"Slučaj" Martininih najboljih interesa: Zašto je dete bez roditelja postalo tek slučaj koji treba rešiti po sili zakona

U želji da se čuje druga strana priče o četvorogodišnjoj Martini i njenom smeštaju u hraniteljsku porodicu Ozorak, o čemu je NIN pisao u broju od 26. oktobra, Centar za socijalni rad opštine Bačka Topola uputio je saopštenje javnosti. U tom dopisu direktorke mr Jasmine Zimonjić upotpunjuje se prikaz rukovođenja Centra ovim osetljivim slučajem, koji smo delom izneli kroz zvanične odgovore na naša pitanja u pomenutom tekstu.

Naime, prema rečima Jasmine Zimonjić, po rođenju devojčice nadležna zdravstvena ustanova obavestila je Centar za socijalni rad da biološka majka ne želi da je prihvati, niti da s njom ostvari kontakt. Kao dete bez roditeljskog staranja, Martina je zbrinuta u tada jedinu raspoloživu hraniteljsku porodicu Erike Ozorak. Ozorak je evidentirana kao srodnički hranitelj 2011, redovno dobijajući naknadu za izdržavanje deteta i svoj rad, te je imala „opštu podobnost za bavljenje hraniteljstvom“.

Centar je nadalje pratio razvoj deteta, organizujući i radionice i druženja sa hraniteljskim porodicama i decom na hraniteljstvu. „Hraniteljicu smo odmah informisali o daljim postupcima u cilju zaštite deteta, odnosno objašnjeno joj je da će se razmatrati mogućnost njegovog povratka u biološku porodicu ili usvojenja, u skladu sa procenom njegovog najboljeg interesa. Majka deteta nije u zakonskom roku iskoristila mogućnost da povuče saglasnost za njegovo usvojenje, ali je njena porodica insistirala na kontaktu sa devojčicom“, kaže Zimonjić. 

Viđenja su se odvijala najpre u prostorijama Centra, a potom u domaćinstvu porodice porekla deteta. „Ponekad je viđenjima prisustvovala i majka deteta, ne pokazujući želju da provodi vreme sa svojom ćerkom. Usled tragičnih porodičnih događaja, prestao je njihov kontakt sa devojčicom“, objašnjava Zimonjić.

Potom je pokrenut postupak procene Martinine opšte podobnosti za usvojenje, kako bi joj se obezbedio trajni oblik zaštite. Tada su Ozorakovi podneli zahtev da postanu njeni usvojitelji, čime su po zakonu lišeni starateljskog statusa, pa je devojčica stavljena pod neposredno starateljstvo Centra za socijalni rad Bačka Topola. Nakon analize spisa datog predmeta, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju unelo je dete u Jedinstveni lični registar usvojenja, dok je za Ozorakove utvrđeno da ne ispunjavaju uslove da budu usvojitelji zbog razlike u godinama u odnosu na devojčicu.

Na osnovu kompletne baze podataka, stručni tim Centra izabrao je odgovarajući par usvojitelja koji bi mogao da pruži adekvatan odgovor na potrebe deteta, i aktuelno, i na duži rok, a uzimajući u obzir sve važne faktore. O započetom postupku usvojenja obaveštena je i Erika Ozorak, koja „od početka nije bila saradljiva i napominjala je da će se boriti različitim sredstvima kako bi dete ostalo u njihovoj porodici. „Između ostalog, spomenula je i medijsko istupanje u cilju obaveštavanja javnosti o ovom slučaju“, navodi Zimonjić.

Pre nego što se devojčica srela sa svojim izabranim usvojiteljima, Ozorak je intenzivirala njene zdravstvene preglede, kao i bolnička ispitivanja, pod obrazloženjem da postupak utiče na njeno zdravlje. Pod sumnjom da je Martinina reakcija bila zapravo posledica opažanja ponašanja hranitelja, Centar je na neko vreme odložio dalje radnje, „sagledavajući interes deteta“. Imajući u vidu stručnu procenu dobrog opšteg zdravstvenog stanja devojčice, ipak se pristupilo realizaciji plana njenog upoznavanja sa izabranim usvojiteljima. „Hraniteljica je bila u konstantnom otporu, i nije postupala u skladu sa svojom ulogom hranitelja čija je dužnost da podrži dete u odvajanju od sebe. Obavestila nas je i da se obratila nadležnom ministarstvu. Na društvenim mrežama, pored navođenja detalja o slučaju, ali i neistina o postupku usvojenja, objavljivala je i fotografije deteta“, kaže Zimonjić. Osim što je dete izložila nepotrebnim medicinskim veštačenjima, hraniteljica je remetila tok viđanja deteta i izabranih usvojitelja, iako ih je ono inicijalno prihvatilo i pozitivno reagovalo na njih, po tvrdnjama Jasmine Zimonjić.

Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova u Novom Sadu, kao drugostepeni organ, odbio je žalbu hranitelja, te je prekinut porodični smeštaj deteta u hraniteljskoj porodici Ozorak. Stoga su Ozorakovi imali obavezu da predaju dete Centru, što nisu ispoštovali. „Usled nemogućnosti uspostavljanja kontakta sa hraniteljicom, ovaj organ nije imao saznanja o tome gde se i sa kim dete nalazi, o čemu su istog dana obaveštene nadležne institucije - policija i tužilaštvo“, kaže Zimonjić. 

Saznavši gde je dete, iste večeri, dežurni radnici Centra su došli u porodičnu kuću hranitelja, dok je Erika i dalje izričito odbijala da im preda devojčicu. Slično se ponavljalo u nekoliko daljih navrata, čime je Centar kao devojčicin staratelj nezakonito zakinut za pravo da je zaštiti. „Devojčica je postupcima hranitelja bila izložena raznim neprijatnostima i medijskom eksponiranju, uz objavljivanje podataka, njenih fotografija i snimaka, čime su kršena prava deteta na bezbednost i pravilan razvoj“, napominje direktorka. 

Dete je ipak preuzeto od hranitelja odlukom Centra, i smešteno u izabranu usvojiteljsku porodicu na uzajamno prilagođavanje koje po zakonu može da traje najduže šest meseci. „Taj proces teče uredno, dete pozitivno reaguje na novu sredinu, bez promena u ponašanju i dobrog je opšteg zdravstvenog stanja. Stručni radnici Centra u redovnom su kontaktu sa izabranim usvojiteljima, vršeći neposredan uvid u stanje deteta, zadovoljavanje njegovih potreba i njihov međusobni odnos“, Zimonjić ističe.

Sve što je Centar u ovom slučaju uradio bilo je u skladu sa zakonom i propisanim standardima stručnog rada, uključujući i fokus na najbolji interes deteta, kako tvrdi direktorka. S druge strane, „hranitelji nisu prihvatili činjenicu da je hraniteljstvo privremeni oblik zaštite deteta bez roditeljskog staranja, kao ni odluku organa starateljstva da je u najboljem interesu deteta da ga usvoji druga porodica“. „Takođe, oni su zanemarili svoju obavezu i odgovornost koje se odnose na pripremu deteta za usvojenje. Prilikom medijskog istupanja hranitelji su ugrozili njegovo pravo na privatnost i bezbednost, a davanjem netačnih i senzacionalističkih informacija o konkretnom procesu usvojenja, kao i manipulacijom emocijama i zdravstvenim stanjem deteta, značajno su otežavali postupak usvojenja od početka tog procesa. Nastavljajući da to čine i nakon upućivanja deteta na međusobno prilagođavanje sa izabranom usvojiteljskom porodicom, zanemarili su dugoročni najbolji interes deteta“, izričita je Zimonjić. 

Medijski nastupi hranitelja prouzrokovali su stvaranje pogrešne slike u javnosti o postupanju Centra za socijalni rad Bačka Topola, ona napominje. Istovremeno je „izvršen pritisak na rad organa starateljstva u cilju da se promeni pravilna i zakonita odluka o upućivanju deteta na prilagođavanje“, te da se dete vrati hraniteljima. „Uobičajeno je da hranitelj prilikom usvojenja deteta ostane važna figura u njegovom daljem životu i odrastanju. Nastala situacija i date okolnosti usled opisanog postupanja porodice Ozorak ne daju takvu mogućnost u konkretnom slučaju“, zaključuje Jasmina Zimonjić.

Ako je sve i bilo po zakonu što se tiče postupaka Centra za socijalni rad Bačka Topola, i sve ako se Erika Ozorak ogrešila o propise, ostaje upitan najbolji interes deteta kojim se „dribla“ po terenu emocija, pod okriljem najboljih namera. Da li država zbilja teži najboljem interesu deteta ako ograničava pravo na usvojenje razlikom u godinama, danas kad biološka majka može da bude i žena od 50, ostaje otvoreno pitanje.

Da li je dete bez roditeljskog staranja tek „slučaj“ koji treba rešiti po sili zakonskih akata, i ne preduzeti ništa van njihovog okvira što bi mu stvarno donelo sigurnost i duševni mir? A ovo bi bilo moguće hrabrenjem Erikinog sina Šandora da se prijavi za Martininog usvojitelja, što je izostalo. Zašto se ne postupa od slučaja do slučaja, a ne đuture, ako se toliko brine o najboljem interesu deteta?

Kako će to dete rasti sa traumama višekratnog odvajanja, a da je imalo realne šanse da se skrasi u zaklonu jedne porodice, makar i starije od predviđenog? Da li je medijska pažnja kojoj je Martina bila izložena mogla zbilja da joj pomogne, ili ju je obeležila na duge staze? I, zašto se tome niko na vreme nije usprotivio pravim argumentima, štiteći i Centar i četvorogodišnju devojčicu? Drugim rečima, zašto su viši državni predstavnici spavali dok se sve ovo događalo, što će se jednog dana verovatno pitati i Martina