Đorđe Perišić

Rođen 6. maja 1941. u Kotoru gde je završio osnovnu školu i sedam razreda gimnazije. Poslednji razred gimnazije završio je u Beogradu, kao i Pravni fakultet. Plivanjem je počeo da se bavi 1952. godine i plivao je do 1963. godine, a potom je igrao vaterpolo do 1976. godine. Kao plivač 1960. godine u Rimu bio je učesnik Olimpijskih igara, a kao vaterpolista 1968. i 1972. godine bio je na Olimpijskim igrama u Meksiku i Minhenu. U Meksiku je sa vaterpolo reprezentacijom tadašnje Socijalističke federativne republike Jugoslavije osvojio zlatnu medalju. Igrao je na mestu beka. Kada je završio karijeru vaterpoliste, nastavio je da radi kao društveno sportski radnik. Bio je generalni sekretar Saveza za fizičku kulturu Jugoslavije, u dva mandata je bio generalni sekretar Vaterpolo saveza Jugoslavije, u kratkom mandatu je bio predsednik Vaterpolo saveza Jugoslavije, a generalni sekretar Olimpijskog komiteta bio je od 1993 do 2000. godine. Od jula 1992. do marta 1993. godine bio je ministar za sport u Vladi SRJ čiji je premijer bio Milan Panić. Radio je u turističkim agencijama – Centroturistu, Ineksu i na kraju u Unisu, odakle je otišao u penziju. Vlasnik je Oktobarske nagrade grada Beograda, Majske nagrade Srbije, Ordena rada sa zlatnim vencem, a najdraži mu je Orden međunarodnog Olimpijskog komiteta. Oženjen je Gordanom, koja radi u Skupštini Srbije i imaju sina Dejana (1971) koji je generalni sekretar Vaterpolo saveza Srbije. Radost i tuga Šta je vaša najveća nada? - Moja porodica. Šta je za vas najveća nesreća? - Gubitak svakog člana šire i uže porodice, istinskog druga i prijatelja i godine koje su nam drugi potrošili. Kad vam je neprijatno? - Često, a posebno kad slušam hvalospeve ljudi koji sebi pripisuju velika dela kao da sve od njih počinje, a da pri tome u tim velikim delima nisu ni učestvovali. Koju pesmu volite da pevate? - Onu koju s vremena na vreme otpevam svojoj supruzi Gordani kada i pesmom hoću da joj kažem koliko je srce moje voli. Šta vas izluđuje? - Karijeristi, interesne grupe, novi biznismeni koji misle da sve znaju zahvaljujući novcu koji poseduju. Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? - Radeći u sportu i turizmu postigao sam zapažene rezultate i time mogu da se ponosim. Prijatelji i neprijatelji Kome ćete večno biti zahvalni? - Roditeljima, supruzi Gordani i sinu Dejanu. Šta vaši prijatelji hvale kod vas? - Samo oni mogu da vam na pitanje odgovore iskreno i objektivno. Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? - Ne idem u saunu. Šta kažu vaši neprijatelji o vama? - Sa neprijateljima nemam nikakve kontakte. Koji prirodni dar biste hteli da imate? - Zadovoljan sam ovim čime sam obdaren i šta posedujem. Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? - Nažalost, ocu više ne mogu da se izvinim, a majci, zato što je nisam poslušao da naučim da sviram klavir. I još zbog ponečega, ne tako značajnog, ali, bila je u pravu. Privid i stvarnost Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? - Siguran sam da nisam jedini čiji se dobre osobine ne uvažavaju kako treba. Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu šta bi to bilo? - Nemam potrebe da bilo šta menjam jer u tom slučaju to više ne bih bio ja. Šta je vaša najdragocenija imovina? - Moja porodica i poštovanje koje uživam u sportskom svetu, i to više na međunarodnom nego na domaćem planu, što me ispunjava zadovoljstvom i ponosom. Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka? - Mislim da najdramatičniju, a uz to pogrešnu odluku, još nisam doneo. Koje su vaše skrivene slabosti? - Ne treba ih otkrivati, ali ih treba znati kako biste vladali sobom u potpunosti. Ako insistirate, preosetljivost. Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled? - Visok, skladno popunjen, sed, i pored godina koje ima, sportski odeven. Razum i želje Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? - Zahvalio bih se na poverenju i takav dar ili funkciju, nazovite to kako hoćete, ne bih prihvatio. Ko će vladati Srbijom kroz deset godina? - Kakvi smo kao ljudi, ne smem ni da pomislim šta će za deset godina biti od Srbije. Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete? - Nisam ja istorijska ličnost pa nemam prava da se s takvima identifikujem. Ja ih cenim i poštujem, a neke od tih ličnosti su mi uzori kojima bih voleo što više da se približim, što je veoma teško ali je lepo nositi takav osećaj. Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba? - Kao izumitelj i naučnik Nikola Tesla, koji je osvetlio svet i izvukao ga iz mraka. Pisci Dobrica Ćosić, Borislav Pekić, Dragoslav Mihailović, kompozitor Stevan Mokranjac, glumac Zoran Radmilović. Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? - To je pitanje za one koji se politikom bave i žive o nje. Hoću da verujem da takav projekat postoji, a kada će ugledati svetlost dana, ne znam. Nadam se samo da se sa time neće mnogo kasniti. Za kog slikara biste dali najviše para? - Na svoju veliku žalost Miću Popovića ne mogu da kupim, ali za njega, kad bih imao, ne bih žalio da platim. Život i večnost Kao dete hteli ste da budete... - Poslušan i nestašan. Koji san hoćete svakako još da ostvarite? - Ima ih mnogo, ali vreme da ih ostvarim je sve kraće, pa me pred snovima čini nemoćnim. Kako biste voleli da umrete? - Kad dođe vreme, neka to bude u snu i bezbolno. Gde želite da budete sahranjeni? - S obzirom na to da sam hrišćanin kršten u crkvi Svetog Luke u Kotoru, želim da počivam u porodičnoj grobnici zajedno sa onima kojima pripadam kao i oni meni. Ko da održi govor nad vašim grobom? - Verujem da će se već neko naći, mada mi nije preko potreban. Kojoj rečenici se nadate u tom govoru? - Ako bude govora, neka bude u skladu sa životom koji sam vodio i kroz koji sam prošao.