Kralj na potezu

Dušan Petrović, šef pregovaračkog tima Demokratske stranke uvek nastupa pod malčice povišenom (političkom) temperaturom. Tako da je teško proceniti uverljivost njegovog NE, na pitanje da li bi odluka lidera demokrata Borisa Tadića da kao najjača ličnost u (uslovno) najjačoj stranci preuzme i najjaču funkciju u državi bila spasonosno rešenje. Za pregovore o budućoj vladi Srbije koji su očito zapali u ćorsokak. Tu su ideju Tomica Milosavljević, Suzana Grubješić i Verica Kalanović iz G17 plus natuknuli u bilateralnim pregovorima u sredu. Petrović je, kažu G17 pregovarači za NIN, bio eksplicitan: Tadić je budući (sadašnji) predsednik Srbije. Ništa MAWE od toga. Ali, zasad, i ništa VIŠE.

Nisu oni kao mi, kažu u G17 plus, pa svaki stranački nesporazum u novine. Dušan Petrović ne pokazuje iznenađenje pitanjem, ali mirno negira insinuaciju da bi ideja sa Tadićem kao premijerom mogla ne samo da već zaživi nego i da bude samo pomenuta u Demokratskoj stranci. Ali jedan njen viđeniji član u neobaveznom razgovoru za NIN baš takav rasplet vidi kao najpametnije rešenje. Da li je i najjednostavnije videćete iz jednog tek pokušaja pravnog tumačenja. Tek kaže NIN-ov sagovornik iz DS, a pre nego što je ta stranka u opticaj pustila takozvani nulti princip za koji i sam Petrović kaže da je kršten pomalo u šali, “Tadiću su ovim šestim principom namestili penal i ako ovo ne odigra kako valja, izgubiće. Jer, ako premijersko mesto da Vojislavu Koštunici, Demokratska stranka će žestoko da pati i boluje, i nije sigurno da će svi njeni članovi i simpatizeri glasati za predsednika Tadića”.

Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda Srbije, među prvima je u svojoj kolumni u “Blicu” izneo ideju o, po njemu, logičnoj podeli vlasti ili ako više volite odgovornosti između DS, DSS (predsednik-premijer) i G17 plus (predsednik Narodne skupštine) koja je kasnije nazvana šesti princip, ali je pitanjem NIN-a da li bi Tadić sam sebe mogao da predloži za mandatara zatečen.” To verovatno ne bi moglo tako da ide nego nekim zaobilaznim putem. Recimo, Tadić bi mogao da podnese ostavku na funkciju predsednika države, a da tu funkciju za to vreme preuzme predsednik skupštine, a njega sada nema, pa da predsednik skupštine u funkciji šefa države, a u odsustvu predsednika, predloži mandatara”. Vučetić smatra da bi to bila jedna vrlo komplikovana, ali izvodljiva operacija jer, bar on nije čuo da je u novijoj istoriji zabeleženo da čovek sam sebi poveri mandat za sastav vlade. “Ali u slučaju podnošenja ostavke na mesto predsednika države, predsednički izbori bi morali biti raspisani odmah posle toga, rok za njihovo održavanje je, koliko znam, 90 dana. To bi strahovito ubrzalo sve te procese i prilično uzburkalo političku scenu”.

Prema Ustavnom zakonu, izbori za predsednika Republike trebalo bi da budu raspisani najkasnije do 31. decembra 2007. godine.

ULOGA SPS U DEMOKRATSKOJ EVOLUCIJI: Mada su predstavnici DSS malo uzdržaniji, Mlađanu Dinkiću ni oni ne mogu zaboraviti da je srušio i njihovu vladu. Ne samo onu DS. Zato rado pričaju sopstveni vic, o njegovoj (pre)uverenosti da se bez sedam odsto biračkih glasova G17 plus, vlada formirati ne može. “A zaboravlja SPS”, kažu i poštapaju se navodno usputnom opaskom nekih neimenovanih članova DS da “ti socijalisti i nisu više tako loši, a i ne traže ništa”. “Ne znam baš da li ne traže ništa, ali mesto ministra finansija ne traže svakako”, pomažu im na podsticaj NIN-a, ali samo u neobaveznim razgovorima, kolege iz DS. Ali onda je neformalna koalicija DSS-NS+ G17 plus demokratama “namestila penal”, za koji je (opet) okrivljena baš Dinkićeva zabrinutost za svoju buduću političku težinu.

U utorak, za bilateralnih razgovora DSS-NS-DS, Tadić je via Petrović nasmejao novinare i odigrao odbranu nazvanu “nulta varijanta”. Pozvane su sve stranke koje pregovaraju o novoj vladi Srbije da odmah u političku prošlost pošalju sve neprincipijelne koalicije, pre svega na lokalnom nivou, koje su napravile sa SRS i SPS i “da se naprave prodemokratske, i ja ću biti iskren, normalne koalicije” što bi “dalo vrlo snažan impuls okretanju potpuno jasnom i nedvosmislenom Srbije prema evropskim vrednostima i civilizacijskim temeljima politike za koju se mi zalažemo”. Dragan Jočić sa čela pregovaračkog tima DSS odmah je dovoljno jasno odbacio ovu inicijativu podsećajući na haos koji je na lokalnom nivou prouzročio važeći (loš) lokalni zakon i založio se da se novim dobrim zakonom problem reši, ali je predlog DS isto veče ne samo prihvatio nego na Karićevu stranku Pokret snaga Srbije proširio lider G17 plus Mlađan Dinkić.

