Rusi ili koban kraj

Ako se do kraja ove godine ne proda dobro, Jat Airnjadžs će biti udavača koju niko neće hteti. Od potencijalnih „prosaca” za sada se sa ozbiljnom ponudom pojavio samo ruski Aeroflot. Nije za potcenjivanje ni pismo o namerama koje je menadžment srpske nacionalne aviokompanije potpisao, precizirajući smernice za buduću saradnju sa Er Indijom. - Predlog Aeroflota je konkretan. Ruska kompanija namerava da razvija veliki balkanski aviosaobraćajni hab i dali su konkretan predlog da učestvuju direktno u privatizaciji Jata. Ponudu koju su mi dali iz Aeroflota u Moskvi prosledio sam resornom ministru za infrastrukturu, Velimiru Iliću. Ministar je o svemu dobio punu informaciju od Jata. Osnovni kriterijum je zadovoljstvo Aeroflota dosadašnjom saradnjom sa Jat Airnjadžs-om. Želja Rusa je da se sve završi do kraja 2007. godine, dakle, pre 2008. i pre „otvorenog neba”, kaže Nebojša Starčević, generalni direktor srpske nacionalne aviokompanije. „Otvoreno nebo” („open skaj”) treba da zaživi 2008. godine. Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije je parafirao sporazum koji će se primenjivati posle implementacije u naše nacionalno zakonodavstvo. Potpisivanje sporazuma o otvorenom nebu, kojim će bez ikakvih zabrana moći da lete avioni svih evropskih aviokompanija, iznudile su zemlje čije velike nacionalne kompanije sa svog prezasićenog tržišta teže širenju na nova tržišta, u zemljama gde ono još nije zaštićeno. Horizontalni sporazum „otvorenog neba” odnosi se samo na evropske zemlje. Ukoliko se pojavi neka vanevropska kompanija koja želi da leti u Evropi, već 2008. godine neće moći to sa svojom nacionalnom zastavom. Otud, zapravo, toliki interes Aeroflota ne samo za Jat već i za Alitaliju. Sada je, inače, u proceduri ponuda Aeroflota da kupi 39,9 odsto Alitalije. Starčević kaže da i ovaj pokušaj Rusa da postanu vlasnici akcija jedne evropske aviokompanije pokazuje da je reč o ozbiljnoj i stabilnoj kompaniji. Aeroflot, inače, u poređenju sa Jatom ima ogromne obrte: tokom 2006. godine čista dobit Aeroflota bila je 220 miliona evra, a toliki je bio ukupan obrt Jata. Od momenta uvođenja „otvorenog neba” vrednost samog Jata će biti rapidno smanjena, jer od momenta implementacije ovog horizontalnog sporazuma svaka velika aviokompanija će moći da leti sa Aerodroma Beograd prema bilo kojoj destinaciji. To će rapidno oboriti vrednost našeg tržišta. Komentarišući da bez privatizacije Jat u „open skaj” ulazi značajno hendikepiran, kao da u trku sa svetskim gigantima ulazi sa jednom vezanom nogom i sa resursima koji su izuzetno loši, Starčević konstatuje: -„Otvoreno nebo” je dvosekli mač. Zatvara perspektivu Jatu jer kompanijama razvijenih zemalja daje mogućnost osvajanja nerazvijenih tržišta. Ipak, istovremeno i stvara mogućnost da sa nerazvijenih tržišta prema razvijenim zapadnim zemljama slobodno ulaze vanevropske kompanije. Da sam menadžer vanevropske kompanije tražio bih način da postanem vlasnik evropske kompanije. Verujem da su u Evropi to i predvideli. Nesmetani ulazak velikih aviokompanija na naše tržište ne znači trenutnu smrt JAT Airnjadžs-a ako se ne privatizuje, ali svakako možemo očekivati postepeno umiranje. Jer, iz godine u godinu će neprivatizovani Jat gubiti market šer. Brzina kojom će se Jat Airnjadžs