Subjektivni činioci

Gospodin Rudović, kritikujući upotrebu ekonomskih kriterija za ocenu kvaliteta života, zalaže se da o tome daju mišljenje “antropolozi, psiholozi, filozofi” kao pozvaniji od ekonomista postavljenih “kao neki vrhovni arbitri sadašnjosti i budućnosti”. Ja jesam psiholog i u prilici sam da na tu temu navedem jedan egzaktan primer. Profesori Sergej Flere i Miran Lavrič sa Mariborskog univerziteta su sproveli istraživanje jednom složenom anketom na američkim, japanskim, slovenačkim, srpskim i bošnjačkim studentskim uzorcima, ukupno 2.158 ispitanika. Dobivši, njihovom ljubaznošću, te rezultate, mi smo iz njihovog upitnika, psihometrijskim postupkom, izdvojili “test sreće” od 20 stavki (na primer “Moje je zdravlje savršeno”, “Osećam se dobro”, “Privlačna sam osoba za suprotni pol”...), pa smo reanalizom podataka (data mining) na osnovu “indeksa sreće” rangirali nacije. Najsrećniji su studenti Bosanci, pa Ameri, a sledi ih Srbi i Slovenci, dok su najnesrećniji Japanci (videti detaljnije novi broj niškog časopisa “Psihologija danas” na njnjnj.srabct.org.džu i njnjnj.bankerinter.net/btp). Komentare prepuštam čitaocima NIN-a, a ja ću završiti parafrazom poznate misli da nijedan problem nije toliko složen da ne bi, nakon svestrane analize, postao još složeniji. Petar B. Kostić, Beograd