U sredu su se DS i G17 plus onako iz zadnjih klupa polupali oko vlastitih “neprincipijelnih koalicija”, pa je Verica Kalanović više puta odbacila prigovor na neprincipijelnu vezu u Irigu tvrdnjom da su svog tamošnjeg predsednika opštine iz stranke izbacili, a DS je ponovio da je mnoge svoje lokalne odbore, kao u Negotinu, raspustio i članove poizbacivao iz stranke iz istih razloga i da je sada čist. Što se koalicije sa PSS tiče, recimo u Pokrajinskoj skupštini Vojvodine, izrazili su spremnost da se o (lošim) efektima te stranke razgovara.

Upućujemo čitaoce na sajt CESIDa njnjnj.cesid.org (sa desne strane Direktorijum o lokalnoj samoupravi). Sajt nije baš sveže ažuriran, ali će mnoge sigurno iznenaditi u koliko opština “neprincipijelne koalicije” postoje (ili su postojale). Što se četiri najveća grada u Srbiji tiče koalicija DSS sa SRS ili SPS ili obe ne postoji samo u Beogradu. Ali rukovodi i Nišom, i Novim Sadom i Kragujevcem. Ako se neprincipijelnost proširi i na PSS (samo u Beogradu vladaju u pet opština), udovoljavanje Petrovićevom odnosno DS odnosno Dinkićevom pozivu rezultiralo bi novim lokalnim izborima ne sutra nego već juče. Takve su razmere neprincipijelnih koalicija.

ULOGA NOVINARA U MEDIJSKOJ REVOLUCIJI: To što se oko dvadesetak funkcija u vladi polomiše političari ni po jada, ali pred opštom tučim su i novinari. Jedan od stranačkih funkcionera je svoju mrzovolju prema aktivnom učešću novinara u, i po mišljenju predsednice Nezavisnog udruženja novinara Nadežde Gaće, nedopustivoj kladioničkoj igri oko vlade, ovom novinaru opisao ovako: ovi tekući javni pregovori su samo za novinare i Šabića, nema pregovora dok za sto ne sednu tri lidera. Neko veče se povodom pritisaka novinara da iz časa u čas budu u toku pregovora ljutnuo i Rasim Qajić.

U sredu uveče se još nije znalo da li je prihvaćen poziv G17 plus da se sve tri stranke – ostalo je nejasno da li baš lideri ili svi pregovarači đuture, kao u Beču – sastanu u prostorijama dinkićevaca i ovaj galimatijas preseku. Ali u šali je postavljeno i pitanje učešća novinara, kao četvrtog pregovarača. G17 plusovci su odmah tražili da se prvo legitimišemo na izborima, Dragoljub Mićunović je bio sklon da nam nedostatak izborne legitimacije progleda kroz prste.

Tek Rodoljub Šabić, poverenik za zaštitu prava javnosti na dostupnost informacija od javnog značaja smatra da ne postoji granica pravu novinara da informaciju traže. “Jedini koji u tom kontekstu mogu da pređu granicu su političari. U tom smislu, novinari imaju pravo i da preteruju. I to nije samo moje subjektivno mišljenje, nego standard u nekim društvima koja su pre nas krenula demokratskim putem. Sa stanovišta dobrog ukusa, može biti preterivanja novinara, ali ne može biti ni društvene ni političke odgovornosti. U tom su pogledu uvek odgovorni oni koji su jači – to su političari”.

Na pitanje da li su novinari u tekućem stranačkom natezanju oko funkcija u vladi na sebe preuzeli i više od uloge koja im pripada, Nadežda Gaće misli da nisu, samo prenose sve ono što iz pojedinih stranaka dobiju kao moguće kombinacije, a onda prave i svoje. Novinari, po njenom mišljenju, učestvuju u igri koja posao pravljenja vlade tretira kao kladionicu, gde traje takmičenje ko će pogoditi bolje i više. “Ali vlada nije kladionica”, kaže ona. Naročito u Srbiji sa ovoliko problema ne bi trebalo da bude.

Novinari imaju pravo da pitaju, ali ovoga puta ne pitaju prave stvari, ne vrše pritisak u pravom pravcu. “Novinari bi trebalo da podsete političke stranke da su zaboravile svoja predizborna obećanja, a to je da će se boriti za stabilnost Srbije, standard građana, približavanje EU, da će se boriti protiv korupcije za više šansi mladima, a ne za funkcije u vladi”, kaže ona.