na račun predsednika države, što je klatno opasno približilo raspisivanju novih izbora. Iako mediji u Srbiji opasno liče na obične kablove kroz koje stranke puštaju male ili veće strujne udare svojim rivalima ili partnerima, Srbija je i dalje veoma daleko od novih izbora jer bi na njima svi sadašnji učesnici u pregovorima o vladi bili teški gubitnici, uključujući i stranke koje se nadaju da bi dobile koji procenat više, ali bi svejedno morale da negde u oktobru naprave manje više istu koaliciju koju nisu želele sada.

U čitavom “vladotvornom” procesu će presudnu ulogu imati najjača stranka demokratskog bloka jer partijski ešeloni veoma nestrpljivo čekaju da preuzmu značajne poluge vlasti (posebno finansije i energetiku) ali znaju da bi ustupanje premijerske pozicije Koštunici moglo da bude veoma rizično. Pre nego što odgovore na jednostavno pitanje je li DSS naš dugogodišnji strateški partner ili politički arhirival, vrh DS bi morao da razmisli kako da napravi kompromis posle kojeg bi i Tadić i Koštunica ostali ključni politički faktori na sceni.

Do tada je Srbija napravila dva koraka napred i jedan nazad na putu ka novoj vladi. Ono što je odavno bilo poznato svakom bolje informisanom novinaru u zemlji postalo je sasvim jasno nakon sastanka delegacija DSS/NS i G17 plus – Dinkić će biti veoma jasan protivnik Đelićevoj kandidaturi i važan partner Koštunici u pregovorima o vladi. Sa tog sastanka je poslata ponuda Tadićevim demokratama, koja se već u medijima opisuje kao čuveni šesti princip – dobijate podršku na predsedničkim izborima, imate predsednika Skupštine, ali premijersko mesto dobija DSS, a Dinkić ostaje ministar finansija. Ono što nije saopšteno javno, ali jeste veoma važno za razumevanje odnosa između tih stranaka, odnosi se na obavezu da pomenute stranke zajedno nastupaju u drugom krugu lokalnih izbora i zatim formiraju koalicionu vlast po gradovima u Srbiji. Takav paket-aranžman je bio očekivan još od kraja januara, kao što se moglo očekivati da dve stranke koje su sarađivale u vladi tri godine ne nameravaju da uđu u narednu vladu kako bi pravile radikalni raskid sa samim sobom.

Već ranije je u nekim neformalnim razgovorima između DS-a i G-17 ponuđeno predsedniku Srbije da preuzme premijersku funkciju, dok bi na predsedničkim izborima sve demokratske stranke podržale Koštunicu, ali je takva ponuda odbijena kao nedovoljno ozbiljna.

U međuvremenu je Demokratska stranka uspela da ubedi i sebe i gotovo sve medije u Srbiji kako je narod na nedavnim izborima ubedljivo glasao za to da Đelić bude premijer te da su u Ustav Srbije i elementarnu demokratsku proceduru uveli sasvim zanimljivo pravilo da predsednik države daje mandate drugoj stranci po broju glasova. Tačno je da je Koštunica postao početkom 2004. mandatar iako je DSS dobio manje glasova nego što je DS dobio na poslednjim izborima, ali su njegovu kandidaturu podržale sve stranke osim radikala i demokrata. Đelić, kako stvari stoje, sada može da računa samo na podršku DS-a i LDP-a.

“Mislim da se Koštunica i Tadić jako dobro razumeju, kao što se i ljudi koji vode pregovore u ime te dve opcije odlično razumeju. Ali niko živi ne može da razume da stranka koja se toliko zalaže za teritorijalni integritet Srbije uvlači u pregovore o vladi Čedu Jovanovića, koji čitavu svoju politiku svodi na što raniju nezavisnost Kosova, i još ga koristi kao ključnog saveznika protiv mrskih koalicionih partnera iz DSS-a i G-17 plus”, kaže jedan od visokih funkcionera DSS-a.

