Atlantida

Stručnjaci za evropske vrednosti su se još jednom okupili da izraze lojalnost novom svetskom poretku. Povod im je bio promocija knjige zabavljača Dragoljuba Qubičića, a tema: heroji u savremenim uslovima. Okreni-obrni, opet priča o Karadžiću i Mladiću i opet isti logički i moralno manjkavi argumenti. Najdalje je u kreativnosti otišao univerzitetski profesor Čedomir Čupić. On je pokušao da standardizuje heroja svodeći ga na lojalnog podanika novog svetskog poretka. Profesor se srozava u logičku nedoslednost u svojoj analizi mogućeg herojstva Karadžića, Mladića i Šešelja. Karadžić i Mladić, po njemu, nisu heroji jer se ne predaju Haškom tribunalu, a Šešelj, koji se dobrovoljno predao, takođe nije heroj jer se njegovi pravi motivi ne znaju. Profesor je, izgleda, veoma blizak sa prvom dvojicom, jer izvodi ozbiljne zaključke kao da zna njihove prave motive što se ne predaju. Kao da im je jatak. Dilema ko je pravi junak nije od juče. Postojala je i kod onih koji su uspostavili kult heroja. Prema Herodotu, posle Platejske bitke, među Lakedemonjanima se razgovaralo o tome ko je, u pomenutoj bici, među njima bio najveći junak. Bila su dva kandidata, Aristodem i Posidonije. Prvi, koji je, izgleda, neopravdano nosio žig srama, bezumno je jurišao i u nameri da junački pogine i tako se opravda, učinio je najveća junačka dela. Drugi je činio junačka dela bez namere da gine. Spartanci su ovog drugog proglasili za najvećeg junaka. Prema našem dosadašnjem iskustvu sa Haškim tribunalom, predaja Karadžića i Mladića bi bila ravna njihovom samoubistvu, pa taj čin po merilima antičkih Grka ne bi bio smatran za junačko delo. Inače, ako bi se ostvarile ideje i namere novih, samoproklamovanih heroja koje deo domaće javnosti naziva izdajnicima i stranim plaćenicima, mi bismo u našem nastojanju da se uključimo u evroatlantske integracije završili poput Atlantide, na dnu Atlantika, raspeti između Evrope i Amerike. U bezdanima istorije završavaju oni narodi koji se odriču svoje prošlosti za račun neizvesne budućnosti. Prošlost, sa mitovima, drži narode koji je poštuju, poput korena, vezane za tlo na kome žive. Neophodnu vezu sa precima uspostavljaju junaci i heroji koji prkose silnicima i vetrovima istorije. Takve će, kad za to dođe vreme, iznedriti i Srbija. Neće se oni formirati po Čupićevom receptu, već po potrebama vremena. Nadam se da do njih nećemo morati da dođemo veštačkom oplodnjom, ili kloniranjem. Budimir Mrdović, Aranđelovac