Al’ se nekad ulazilo u rizike

“Your are chief!” rekao je Miodragu Babiću Hartmut Reclaf, predsednik Grupe STADA, prilikom preuzimanja “Hemofarma”. Babić je danas predsednik koncerna “Hemofarm” i potpredsednik Grupe STADA, a ovakva pozicioniranja dotadašnjeg menayera prilikom preuzimanja srpske kompanije nisu baš uobičajena. Babić je uz zadržavanje stare pozicije dobio i novu u uglednoj nemačkoj kompaniji. A to što na tim pozicijama treba da ostane još četiri godine, samo je dokaz da i stranci, novi vlasnici “Hemofarma”, veruju u njegove vizije.

Imao ih je i pre 25 godina. Miodrag Babić je dao snažan pečat usponu “Hemofarma” i značajan doprinos razvoju Vršca, u kome je sedište najveće srpske farmaceutske kuće već četrdeset sedmu godinu. Kada je pre četvrt veka, u 31. godini, kao mlad i ambiciozan rukovodilac došao na čelo “Hemofarma”, Miodrag Babić nije mogao pretpostaviti da dve i po decenije kasnije ova uspavana vojvođanska varoš neće biti poznata samo po tome što je iznedrila Steriju Popovića, Paju Jovanovića i Vaska Popu, već i po tome što je u njoj izrasla ova kompanija.

Od skromnog pogona u blizini železničke stanice izrastao je gigant. Babić ne krije da je ponosan što je na čelu respektabilne firme, sa kojom evropske kompanije rado sarađuju i za čije je preuzimanje STADA bila spremna da plati bezmalo pola milijarde evra (496 miliona). Bila je to u tom trenutku najveća investicija u srpsku privredu, a i do sada najveća nemačka investicija u Srbiji.

- Uvek postoji osećaj da se moglo i bolje. Verovatno bih postigao i više da sam ovo iskustvo i znanje imao ranije. Možda bi neke odluke bile drugačije. Neki potezi ne bi bili isti, a neki ljudi, recimo, ne bi dobili poverenje koje im, što sam brzo i shvatio, baš i nije sledovalo. Nasuprot tome, ponekad se čovek i prijatno iznenadi i ljudima i razvojem događaja. Znate, bilo je jako dinamično, valjda stoga što smo stalno savlađivali neke prepreke. Ponosan sam što sam sa timom omogućio da “Hemofarm” neprestano raste, da bude inovativan i konkurentan. Pitali su me više puta zar mi nije potrebno nešto novo, a ja bih odgovarao da stvaram novo, ali iznutra, u okviru ove kompanije, koja se, realno, ne može prepoznati ako se uporedi sa onom u koju sam došao '82, konstatuje Babić.

Analizirajući sebe i svoje odluke o poslovnim potezima, on otkriva da je kao mlađi mnogo spremnije ulazio u rizike.

- Prosto se sam sebi čudim kako sam nekad ulazio u rizike. Podsticaj na rizik bila je ambicija, želja da se uspe. Vremenom mi je iskustvo pomagalo da ne idem uvek glavom kroz zid, čemu sam, inače, sklon. Ali i sad, kad razmislim, više volim da idem pravo. Prečicom. Ni sa ovim ogromnim iskustvom nisam postao pristalica izbora okolnih puteva.

Danas je “Hemofarm” internacionalna kompanija sa 12 modernih fabrika, jakom, savremeno koncipiranom marketinškom mrežom i timovima stručnjaka. “Hemofarm” je jedna od najuspešnijih srpskih firmi koja godinama drži lidersku poziciju na domaćem tržištu lekova ali i liderstvo u stremljenju ka novim veštinama i znanjima uposlenih. Babić o svom radu priča bez lažne skromnosti. Ponosan je što su u Kompaniji STADA ocenili i procenili da zasluge za ekspanzivan razvoj i uspeh “Hemofarma” pripadaju lideru i pobedničkom timu koji on vodi.

- Aranžman preuzimanja od strane Grupe STADA jedan je od mojih najvećih uspeha, kaže prvi čovek “Hemofarma”.