Na drugoj strani, jedan od Tadićevih saradnika podseća da je DSS pre tri godina kao glavni politički cilj imao očuvanje državne zajednice pa mu nije smetalo da napravi koaliciju sa G17 plus koji se otvoreno zalagao za što brži raspad te zajednice. “Jako je dobro što će Koštunica i Tadić zajedno otići u Beč na pregovore o Kosovu, kao što bi bilo veoma važno da njih dvojica postignu saglasnost oko skupštinske rezolucije o Srebrenici, jer bi se onda otvorila vrata za lakše formiranje vlade. Ali ako se stalno koketira sa radikalima ili ako Velja Ilić izleti za optužbama da je Tadić veleizdajnik, onda se plašim da će dogovor biti gotovo nemoguć”, kaže sagovornik NIN-a. Tadić je na razgovorima u Briselu obavestio evropske zvaničnike o principima o kojima je postignuta saglasnost (Solana i drugovi su bili posebno zadovoljni delovima koji se odnose na evropsku integraciju, završetak haške saradnje ili borbu protiv korupcije), koji su opet ocenili da bi bilo jako dobro formirati što pre vladu kako bi imali sa kim da razgovaraju. Sastanak u Briselu ne može se opisati kao nekakav pritisak na predsednika, ali na njemu je predočeno da nikako ne bi bilo dobro da Srbija izgubi previše vremena u sastavljanju vlade, što na kraju i jeste neka vrsta pritiska.

Posle pojavljivanja šestog principa, koji označava pre svega kraj Dinkićeve nesvrstane politike i miroljubive koegzistencije, došlo je do zastoja u pregovorima o vladi. U međuvremenu će DSS i G17 plus razgovarati sa manjinskim liderima, gde se takođe očekuje podrška za šesti princip, dok će se u DS voditi ozbiljni razgovori posvećeni sasvim jednostavnoj temi – kako napraviti koaliciju koja bi mogla da traje pun mandat i koju ne bi kaznili birači. Pre i posle toga će se nastaviti kosovski pregovori koji će, po prirodi stvari, presudno uticati na formiranje i opstajanje vlade u Srbiji.

Božidar Đelić, kandidat DS za premijera DS je apsolutno jedinstven Znam da se mediji i razni analitičari iz petnih žila trude da pronađu bilo kakvu razliku između mene i vrha stranke, ali mislim da se uzaludno trude jer je stranka apsolutnojedinstvena oko osnovnog principa da treba poštovati rezultate izbora Kako tumačite medijske napise o tome da je DS odustao od vaše kandidature? “Pre svega kao želju nekih političkih, ekonomskih i bezbednosnih centara moći da prekroje izbornu volju koja je prilično jasna, koristeći pri tome razne izgovore, od Kosova do straha od destabilizacije zemlje, kako bi iznudili što bolje pozicije za sebe. I ja i ljudi u DS smo realni. Koštunica i Dinkić su poraženi na izborima ali ipak imaju podršku koja im omogućuje učešće u vladi, DS je pobedio ali nije na izborima trijumfovao, što znači da nas ti rezultati upućuju na kompromis koji jeste nužan, ali ne po cenu da gazimo po izbornoj volji. Angela Merkel je dobila samo jedan odsto glasova više od Šredera, ali joj niko nije osporio pravo da formira vladu. Kada vi govorite o izbornoj volji, na drugoj strani se čuje da su DSS i G17 dobili više glasova od DS i da bi njihov kandidat za premijera takođe mogao da se pozove na volju birača? - Onda je trebalo da izađu na izbore zajedno pa bi bilo zanimljivo videti koliko bi glasova dobila koalicija Koštunice, Velje, Palme i Dinkića. Uostalom, ako bismo tako prebrojavali glasove, onda bi svakako trebalo uzeti u obzir koaliciju oko LDP-a i dodati njihove glasove našoj opciji. Jesmo li bliže izborima ili formiranju vlade? - To se izgleda menja iz dana u dan. Prošle nedelje smo se lepo složili o osnovnim principima vlade i da okosnicu buduće vlade čine DS i DSS, a sada su DSS i G17 iznenada izašli sa famoznim šestim principom koji se ne bavi strategijom vlade već foteljama. I dalje verujem da treba napraviti kompromis i znamo da je raspisivanje novih izbora veoma loše rešenje, ali ne treba isključiti tu mogućnost. Možete li da zamislite da ipak na kraju budete član, recimo potpredsednik vlade čiji bi predsednik bio Koštunica? - Znam da se mediji i razni analitičari iz petnih žila trude da pronađu bilo kakvu razliku između mene i vrha stranke, ali mislim da se uzaludno trude jer je stranka apsolutno jedinstvena oko osnovnog principa da treba poštovati rezultate izbora. Tu nisam ja toliko bitan, koliko je važno uvideti da su građani glasali za određenu politiku i određene ljude. Pa i za kandidate za premijera.