Ubistvo u KPZ Padinska Skela: Trojica osumnjičenih u pritvoru, disciplinski postupak protiv sedam službenika

Više tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu povodom smrti S. B. (74) u Kazneno-popravnom zavodu Padinska Skela, a osumnjičeni za teško ubistvo nalaze se u pritvoru. Kako su istakli iz VJT-a, dežurni tužilac je o incidentu obavešten 4. februara ove godine, nakon čega je naložio obdukciju tela. Obdukcioni nalaz koji je pokazao da je S. B. umro nasilnom smrću tužiaštvo je primilo 8. marta, a odmah potom je tužilaštvo naložilo hapšenje Srećka S. (20), Saše S. (21) i Dalibora P. (21) koji su sa preminulim licem delili ćeliju. Jedan od osumnjičenih se na saslušanju branio ćutanjem, dok su dvojica iznosili odbranu. Njima je Viši sud u Beogradu je odredio pritvor.

Naredba o sprovođenju istrage polazi od sumnje da su ove tri osobe bezobzirnim nasilnim ponašanjem lišili života S. B., te da su žrtvu svakodnevno psihički, fizički i seksualno zlostavljali, pošto mu je nestalo novca kojim je u zatvorskoj kantini kupovao namirnice za osumnjičene.

Tužilaštvo je naglasilo da je S.B. 3. februara bio na lekarskom pregledu usled povreda koje je zadobio, ali da zbog straha nije prijavio zlostavljanje koje trpi. Njemu se dan kasnije pogoršalo zdravstveno stanje i usled zadobijenih povreda je preminuo. Svi osumnjičeni, kao i oštećeni, izdržavali su kazne zatvora zbog učinjenih prekršaja. Istaga je trenutno u fazi ispitivanja svedoka i prikupljanja dokaza.

Paralelno, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija pokrenula je disciplinski postupak protiv sedam službenika KPZ-a u Padinskoj Skeli zbog sumnje da su počinili težu povredu radne discipline. Oni se, kako je saopštila Uprava, sumnjiče da nisu obavestili pretpostavljene o vanrednom događaju. Mediji su nezvanično preneli informaciju da je i upravnik KPZ-a Vladimir Bukvić premešten na niže radno mesto.

Advokat Miloš Janković, nekadašnji načelnik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zamenik zaštitnika građana i član potkomiteta UN za prevenciju torture, za NIN ističe da pokretanje istrage i disciplinskog postupka ukazuju da je sistem reagovao u skladu sa zakonom.

„Nažalost, zlostavljanja se dešavaju u zatvorima, kako u celom svetu, tako i u Srbiji. Ne samo u zatvorima, već i u policiji, psihijatrijskim ustanovama, centrima za socijalni rad i svim ostalim zatvorenim institucijama koje su sklonjene od očiju javnosti. U konkretnom slučaju, vidimo da je nakon smrti lica lišenog slobode pokrenuta istraga, kao i da je naložena obdukcija. Nažalost, naši državni organi, pre svega tužilaštvo, često propuštaju da u sličnim situacijama nalože obdukciju, iako to izričito nalaže član 129 Zakonika o krivičnom postupku“, ističe Janković.

Upitan da li je koban ishod mogao da bude sprečen, Janković napominje da će to morati da bude utvrđeno u istrazi i evenutalnom sudskom postupku.

„Ono što je nesporno, to je da zakon obavezuje zatvorsko osoblje da brine o licima koja su lišena slobode. Lica lišena slobode su u vlasti države, a tu vlast sprovodi zatvorsko osoblje. U tom smislu, oni su dužni da vode računa da li su nekom licu nanete povrede. Isto tako, Zakon o izvršenju krivičnih sankcija propisuje da se prilikom smeštanja lica lišenog slobode vodi računa ko je sa kim smešten“, navodi Janković.

Činjenica da je preminulo lice bilo kažnjeno u prekršajnom postupku, dodaje on, ukazuje i na jednu pravnu nelogičnost.

„To lice je bilo na izdržavanju kazne zbog toga što nije želelo ili moglo da plati izrečenu novčanu kaznu. Apsurdno je to što zakon propisuje da lica koja ne plate novčanu kaznu koju im je izrekao Prekršajni sud, moraju da izdržavaju kaznu zatvora. Istovremeno, za lica koja su osuđena na novčanu kaznu u krivičnom postupku ostavljena je mogućnost da se ta kazna pretvori u kaznu rada u javnom interesu. To nas dovodi do situacije da je zakon u određenim slučajavima blaži za počinioce krivičnih, nego prekršajnih dela“, zaključuje Janković.

Sagovornik NIN-a napominje da su statistički podaci o torturi u zatvorima krajnje nepozdani, imajući u vidu da brojevi prvenstveno zavise od efiksanosti sistema da utvrdi te pojave.

„Često se dešava da statistički podaci favorizuju one sisteme koji su najmanje efikasni u prevenciji torture. To je zbog toga što efikasni sistemi evidentiraju incidente, pa deluje da ih ima više u odnosu na one zemlje u kojima se takve pojave guraju pod tepih“, ističe Janković.