NIN ANALIZA Let iznad kukavičijeg gnezda, na krilima države: Er Srbija – bilans desetogodišnjeg partnerstva sa Etihadom

Od prošle nedelje Republika Srbija jedini je vlasnik svih 20.421.550 akcija Er Srbije, čija je nominalna vrednost 20,4 milijarde dinara ili oko 174 miliona evra. Iako niko od zvaničnika nije rekao koliko je država platila Etihadu za preuzimanje njegovog udela od 16,4 odsto, lako se može izračunati da je ta kupovina budžet Srbije olakšala za najmanje 28,6 miliona evra. I to u optimalnom scenariju koji podrazumeva da je 3,35 miliona akcija Er Srbije od dojučerašnjih partnera država, odlukom Vlade Srbije, otkupila po nominalnoj ceni od 1.000 dinara. No, s obzirom na to da cena preuzimanja nije javno predočena, nije isključeno da je država udeo Etihada u nacionalnoj avio-kompaniji platila i više od nominalne vrednosti, pa je moguće i da je ta operacija poreske obveznike koštala i svih 40 miliona evra, koliko je Etihad pre 10 godina platio za manjinski udeo od 49 odsto. Građani bi to morali da znaju. Tim pre što su sada oni, kao poreski obveznici, praktično suvlasnici Er Srbije.

Ono što se zna jeste da je za nepune tri godine, od decembra 2020. do novembra 2023. država svoj udeo u Er Srbiji povećala sa 51 na 100 odsto. I da je za tih dodatnih 49 odsto uložila skoro 150 miliona evra, da bi postala jedini vlasnik kompanije čija je nominalna vrednost 174 miliona evra. Teško da bi se moglo reći da je to dobra kupovina. 

Prvih 100 miliona evra država je u Er Srbiju uložila tokom pandemije, u decembru 2020. i tom prilikom povećala svoj udeo sa 51 na 81,97 odsto. U odluci, koju je potpisao tadašnji direktor Dankan Nejsmit, precizira se da će se tom dokapitalizacijom kapital kompanije povećati na 158,2 miliona evra, što znači da je pre toga bio tri puta manji – samo 58,2 miliona evra. Tako je državu dodatnih 31 odsto udela u Er Srbiji koštalo 100 miliona evra, dok je 49 odsto akcija Etihadu 2013. prodala za 40 miliona evra. I pride je na sebe preuzela trošak socijalnog programa za viškove radnika i stare dugove JAT-a. 

Druga dokapitalizacija završena je u septembru 2022. i njome je za 15,5 miliona evra udeo države u zajedničkoj kompaniji povećan na 83,53 odsto. U ovom slučaju je jedan odsto dodatnog udela u Er Srbiji državu koštao skoro 10 miliona evra! Treći čin ove drame, za koji se još ne zna koliko je koštao, okončan je sredinom novembra ove godine i od sada će Er Srbija, do daljeg, dok se eventualno ne nađe neki novi strateški partner, ponovo leteti samo na krilima države. Kao što je do 2013. leteo i Jat ervejz.

Da sve bude još čudnije, čak i najveći zagovornici strateškog partnerstva sa Etihadom, u koje svakako spada i ministar finansija Siniša Mali, sada nastoje da razlaz sa bivšim partnerom javnosti predoče maltene kao poželjan i idealan scenario. „Er Srbija je najveća avio-kompanija u regionu. Od kompanije koja je bila u bankrotu, napravili smo lidera koji sada leti na četiri kontinenta i postali smo primer na koji način, kroz jednu avio-kompaniju koja je uspešna, možete dalje da doprinesete ekonomskom razvoju zemlje. Želim da se zahvalim ljudima iz Etihad ervejza, koji su od 2013. naši partneri i suvlasnici Er Srbije. Oni iz Er Srbije izlaze zbog njihovih poslovnih odluka, a na nama je da razvijamo našu kompaniju“, rekao je Mali na oproštaju sa Etihadom. 

Prilika za svođenje računa

Samo tri nedelje ranije, 26. oktobra, na proslavi desete godišnjice Er Srbije ništa nije ukazivalo na ovakav razvoj događaja. „Kao regionalni lider otvaramo novu deceniju poslovanja. Sa najmlađom flotom u regionu, preko 1.400 zaposlenih i jasno definisanom strategijom održivog razvoja nastavljamo u još bržem ritmu, spremni da se prilagodimo svakoj promeni na tržištu, da poslujemo profitabilno i konstantno unapređujemo uslugu u interesu naših putnika“, poručio je generalni direktor kompanije Jirži Marek.

