Da li treba obustaviti izgradnju akceleratora TESLA?

Šta je to AIT? - Odluku o izgradnji AIT donela je Vlada Srbije u avgustu 1989. godine, na osnovu koncepta koji je pripremio tim iz Laboratorije za fiziku Instituta „Vinča”, sa akademikom Stevanom Koičkim na čelu. Tom konceptu je bitno doprineo i akademik Vladimir Bošnjaković, iz Instituta za nuklearnu medicinu Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Realizacija je poverena Laboratoriji za fiziku. Za finansiranje i praćenje realizacije posla zaduženo je Ministarstvo nauke. U januaru 1996. i ponovo u januaru 2006. godine Ministarstvo je definisalo Projekt TESLA kao projekt od ključnog značaja za realizaciju politike naučnog i tehnološkog razvoja Srbije. On trenutno ima 71 saradnika. AIT je naučno-medicinska instalacija za korišćenje snopova ubrzanih jona u čiji sastav ulaze: ciklotron srednje veličine, kao njen glavni deo, tri izvora jona i više eksperimentalnih kanala. Programi njenog korišćenja obuhvataju osnovna i primenjena istraživanja u fizici, hemiji i biologiji, razvoj novih materijala i nuklearnih tehnologija, proizvodnju radiofarmaceutika, i protonsku terapiju. AIT je jedina velika naučna instalacija u jugoistočnoj Evropi. Kako se kontroliše izgradnja AIT? - U maju 1992. godine dr Divna Trajković, tadašnji ministar nauke Srbije, zatražila je mišljenje o opravdanosti daljeg ulaganja u AIT od grupe od pet vrhunskih inostranih stručnjaka za izgradnju i korišćenje akceleratora, i to na osnovu sporazuma o saradnji koji je Vlada Srbije prethodno potpisala sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja (CERN), u Ženevi, Švajcarska. Detaljno je analiziran Projekt TESLA i eksperti su predložila vladi da nastavi da finansira njegovu realizaciju. Neposredno posle toga, dr Trajković ih je zadužila da, kao Savetodavni komitet AIT, vrše kontrolu izgradnje AIT. Oni su do sada održali devet radnih sastanaka sa timom Projekta i o nalazima pismeno izvestili Ministarstvo nauke. U septembru 1994. godine Institut „Vinča” je uspostavio stratešku saradnju u izgradnji AIT sa Objedinjenim institutom za nuklearna istraživanja, u Dubni, Rusija. Ova saradnja se do sada odvijala izuzetno dobro. Ona se zasnivala na kombinovanju kvalitetnog ruskog inženjerstva i vrhunskih evropskih tehnologija, uz strogu kontrolu Savetodavnog komiteta AIT. U januaru 2003. godine Ministarstvo nauke formiralo je Odbor za praćenje realizacije Projekta TESLA, koji uključuje 11 domaćih stručnjaka. Telo ima zadatak da prati realizaciju Projekta i da o tome daje mišljenja i predloge Ministarstvu. Wihov poslednji sastanak sa timom Projekta održan je u januaru 2007. godine. Zašto izgradnja AIT traje toliko dugo? - Izgradnja AIT je otpočela u decembru 1989. godine. U maju 1998. puštena su u pogon dva izvora jona i kanal za promenu površinskih svojstava materijala. Međutim, neposredno posle toga, u junu iste godine, prof. Branislav Ivković, tadašnji ministar nauke, obustavio je izgradnju, bez ozbiljnog objašnjenja. U periodu od oko četiri godine posle toga, tim Projekta TESLA nekoliko puta je bio pred raspadom. Međutim, ipak je sačuvano jezgro tima za izgradnju. U septembru 2002. prof. Dragan Domazet, tadašnji ministar nauke, nastavio je da finansira izgradnju, ali usporeno. Toj odluci je prethodilo njegovo detaljno upoznavanje sa svim naučnim, tehnološkim, medicinskim, ekonomskim i finansijskim aspektima Projekta. Intenzivna realizacija Projekta TESLA