Društvo

Veštačka inteligencija – reč godine: Novo doba i stari strahovi

Ivana Janković | 10. novembar 2023 | 09:38
Veštačka inteligencija – reč godine: Novo doba i stari strahovi
PROFIMEDIA / Rana Dias Caia

Ako nam u izborima reči godine nešto znači podatak o upotrebi te reči, onda je britanski rečnik Kolins ove godine napravio nepogrešiv izbor. Pokazalo se da se upotreba reči veštačka inteligencija (AI) učetvorostručila od početka ove godine. Kako je objašnjeno, ona je „postala dominantna u razgovorima ove godine“, a to dosta govori o onome što dolazi kroz nove tehnologije i već je pokrenuto mnogo tema. Od napretka, preko etike, do religije…

Veštačka inteligencija postala je i tema konferencija, kakvu je upravo organizovao Riši Sunak, premijer Velike Britanije. Tu se našlo oko sto svetskih lidera, naučnika, istraživača, koji su razgovarali o uticaju AI, potencijalima i opasnostima koje donosi. Nema sumnje, budućnost joj pripada, a neizvesnost šta je već donela raste uporedo sa sve češćom upotrebom.

Uz njenu pomoć upravo je objavljena „poslednja pesma“ Džona Lenona, tako što je oživljen njegov glas sa jedne stare kasete. I to je početak strahovanja miliona ljudi koji bi mogli biti zamenjeni, uključujući i umetnike.

„Ako su računari odjednom postali stručnjaci u najljudskijoj oblasti - jeziku, šta je onda sledeće?“, piše u obrazloženju.

Od mnogo prognoza gde će sve veštačka inteligencija zameniti ljude i šta će biti sa njima, neke, poput one Goldman Saksa, predviđaju da je moguće da zameni četvrtinu poslova za koje je danas potrebna ljudska ruka. Koliko miliona zaposlenih može da ostane bez prihoda i šta će biti sa njima licitira se naveliko, ali neki će stručnjaci reći da će AI osim ukidanja, doneti i neka nova radna mesta. To je slaba uteha u trenutku kada se pokazuje da su ugroženi čak i pisci, glumci, slikari…

U život je tako vraćen Džejms Din, sedamdeset godina posle smrti on se sada pojavljuje u filmu Povratak u raj i nije prvi koji „glumi“ posle smrti. Kako će veštačka inteligencija moći da zameni žive glumce već se pokazalo u nekoliko slučajeva, a u Holivudu je letos organizovan štrajk sindikata glumaca i scenarista, koji su, između ostalog, zahtevali da se zakonski uokviri upotreba AI za stvaranje filmova. I dok bi glumci mogli da zaštite glas ili lik, za scenariste je situacija nešto složenija, jer se već pojavljuju tekstovi napisani uz pomoć veštačke inteligencije, sa manjom ili većom intervencijom. Sistem još nije sasvim razvijen, ali se pokazalo da ako se ubace dovoljne količine podataka, tekstova, pojmova, kompjuterski se mogu dobiti smisleni tesktovi.

Na mrežama su već uveliko mogući četovi sa AI, koji još uvek služe uglavnom za zabavu, zbog opštih mesta i fraza koje se izbacuju po istom obrascu, ali jasno je da će ta početna faza ubrzo biti prevaziđena. Veštačka inteligencija upotrebljena je čak i u jednoj nemačkoj crkvi gde joj je prepušteno da održi propoved.

Za sada ne bi trebalo da brinu oni koji uz znanje i iskustvo umeju da rešavaju uvek nove situacije, kao što rade lekari. Uz njih bi stali i naučnici, istraživači, pravnici, sudije. Tu su i zanatlije, električari, vodoinstalateri, ljudi koji imaju veštine koje je teško oponašati. Dok se ne usavrše automobili i saobraćaj koji će da vodi AI, bezbedni su i vozači.

Ali veštačka inteligencija sve je prisutnija. Ilon Mask upravo je predstavio čet pod nazivom Grok, koji je napredniji od svih dosadašnjih i, kako je kazao, sposoban je za složenije odgovore nego ostali. U njima ima čak i humora.

Malo je, ipak, ostalo raspoloženja za smeh, kada se u obzir uzmu svi potencijali AI i posledice njenog usavršavanja. Možda je to samo strah od nepoznatog, sličan onom koji je donela parna mašina, kako vole da kažu cinici, ali da je pred nama neko potpuno novo doba u to nema sumnje.