A uspeha je bilo dosta. Kada je 1982. godine preuzeo vođstvo “Hemofarma”, Babić, kao mladi tehnolog, sebi daje zadatak da modernizuje i bolje pozicionira fabriku koja je na prostorima ondašnje SFRJ imala konkurenciju od 14 farmaceutskih firmi. Opredeljujući se i pripremajući saradnike za tržišnu utakmicu, modernizuje proizvodnju infuzionih rastvora i “Hemofarm” ubrzo postaje glavni snabdevač ove bolničke terapije. Sledi proširenje proizvodnog programa paletom veterinarskih proizvoda. Paralelno sa tim u “Hemofarmu” otpočinje primena informacionih tehnologija, širi se marketinška mreža, otvaraju predstavništva ali i novi pogoni van teritorije opštine Vršac.

Tako su Babić i “Hemofarm” zakoračili u svet savremenog poslovanja. Bio je to veliki uspeh u ono samoupravno vreme. Već '90. “Hemofarm” je registrovan kao deoničarsko društvo, jer je među prvima krenuo u proces privatizacije, po takozvanom Markovićevom zakonu. Među prvima je formirao mešovita preduzeća, jedno sa partnerima iz SAD, a drugo sa firmom iz Švajcarske. U predvečerje raspada Jugoslavije, 1991. godine počinje da radi “Hemopharm GmbH” u Frankfurtu. Iduće godine su postavljeni temelji nove fabrike čvrstih formi lekova, čijim se završetkom “Hemofarm” svrstao u red tehnološki najkonkurentnije firme u ovom delu Evrope. U Moskvi početkom devedesetih počinje da radi predstavništvo, otvaraju preduzeće u Rumuniji...

Ali, stižu i sankcije. Ubrzo po uvođenju sankcija Babić sa saradnikom Nikolom Stankovićem ide u Wujork kako bi se do detalja upoznao sa modelom funkcionisanja u datim uslovima, jer se moralo raditi i stanovništvu obezbediti lekovi, i to kvalitetni.

Iako je u to vreme imao primamljive poslovne ponude da ode iz Srbije, Babić ostaje u Vršcu. Sve sa motom: “Ništa nije nemoguće: pitanje je samo koliko napora uložiš.” U želji da pomogne ugroženima, 1993. inicijator je osnivanja Fondacije “Hemofarm”.

Ukidanjem sankcija “Hemofarm” ide dalje. Ali, '99. godine, u vreme bombardovanja, Babić i njegov tim su opet suočeni sa problemom kako da obezbede neophodne lekove. Zato, bez pomoći i smernica države koje je, kako kaže, uzaludno tražio od nadležnih ministara, sa svojim menaymentom odlučuje da “lekova mora biti”. I proizvodili su ih i distribuirali širom zemlje, ne obazirući se na sirene i opasnost iz vazduha.

Rastom firme, rastu i akcije “Hemofarma”. Lider na domaćem tržištu lekova (43 %) “pokriva” 75 odsto izvoza farmaceutskih proizvoda iz Srbije.

Za 25 godina rukovođenja “Hemofarmom” Babić je sa saradnicima postigao da se godišnja proizvodnja poveća za više od 20 puta, sa 8 na 175 miliona pakovanja godišnje, deset puta je više stručnjaka među uposlenima... Stižu i priznanja, njemu i “Hemofarmu”: više puta je biran za poslovnog čoveka godine, najboljeg menayera, poneo je priznanje Internacionalne lige humanista, zaslužio Vukovu nagradu, Orden sv. Save, a “Hemofarm” je dobijao epitete i priznanja kao najuspešnija firma i najbolja u pojedinim oblastima, te Zlatno sunce, Oskar kvaliteta, Izvoznik godine 2006...

Međutim, u odnosu na priznanja, Babić prednost daje poslovnim rezultatima i činjenici da su parametri uspešnosti iz godine u godinu bili bolji.

- Svaku šansu za razvoj smo koristili. Krajem 2002. kupili smo “ZorkaPharmu”, koja je, nakon modernizacije, prošle godine udvostručila proizvodnju. Proširili smo novom fabrikom Firmu “Hemomont” u Podgorici, a pre četiri godine otvorili fabriku lekova u Banjaluci. Zaposlili 120 ljudi. Prošle godine smo otvorili fabriku u Obninsku. Rusija je jedno od najvećih tržišta lekova na svetu, a “Hemofarm” proizvodi 1,5 milijardu tableta godišnje.

Kao jedno od značajnih priznanja ističe i to što su u STADA grupi ocenili da “Hemofarm” ima proizvodnju na tehnološki zavidnom nivou, kompetentan kadar i izuzetno razvijenu funkciju nabavke kvalitetnih sirovina po optimalnim cenama.