ponovo je otpočela u januaru ove godine, i to zaslugom dr Aleksandra Popovića, prethodnog ministra nauke. Ta odluka je doneta na osnovu rezultata višemesečne analize Projekta od strane preduzeća EKI Investment, iz Beograda, izvršene na njegov zahtev. U analizi je posebna pažnja bila posvećena komercijalnim programima korišćenja AIT. Rezultati su bili izuzetno povoljni po Projekt i tim. Međutim, u junu ove godine dr Ana Pešikan, ministar nauke, obustavila je izgradnju AIT. Sve ovo pokazuje da je predugo trajanje izgradnje AIT posledica previše čestih zastoja zbog preispitivanja opravdanosti kao i neredovnog i nedovoljnog finansiranja. Kada će biti završena izgradnja AIT? - Faza izgradnje AIT ima dva dela. Dosadašnji troškovi u prvom delu faze izgradnje bili su 14,52 miliona evra. Glavni preostali poslovi u ovom delu su završavanje izgradnje i puštanje u pogon ciklotrona i osvajanje rutinske proizvodnje radiofarmaceutika na bazi radionuklida jod-123, koji će se isporučivati nuklearno-medicinskim centrima u Srbiji. Proizvodnja će se odvijati u zaštitnom bunkeru ciklotrona. Za to će biti potrebno još 21 mesec i 5,22 miliona evra. Ova sredstva treba da obezbedi Vlada Srbije. Glavni poslovi u drugom delu faze izgradnje AIT su izgradnja i puštanje u pogon trećeg izvora jona i kanala za proizvodnju radionuklida, za protonsku terapiju i za istraživanja sa jonskim zračenjem. Za to će biti potrebno 36 meseci i 5,66 miliona evra. Najveći deo ovih sredstava biće obezbeđen na osnovu klirinškog duga Rusije Srbiji. Vlada Srbije i Vlada Rusije potpisale su odgovarajući sporazum u aprilu ove godine. Institut „Vinča” treba da potpiše odgovarajući ugovor sa Objedinjenim institutom do kraja godine. Inače, u aprilu ove godine prethodno Ministarstvo nauke potpisalo je sa Objedinjenim institutom sporazum o saradnji u 12 naučnih i tehnoloških oblasti. Po završetku faze izgradnje nastupiće faza razvoja AIT, koja treba da bude posvećena izgradnji i puštanju u pogon nekoliko kanala za osnovna i primenjena istraživanja u fizici i za razvoj nuklearnih tehnologija. Kako će biti korišćen AIT? - Kao što je već rečeno, u maju 1998. godine pušten je u pogon kanal za promenu površinskih svojstava materijala. Od tada više grupa istraživača iz Instituta „Vinča” i drugih naučnih institucija u Srbiji uspešno koristi ovaj kanal za osnovna i primenjena istraživanja. Po završavanju izgradnje AIT otpočeće korišćenje kanala za proizvodnju radionuklida, za protonsku terapiju i za istraživanja sa jonskim zračenjem. Kanal za proizvodnju radionuklida omogućiće nastavljanje rutinske proizvodnje radiofarmaceutika na bazi joda-123, koji će se isporučivati nuklearno-medicinskim centrima u Srbiji. Ovi radiofarmaceutici će se koristiti za vrhunsku dijagnostiku u endokrinologiji, onkologiji, kardiologiji i neurologiji. U Srbiji trenutno ima oko 20 kamera koje mogu da ih koriste. Godišnji broj pregleda sa ovim radiofarmaceuticima treba da bude oko 15.000. Kanal za proizvodnju radionuklida omogućiće i eksperimentalnu proizvodnju novih radiofarmaceutika za dijagnostiku i terapiju. Ona će biti praćena kliničkim istraživanjima sa ovim radiofarmaceuticima u nuklearno-medicinskim centrima u Srbiji, na prvom mestu u Institutu za nuklearnu medicinu Kliničkog centra Srbije i Institutu za onkologiju „Sremska Kamenica”, u Novom Sadu. Kanal za protonsku terapiju biće korišćen za vrhunske rutinske tretmane tumora oka, kao što su melanom oka, jedno