Ispostavilo se da će u novu deceniju poslovanja Er Srbija ući i sa novim-starim vlasnikom, državom. Prilika je to i za svođenje računa, da se vidi koliko je ko imao koristi iz ovog „braka“ iz računa, zaključenog očito bez predbračnog ugovora. 

Na prvi pogled, bez dublje analize, mogao bi se steći pogrešan zaključak da je Er Srbija sasvim solidno poslovala. U prethodnih devet godina, u čak sedam navrata iskazivala je neto dobit. U minusu je zvanično bila samo 2020. i 2021, kada je i većina drugih svetskih avio-kompanija mučila muku sa gubicima, zbog zabranjenih letova tokom pandemije. 

Đavo se, međutim, krije u detaljima, a u ovom slučaju to su prihodi Er Srbije u vidu premija, subvencija, dotacija i donacija, u koje spada i otplata dela nasleđenog duga bivšeg Jat ervejza, koji je država preuzela na sebe. Ako bi se iz bilansa uspeha Er Srbije isključio novac koji je dobijala iz državne kase, nacionalna avio-kompanija je u plusu bila samo lane. U svim ostalim godinama poslovala je sa gubicima, koji su u početku bili najveći – 2014. je prikazana fiktivna neto dobit od tri i po miliona evra, a stvarni gubitak bio je čak 69,7 miliona evra, jer je država zajedničku kompaniju „častila“ sa 73,2 miliona evra. Naredne 2015. zvanično je iskazan neto profit od 4,1 milion evra, a kada se od toga oduzmu subvencije, dotacije i donacije, ispada da je te godine napravljen minus od 45,4 miliona evra. I tako redom. Sve do prošle godine državna pomoć Er Srbiji bila je veća od iskazane neto dobiti. Da nije bilo države, sa raznim vidovima pomoći, kompanija bi od osnivanja do kraja 2022. napravila minus od čak 250 miliona evra. 

Iz ove računice jasno proizlazi da je država Srbija izvukla deblji kraj. Uostalom, kad god je trebalo zavući ruku u džep i iz njega izvući dodatni novac za spasavanje Er Srbije, pogotovo kada su u jeku pandemije njeni, ali i avioni svih drugih kompanija prizemljeni, Etihad za to nije bio zainteresovan, pa je sav teret na sebe preuzimala država Srbija, prevaljujući ga na poreske obveznike.

Istine radi, tako nešto se i očekivalo. Još krajem novembra 2020, analizirajući predlog budžeta za 2021, Fiskalni savet je u svom izveštaju Er Srbiju pomenuo 83 puta. Pre svega zbog procene da će joj do kraja 2021. biti potrebno oko 200 miliona evra za održavanje likvidnosti i da je tek manji deo te sume posledica gubitaka zbog pandemije. Er Srbija bi, upozoravao je još tada Fiskalni savet, bila u problemu čak i da nije bilo pandemije, s tim što bi joj tada umesto 200 nedostajalo oko 60 miliona evra. „Er Srbija je ispunila uslove za stečaj“, konstatovao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović u intervjuu za NIN pre tri godine, u decembru 2020.

„Er Srbija i pre krize nije poslovala održivo. Ako iz bilansa isključimo državne dotacije za otplatu starog duga Jat ervejza, preduzeće je od 2015. do 2019. umesto iskazanog dobitka imalo prosečan godišnji gubitak veći od 20 miliona evra. Tu su i prikriveni likvidnosni problemi, budući da preduzeće nije uspevalo da prilivima iz redovnog poslovanja pokriva dospele obaveze, što je manjak koji se nadomešćivao zaduživanjem. Akumulirani gubici su ’pojeli’ kapital preduzeća, što u formalnom smislu znači da su ispunjeni uslovi za stečaj. Pandemija nije direktni uzrok tih problema, ali ih je ogolila, pa preduzeće umesto redovnog manjka gotovine od 30 miliona evra u 2020. ima manjak 60-70 miliona evra. Kada na to dodamo obaveze koje dospevaju ove i naredne godine, dolazimo do zaključka da će preduzeću do kraja 2021. faliti najmanje 200 miliona evra da preživi. Za održivo poslovanje biće nužna temeljna reforma, zbog čega bi subvencije trebalo usloviti obavezom restrukturiranja. To je praksa koju evropske zemlje primenjuju u sličnim situacijama“, rekao je Petrović za NIN.

Podvlačenje crte

U Nemanjinoj 11 i na Andrićevom vencu, međutim, nije imao ko da ga čuje, pa otuda i ne čudi što se tri godine kasnije Etihad i definitivno povukao, a država ponovo postala jedini vlasnik Er Srbije. Ovih dana Marko Milanović, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu i jedan od autora analize rada Er Srbije, za NIN kaže da je ta kompanija od države u proteklom periodu otprilike i dobila procenjenu sumu od oko 200 miliona evra. 