- Bilo mi je veoma drago zbog toga. Sve smo mi to u “Hemofarmu” postigli jer smo ulagali napore da se uklopimo u dirigovane cene lekova, održavamo i unapređujemo visok nivo kvaliteta, a istovremeno stalno ulažemo u dalji razvoj. U STADA grupi kažu da je to naša prednost. I hoće da je iskoristimo. Sviđa mi se što kod njih nema sujete. Imponuje mi njihova kultura u komunikaciji. Oni se ni u jednom momentu ne ponašaju u stilu: “Mi smo vlasnici”. Zalažu se za dijalog i sve specifičnosti se poštuju. Svemu ton daje jedna harizmatična ličnost predsednika Grupe, gospodina Hartmuta Retzlafa. Uostalom, STADA čak 70 odsto svoje ukupne palete obezbeđuje kroz ugovorene proizvodnje. Sada radimo na tome da izvučemo maksimum sinergije iz toga. Mislim da optimistički možemo da gledamo u budućnost jer STADA nastavlja da raste i da pravi nove akvizicije. I ja imam obavezu da u ovom regionu istražujem moguće akvizicije ili preuzimanja. To je velika šansa i za “Hemofarm” i za Vršac, optimistički kaže Babić koji je svoju poslovnu sudbinu neraskidivo povezao sa gradom u kome se nalazi najveći “Hemofarmov” proizvodni kompleks.

Babić kaže da ga raduje što je kod nas sve manje luzera i što je u Srbiji sve više proevropski nastrojenih menayera i ličnosti iz javnog života; uopšte, ljudi koji teže evropskim standardima poslovanja i ponašanja.

- Ja sam optimista. Srbija će pristići u Evropu mnogo brže nego što se moglo očekivati, s obzirom na ledene, mračne godine. Ne treba mi da dokazujemo da smo Evropejci. Na Balkanu su Grčka, Slovenija, tu su i Rumunija i Bugarska, koje su već postale članice Evropske unije, primećuje Babić, otkrivajući da je nezadovoljstvo situacijom koristio kao motivaciju za promene, čvrsto uveren da ne treba čekati da nešto padne s neba.

- Činio sam u poslu i životu koliko sam mogao, ne očekujući ništa specijalno zauzvrat. U košarci sam bio, jer sam je voleo. Nisam nikada aktivno igrao, ali sam strastveno navijao i dvadesetak godina sam se bavio organizacijom i unapređenjem ovog sporta, kroz funkcije u Savezu. Posle poraza koje je naša reprezentacija pretrpela na Evropskom prvenstvu u Novom Sadu, povukao sam se iz predsedništva. Okrenuo sam se isključivo KK “Hemofarm”.

Sam Babić je bio i inicijator izgradnje sportsko-poslovnog Centra “Millennium”, u čijem je okrilju od prošle nedelje i sjajna kongresno-muzička dvorana. Iako je “Hemofarm” jedan od glavnih finansijera ovog projekta, tu su i privrednici i brojni mali akcionari, koji su u ovom projektu prepoznali višestruke koristi za grad. S druge strane, podstaknut je razvoj tehnološkog parka, jer Vršac treba paralelno da razvija turizam, koristeći prirodne potencijale, ali i drugu privredu, uz očuvanje ekologije i blagodeti koje već ima kao svoje velike prednosti.

- Ostvario sam ono što sam zamišljao i iživeo svoje ambicije. Sa punom satisfakcijom sada mogu da kažem da dolaze mlađi. Treba pripremiti naslednike, kaže Babić koji je u Vršac došao sa porodicom kao osnovac i svoj život je trajno vezao za grad.

Bez sumnje, ovaj privrednik je razvoju “Hemofarma” dao svoje najbolje godine. U njemu će ostati da zaokruži ono što je započeo.

Ali Babić priznaje da ne vidi sebe kao one koji sa šahom ispod miške idu u park, na partiju s penzionerima. Nova motivacija ovog vizionara iz “Hemofarma” je poljoprivreda. Kad je prestao da se u slobodno vreme, koje je bilo prilično šturo, intenzivno bavi košarkom, sa grupom prijatelja je u Beloj Crkvi otpočeo projekat “Eko agrar”. Reč je o organskoj proizvodnji hrane, bar za sada, a potom će tu biti mesta za turizam, lov... Ova vizija nije još dosanjana, a Babić će joj se posvetiti tek za koju godinu. Kad zaokruži svoje bavljenje “Hemofarmom.”