Rekvijem za Sajam: A što i njega ne bi preneli u park

Odluku da u akciji kompletnog rušenja ne samo kulturnog nasleđa već i identiteta Beograda na juriš i Beogradski sajam sravni sa zemljom, aktuelni režim je - bar tako tvrdi - zasnovao na željama bivše vlasti. Nekadašnje demokrate Siniša Mali i Goran Vesić su danima u Skupštini podsećali da je vlada Mirka Cvetkovića 2009. godine prvo donela odluku da se ceo Sajam stavi pod zaštitu, a onda je odmah i poništili jer je G17 želeo da ga proda.

Takođe, da su mimo stručnih zaključaka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture našli kompromisno rešenje i zaštitili samo Halu 1. Iako „zli žuti“ nisu ni prodali, ni srušili Sajam, Vesić je opravdanje da se čitav kompleks koji u arhitektonskom smislu predstavlja nedeljivu celinu pretvori u milione kubika betonskog otpada (da li će ga baciti u reke ili oranice, još se nisu izjasnili) našao u „prošlosti“. I to objasnio rečima: „Ono što trenutno radimo je da sprovodimo odluku vlade iz 2009. godine“.

Nejasno je da li je Vesića obuzela nostalgija za vremenom kada je bio u DS-u ili nije još dobacio do činjenice da nova vlast (ova taze od pre 12 godina) može da promeni loše odluke prethodnika, ali se uz naprednjačko – ruši, založio i da se Hala 1 ipak sačuva. Zbog toga je njegovo Ministarstvo građevinarstva oglasilo javnu prezentaciju urbanističkog projekta u trajanju od nedelju dana (26. 10 - 1. 11) kojim se predlaže izuzimanje Hale 1 iz kompleksa Beogradskog sajma.

Laički bi se reklo – glupost i bezobrazluk. Međutim, ekspertska organizacija Nova planska praksa upozorava na rasparčavanje zemljišta u javnoj svojini i nameru Ministarstva i firme Belgrade Waterfront da „započnu transformaciju još jednog dela beogradske obale na ’mala vrata‘, bez prethodnog donošenja urbanističkog plana (UP) i sveobuhvatnog sagledavanja budućih sadržaja, funkcije i organizacije kompleksa Sajma“.

I ne samo to.

„Iznad svega je važno da je procedura izrade urbanističkog projekta za deo kompleksa Sajma protivzakonita. UP je dokument kojim se planovi sprovode, a kako Plan detaljne regulacije za prostor na kojem se nalazi Sajam nije još uvek ni u izradi, nema ni šta da se razrađuje. Indikativno za odnos prema struci i javnosti je i to što UP ne sadrži obavezne delove jasno propisane zakonom i pravilnikom. Možemo postaviti pitanje samog cilja izrade ovog dokumenta jer jedina bitnija promena koju donosi je promena namene Hale 1 iz komercijalne u javnu, ali čak ni ta javna namena nije definisana već je naglašeno da će to biti određeno u kasnijoj fazi razrade kompleksa Beogradskog sajma (iz kojeg se Hala 1 upravo izdvaja) izradom planskog dokumenta (?!). I samom obrađivaču je jasno da ne postoji nijedna aktivnost predviđena ovim UP koja nije mogla (a svakako je morala) da sačeka izradu Plana detaljne regulacije“, kaže za NIN Ksenija Radovanović, arhitekta – urbanistkinja iz Nove planske prakse.

Pa zašto se onda toliko žurilo, po cenu kršenja zakona?

„Čini mi se da su u ovom slučaju procedure vezane za urbanističko planiranje zloupotrebljene zarad mini pi-ar kampanje koja bi u centar pažnje stavila planove za Beogradski sajam u sklopu širenja Beograda na vodi i izgradnje kompleksa EXPO, koji predstavljaju zvezde-projekte vlasti u nekoliko izbornih ciklusa. Obuhvatajući isključivo Halu 1, nadležni su dobili priliku da naglase njen zaštićeni status kao odraz navodne pažnje sa kojom se odnose prema nasleđu, čime se kontrira javnosti koja je, posebno u Beogradu, zgrožena brojnim projektima – od gondole, preko stambenog kompleksa ispod Beogradske tvrđave, rušenja vrednih objekata u (ne)zaštićenim zonama grada. Naravno, za nas koji posmatramo profesionalne i pravne aspekte planiranja i godinama pratimo degradaciju sistema, ministar je imao spremnu izjavu da ’ministarstvo ništa ne bi radilo – mimo zakona‘“, kaže Ksenija Radovanović.

A izgleda da su procenili da ono što planiraju da urade „po zakonu“, bolje da ne otkriju dok ne prođu izbori.