privatizovati zavisi od toga koliko je Vlada Srbije, kao vlasnik, spremna brzo da ga proda. Resorni ministar Ilić treba Vladi Srbije da predloži puteve i modele privatizacije, a kada se vlada opredeli nadležnost prelazi u Ministarstvo ekonomije kod Mlađana Dinkića. - Sa Er Indija Jat Airnjadžs je krajem prošle godine potpisao pismo o namerama, u kom su precizirana četiri cilja zajedničke saradnje: školovanje pilota, iznajmljivanje Jatovih pilota Indiji, komercijalna saradnja na letovima prema Americi i stvaranje džoint venčer kompanije. U tom pismu o namerama, međutim, ni u kom obliku nije navedena namera ER Indije da učestvuje u privatizaciji Jata. To se mora jasno razdvojiti. Yoint venčer je model za stvaranje zajedničke kompanija sa učešćem i Jata i ER Indije. Do sada su profunkcionisali samo prvi i drugi segment, mogućnost zajedničkih letova ka Americi se još analizira, a o džoint venčeru nismo ni započeli razgovore, precizira Nebojša Starčević. Ovo, naravno, ne isključuje mogućnost da i Indijci u partnerstvo sa Jatom ulaze zbog „otvorenog neba”. - To je jedan novi kvalitet. A Jat je kompanija spremna za saradnju, visokoprofesionalna kompanija koja je spremna da se razvija. Uz to, država ima veoma ozbiljnu nameru da privatizuje Jat Airnjadžs. Kao menadžer smatram da je u ovom trenutku pravo vreme za privatizaciju. Menadžment Jata se dugo već opirao nekontrolisanoj privatizaciji. Ali, nismo nikada bili apriori protiv privatizacije. Tražili smo, međutim, oprez i postepenu privatizaciju jer u avioindustriji privatizacija često ima koban kraj. Namenski aviokompaniju kupi neka druga firma, koja želi da kupi njeno tržište i koja želi da ovu izbaci iz igre. Takve situacije su česte. Bugarski Balkan je, na primer, kupila izraelska kompanija, koja je isisala kapital i pustila ga da bankrotira. Da nam se nešto takvo ne bi desilo, insistirali smo da se vodi računa o privatizaciji. Nacionalna aviokompanija nije rudnik, nije fabrika ili hotel, i ne može da se proda jednostavno. To je dugotrajan proces, koji mora biti kontrolisan u svakoj fazi, kaže Starčević napominjući da je dobro što privatizacija nije urađena ranije, jer da je Jat privatizovan 2005. ili početkom 2006. godine vrednost bi bila izuzetno mala, zbog štrajkova i zaduženosti. O tome kolika je vrednost Jata sada Starčević ne želi da licitira. Kaže da je „neuporedivo veća”. Same procene vrednosti su u više navrata rađene od strane više procenitelja i u zavisnosti od namene i same procene su bile različite. Zato, pre predstojeće privatizacije Jata mora da dođe do objektivne i nezavisne analize vrednosti nacionalne aviokompanije. Cifre će se svakako razlikovati ako je u pitanju samo vrednost poslovne zgrade, aviona i predstavništava ili se vrednuje i sam biznis. - Vrednost same imovine je izuzetno mala, ne prelazi sto miliona dolara. A ukoliko se pod vrednošću podrazumeva i svaki putnik lako je izračunati koliko kompanija donosi prihoda. Ukoliko se prodaju tržište i biznis, vrednost Jata je neuporedivo veća nego da se prodaje sama kompanija, tvrdi Starčević. Kao čovek koji je živeo i radio u Rusiji a sada je već 2,5 godine na čelu Jata, Starčević na kraju kaže: - Ne mislim da je Aeroflot spreman da kupi Jat Airnjadžs da bi ga upropastio. Dapače, mislim da bi Aeroflot unapredio Jat.