Tumor u Hagu

Vojislav Šešelj u utorak je pred Haškim tribunalom rekao da su mu lekari prilikom pregleda pronašli benigni tumor na jetri. Na pitanje sudije Žan-Kloda Antonetija da li su se lekari odlučili za operaciju (što bi uticalo na preciziranje termina za početak suđenja), Šešelj je odgovorio: “To ne ometa moje pripreme za suđenje”. Statusna konferencija u postupku protiv lidera radikala Vojislava Šešelja prva je od kako je pre tri meseca prestao da štrajkuje glađu. Zahvaljujući kamerama šira javnost prvi put je mogla da vidi kako se oporavio čovek koji je skoro mesec dana proveo samo na vodi. Povratio je mladalačku vitkost, crte lica su se izoštrile. Sada deluje starije i ozbiljnije.

Wegove reči smirile su sve one koji su se zabrinuli za njegovo zdravlje. A takvih je bilo jer je pre nedelju dana procurela nezvanična informacija da je oboleo od karcinoma na jetri. Katastrofična dijagnoza na sreću nije potvrđena. Ipak, stalni internacionalni komitet lekara za ljudska prava “Solidarnost” koji broji preko 200 članova nije zadovoljan. Predsednik komiteta je prof. dr Momčilo Babić koji je zajedno sa ruskim kardiologom Andrejem Harkinom i francuskim anesteziologom Patrikom Bariom činio prvi lekarski tim koji je izabrao Šešelj i koji ga je pregledao tokom dvadeset i nekog dana gladovanja. Lekari protestuju jer je haškom optuženiku prvobitno dijagnoza saopštena samo na osnovu ultrazvučnog pregleda. “Prošlo je godinu dana od smrti Slobodana Miloševića otkako su medicina i pravda pale na ispitu stručnosti i etike. I Miloševića su proglasili skoro zdravim isti lekari koji se sada olako i neodgovorno odnose prema Šešeljevom zdravlju. Mi smo 17. novembra 2005. godine na pres konferenciji upozorili Haški tribunal da će Slobodan Milošević umreti ako se suđenje ne prekine i omogući dijagnostika i lečenje na mestu koje je njemu prihvatljivo. Slobodan Milošević je samo nekoliko meseci kasnije umro. Pre šest dana ukazali smo vlastima u Hagu šta sve treba uraditi da bi se razjasnilo Šešeljevo zdravstveno stanje”, kaže za NIN Momčilo Babić.

Činjenica je, međutim, da ultrazvuk nije precizan u meri da se samo na osnovu tog jednog dijagnostičkog sredstva sa sigurnošću mogu odbaciti druge daleko zlokobnije pretpostavke. Zbog toga je u Haški tribunal 6. marta poslat dopis u kojem lekarski tim Vojislava Šešelja (prof. dr Vasilije Drecun, prof. dr Gradimir Dragutinović, prof. dr Momčilo Babić) upućuje na minimalno neophodne preglede i analize kako bi se isključila ili potvrdila prvobitna dijagnoza. Insistira se na kompletnoj laboratorijskoj analizi krvne slike koja podrazumeva i tumor markere, zatim korišćenje vizuelizacionih metoda (magnetna rezonanca ili skener) uz naglasak da bi posebno bilo korisno da se obavi pregled kontrastnom metodom i scintigrafija jetre sa radioobeleženim eritrocitima.

Sve ovo naši stručnjaci smatraju neophodnim jer alternativna oboljenja (kakav je recimo karcinom jetre) imaju brz tok i ozbiljnu prognozu pogotovo ako se adekvatno ne leče. U međuvremenu haški lekari uglavnom su odradili svoj deo posla. U ponedeljak je Šešelj snimljen magnetnom rezonancom ali bez kontrasta koji omogućuje bolju preglednost i dao je krv na analizu. Kako NIN pouzdano saznaje, prvobitna dijagnoza pokazala se tačnom – radi se o urođenom benignom tumoru jetre.

Mnogi će posle svega reći da su reakcije iz Beograda bile brzoplete i da Haški tribunal poljuljanog kredibiliteta ne bi dozvolio još jednu iznenadnu smrt pod svojim krovom. S druge strane haški optuženici i neki inostrani mediji Tribunal su poluozbiljno prozvali “Kursk” po ruskoj atomskoj podmornici koja se za posadu pretvorila u “čelični kovčeg”.