od najopasnijih malignih oboljenja, i degeneracija očne makule, vrlo čest uzrok slepila kod starijih osoba. Godišnji broj tretmana treba da bude oko 130. Kanal za istraživanja sa jonskim zračenjem treba da bude korišćen za proizvodnju membrana na bazi jonskih tragova, koje su našle veliki broj uspešnih primena u hemiji, biologiji, medicini i industriji. Takođe, on će biti korišćen za proizvodnju obrazaca za formiranje nanostruktura, za dubinsku analizu sastava materijala, i za istraživanja u radijacionoj biologiji. Treba istaći da su proizvodnja radiofarmaceutika na bazi joda-123 i protonska terapija tumora oka komercijalni programi korišćenja AIT. Wihovi poslovni planovi jasno pokazuju da oni stvaraju odlične preduslove za naučne programe korišćenja AIT kao i za njen razvoj. Koje bi bile posledice obustavljanja izgradnje AIT? - Dr Pešikan je obustavila izgradnju AIT a Vlada Srbije je formirala Komisiju za procenu opravdanosti daljeg ulaganja u AIT bez ikakvih konsultacija sa rukovodstvom Projekta TESLA. Pri tome, nisu konsultovani ni Odbor za praćenje realizacije Projekta ni Savetodavni komitet AIT, koji su zvanična tela Ministarstva nauke zadužena za Projekt. Dr Uranija Kozmidis-Luburić, državni sekretar u Ministarstvu i predsednik Komisije, obavestila nas je da se Ministarstvo konsultovalo o Projektu sa četvoricom domaćih naučnika. Odgovorno tvrdim da se nijedan od njih ne može smatrati kompetentnim za izgradnju i korišćenje akceleratora. Takođe, dr Kozmidis-Luburić odbila je da nam da informaciju Ministarstva na osnovu koje je vlada donela odluku o formiranju Komisije. Zamislite da vas je neko optužio, da će da vam sudi, a da vam ne da optužnicu! Međutim, na naš zahtev, informacija nam je kasnije dostavljena iz kabineta Božidara Đelića, potpredsednika vlade. Pored toga, dr Kozmidis-Luburić obavestila nas je da Komisija nije zainteresovana da poseti AIT. Konačno, sigurni smo da su svi članovi Komisije kompetentni za poslove kojima se svakodnevno bave. Ali, nijedan od njih ne može se smatrati kompetentnim za izgradnju i korišćenje akceleratora. Na osnovu svega ovoga, čini nam se da je Ministarstvo nauke iniciralo formiranje Komisije za procenu opravdanosti daljeg ulaganja u AIT sa idejom da uz njenu pomoć sprovede svoju nameru da se obustavi izgradnja AIT. Wihovo dosadašnje ponašanje bilo je u skladu sa parolama „politika ispred stručnosti” i „nestručnost ispred politike”! Pošto je Laboratorija za fiziku najveći i najjači deo Instituta „Vinča”, obustavljanje izgradnje bi bio izuzetno težak udarac, kako za njega tako i za celu srpsku nauku. Malo je verovatno da bi Institut preživeo taj udarac. Da li je to cilj dr Pešikan? Da li ona smatra da je za poboljšanje stanja u srpskoj nauci nužno da se ugasi njen najveći institut? Šta misli dr Pešikan o ideji da se umesto toga Institut transformiše u naučno-tehnološki park sa zadatkom da postane jedan od glavnih pokretača razvoja našeg društva ka društvu zasnovanom na znanju? Sa ubeđenjem da bi se njegovim gašenjem nanela nenadoknadiva šteta srpskoj nauci, predložićemo Vladi Srbije da zatraži mišljenje o opravdanosti daljeg ulaganja u AIT i od Odbora za praćenje realizacije Projekta TESLA, i da dozvoli rukovodstvu Projekta da da svoje mišljenje o stavovima Komisije i Odbora. Smatramo da bez ova dva dodatna mišljenja vlada neće moći da donese objektivnu odluku o budućnosti AIT, koja će u stvari biti odluka o budućnosti celog Instituta.