Velika nagrada strancima

Ovogodišnjom priredbom Salon arhitekture se na korak približio impresivnoj okrugloj brojci 30, još jednom potvrđujući svoj ugled najveće i najznačajnije arhitektonsko-urbanističke manifestacije u Srbiji. Stotinu i šezdeset eksponata izabranih među dve stotine prispelih radova pružaju sasvim relevantan uvid u naše graditeljsko stvaralaštvo. I?ložbu čini pet tematskih odeljaka – izvedeni objekti, projekti, publicistika, konkursni i studentski radovi, a opšti okvir priredbe obuhvata i predavanja, diskusione večeri, autorska predstavljanja. Glavno obeležje ovom salonu dalo je prvo dodeljivanje Velike nagrade stranim stvaraocima – španskom autorskom timu (Gomez, Sančez, Sanhuan, Soto i Iljanes) za Zgradu opštine u Benidromu. Nema pisanog izveštaja o radu žirija, pa ne znamo kako je obrazožena ova odluka, a nama se čini da je, i pored nesumnjivih i visokih kvaliteta nagrađenog dela, njegovo izdvajanje ispred svih izloženih radova umnogome neumesno. Najpre, iako je Salon otvorena manifestacija, dva strana učesnika (pa neka ih bude i trostruko više!) nisu dovoljna da mu daju međunarodni karakter. Učešće stranih arhitekata, bar zasad, moglo bi da se podvede pod kategoriju “gosti Salona” sa eventualnom dodelom nekog posebnog priznanja. Istovremeno, lokacija objekta u španskom gradu, za koji je malo ko od nas i čuo, onemogućava neposrednu vizelnu verifikaciju njegovih kvaliteta, a uz sve to, podatak da je zgrada izvedena 2001-2002. godine odudara od obeležja Salona kao odraza aktuelnih događaja u arhitekturi. Komentarišući učešće stranaca, da dodamo sugestiju da bi i za ostvarenja naših arhitekata u inostranstvu trebalo da se nađe neka prikladna statusna forma. Za razliku od prošle godine kada je žiri bio široke ruke i podelio 12 priznanja, ovogodišnji žiri sveo je njihov broj na sedam, čime im je povećan značaj, pogotovo što ovogodišnja priredba svojim ukupnim odlikama nimalo ne zaostaje za prošlogodišnjom. Priznanja za arhitekturu dobili su Z. Radojičić za porodičnu zgradu “T” u ulici Baje Pivljanina, J. Mitrović i D. Miljković za stambenu zgradu Lazarevačka 1 na Senjaku, S. Vesnić i V. Milenković za poslovni objekat “Tekstil” u Užicu, M. Musić za atelje arhitekte u Kralja Milutina u Beogradu, M. Petrović-Balubdžić za projekat parka na Čukarici i M. Roter-Blagojević za monografiju “Stambena arhitektura Beograda u 19. i početkom 20. veka”. Ocenjivački aršin žirija bio je ovom prilikom dobro odmeren i upotrebljen, a priznanja su otišla u doista prave ruke. Na Salonu se našlo čak sedam novih poslovnih palata sa Novog Beograda, koje svojim građevinskim i tehnološkim standardima dostižu svetski nivo, ali na kreativnom arhitektonskom planu ostaju u ravni tek solidnih ostvarenja. U znatnom broju drugih dobrih dostignuća mi bismo izdvojili poslovnu zgradu “Vetfarm” D. Đorđevića, enterijer AVS u Nišu A. Kekovića i M.Petrovića, te projekat poslovne zgrade Acaro paralel B. Zabukovca i Z. Jovanovića. (Ovde ne ističemo dela sa NIN-ove godišnje liste među kojima su bila i dva objekta koja su na Salonu rangirana odmah posle pobednika.) Posebno treba naglasiti da nikad dosad nije bilo toliko, brojem i kvalitetom, zapaženih dela iz publicistike. Grafičkom obradom i prezentacijom obimnog sadržaja ovogodišnji katalog je uspešan dokumentacioni reprezent Salona.