Šešelj je dugo štrajkovao glađu i stručnjaci kažu da to neminovno ostavlja ozbiljne posledice koje se mogu javiti relativno brzo ali i posle dužeg vremenskog perioda. “Svaki štrajk glađu ostavlja posledice”, bio je kategoričan u vreme Šešeljevog štrajka naš ugledni nutricionista Qubomir Pfaf. “Dugo gladovanje uzrokuje zastoj u funkciji svih organa i trovanje organizma. Prva strada jetra u kojoj dolazi do razgradnje belančevina i stvaranja ketonskih tela koja uzrokuju odumiranje ćelija”...

Da se podsetimo, Šešelj je štrajkovao glađu 28 dana, a lekari su još 18. dana upozoravali da od tada počinje razgradnja proteina – organizam sam sebe jede, mogući su koma i smrt. Šešelj se, svi se slažu, fascinantno brzo oporavio ali to još uvek ne znači da mu zdravlje nije, ili da neće biti, u opasnosti.

Dr Momčilo Babić je Šešeljev dugogodišnji prijatelj u čiju je bolnicu KBC “Bežanijska kosa” (naš sagovornik je tu bio direktor skoro deset godina) dolazio na kontrolne preglede. “Pre odlaska u Hag Šešelj se mogao smatrati zdravim čovekom. Dolazio je u bolnicu kojom sam rukovodio, pregledao se, kontrolisao svoje zdravlje i nipodaštavao svoje loše nalaze. I dalje kaže ‘ništa mi ne mogu’”. Pati od povišenog krvnog pritiska i čira na dvanaestopalačnom crevu. Ove bolesti smatraju se hroničnim te podrazumevaju svakodnevno uzimanje lekova. U vreme štrajka Šešelj propisane lekove nije uzimao, što je predstavljalo glavnu opasnost, kaže naš sagovornik.

Posle svog prvog robijanja (još u SFRJ) i štrajka glađu stradali su mu bubrezi (pijelonefritis – upala bubrega). Zbog toga je tokom reprize vrebala opasnost da dođe do razvoja nove infekcije koja je mogla da izazove sepsu i bude fatalna.

Inače, po dolasku u Hag Šešelj je prešao na zdravu ishranu. Rešio je da dotera liniju, uglavnom je sam kuvao povrće na vodi i vodio računa da redovno uzima vitamine u tabletama. Kada je dr Babić zajedno sa kolegama iz Rusije i Francuske došao da ga pregleda kaže da je sa 30 kilograma manje delovao fizički propao. Smatra da je bilo nedopustivo što je posle štrajka samo tri dana proveo u bolnici čak i ako je to bilo na insistiranje pacijenta. Babić generalno gledajući smatra da se haški zdravstveni radnici u pritvorskoj jedinici (njih zapošljava holandsko ministarstvo pravde a ne UN) smatraju da je njihova dužnost da sudijama i tužilaštvu podastiru ono što oni žele da čuju i vide. “Posle zapanjujućeg broja Srba koji su umrli u haškom pritvoru mi nemamo nikakvog razloga da verujemo njihovim lekarima i zato insistiramo na poštovanju striktne lekarske procedure”.

Što se Jadranke Šešelj tiče, taman se oporavila od stresa koji je proizveo štrajk glađu njenog supruga. Kada je došla u prvu posetu pre ulaska u sobu srela je ženu jednog pritvorenika koja joj je rekla – “Neću da vas plašim ali on strašno izgleda, to više nije onaj isti čovek”. Kaže da su joj se tada noge bukvalno “odsekle” i da joj se činilo da satima prelazi stotinak metara do njegove sobe: “Kada sam ga ugledala odahnula sam. Bio je mršav ali nasmejan”. Od tada je nekoliko puta išla zajedno sa sinovima, koji su osetili “veliko olakšanje što im je otac pobednik u borbi za ostvarenje svojih ljudskih prava.” Krajem marta ponovo planira da poseti svog supruga ali ovaj put bez dece jer raspust još nije na vidiku. S tim se ne slaže njihov sin Aleksandar koji je sada u VII razredu.

Moguća najava bolesti uplašila je i nju i decu. Odahnuli su kada se ispostavilo da je Šešeljeva boljka benigna. Tu dobru vest sustigla je i druga. Novi pretpretresni sudija Žan-Klod Antoneti rekao je da je optuženi bio “primoran” da štrajkuje glađu da bi ostvario prava koja mu pripadaju. Još je ocenio i da “nije normalno” što suđenje Šešelju nije počelo četiri godine posle Šešeljeve predaje: “Da smo te probleme na vreme rešili, danas ne bismo bili ovde. Prvi put u istoriji Tribunala suđenje će početi ponovo”...

Ratoboran i često grub Šešelj, uzvratio je ljubaznostima uz konstataciju da je zapanjen što posle četiri godine s mesta predsedavajućeg čuje razložno, trezveno i zrelo razmišljanje. Jednom rečju na pomolu je prava haška idila.