„Od 2020. do kraja 2022, sprovedene su dve dokapitalizacije, a uz to deo novca Er Srbija je dobila direktno iz budžeta i to je knjižila kao subvencije tokom kovida. Prema našim računicama, u tom periodu dobila je ukupno oko 180 miliona evra. Jedan od velikih razloga za troškove tokom pandemije je to što poslovne performanse ni pre te krize nisu bile zadovoljavajuće i to smo dokumentovali na više načina. Pre krize, od 2015. do kraja 2019. Er Srbija je iskazivala neto dobit, ali kada se ona koriguje za deo otplata starog duga i uplaćene subvencije, kompanija je zapravo beležila gubitke. Uz to, imala je problema i sa održavanjem likvidnosti jer njeni prihodi od osnovnog biznisa nisu bili dovoljni pa je kompanija morala da se zadužuje. To govori da model poslovanja ni pre pandemije nije bio održiv“, kaže Milanović i podseća na tvrdnje zvaničnika nakon osnivanja Er Srbije da se očekuje da će kompanija već 2016. početi da ostvaruje profit. A vidimo da je stvarnost bila potpuno drugačija. 

Milanović kaže da je partnerstvo sa Etihadom sigurno doprinelo unapređenju upravljanja i ne može se reći da od te saradnje nije bilo koristi.

„Bez tog partnerstva kompanija bi sigurno kolabirala, ali s druge strane ta saradnja nije bila onako uspešna kako se najavljivalo i pričalo“, zaključuje sagovornik NIN-a.

Na opasku da je dolazak Etihada vlast predstavljala kao jedino rešenje za Jat ervejz, a da sada skoro sa istim žarom tvrdi da je dobro što je država ponovo jedini vlasnik, on ističe da se avio-saobraćaj posle pandemije oporavlja brže nego što se u početku mislilo.

„Međunarodni uslovi idu naruku Er Srbiji. Uz to, ona je jedna od retkih avio-kompanija koje lete za Rusiju, što takođe utiče na rast prihoda. Na pozitivne rezultate uticale su i neke odluke menadžmenta, otvaranje novih linija, podmlađivanje flote, a obavljena je i tiha finansijska konsolidacija, pa su danas troškovi zarada 25 odsto manji nego 2018. i 2019. Sve te mere su izgleda dale neke rezultate i možda će ove godine profit biti i veći nego prošle, kada je bio oko 20 miliona evra, ali još nisu stvoreni preduslovi da kompanija na dugi rok posluje samostalno i profitabilno, jer trenutno povoljne međunarodne okolnosti mogu lako da se okrenu u potpuno suprotnom smeru“, ističe Milanović, uz opasku da ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da je u odnosu na druge avio-kompanije Er Srbija tokom pandemije dobila skoro duplo veću podršku.

Konkretno, od 2020. do kraja 2022. Er Srbija je dobila pomoć koja je u njenim poslovnim prihodima učestvovala sa čak oko 60 odsto, dok je u drugim kompanijama udeo pomoći u poslovnim prihodima bio 30 do 35 odsto. Pri tome su, za razliku od Er Srbije, mnoge od tih kompanija, poput Lufthanze i Er Fransa, tu pomoć vratile.

„Proces subvencionisanja u Evropi je vrlo transparentan i rigorozan i tu praksu bi konačno trebalo primeniti i kod nas. Zato, ako je Er Srbija stala na noge mogla bi da se podvuče crta i da i ona vrati u budžet bar deo pomoći koju je dobila tokom pandemije. Konačno, sada je ponovo u rukama države, a indirektno u rukama poreskih obveznika i nema razloga da se ne polože računi, i za ono što je do sada bilo, a i za ubuduće“, ističe Milanović, po čijem bi mišljenju najbolje bilo da Er Srbija što pre nađe novog strateškog partnera. Pogotovo ako se ima u vidu kako se upravlja ostalim državnim i javnim preduzećima. Ipak, na osnovu dosadašnjeg iskustva kaže da nema baš previše razloga da veruje da će tako i biti, ali to ne isključuje, jer se radi o veoma konkurentnoj industriji. 

Kada se sve sabere, država je od osnivanja u Er Srbiju - kroz dve dokapitalizacije, otkup preostalog udela od Etihada, razne vrste subvencija i državne pomoći – upumpala oko 500 miliona evra, da bi posle deset godina kompanija ponovo sletela u krilo države. Da li su onda ovolika ulaganja bila opravdana? Na to pitanje, kaže Milanović, ne može da se odgovori bez svih informacija, ali bi na njega pre svega trebalo da odgovore oni koji su kompanijom upravljali i Vlada Srbije, kao predstavnik većinskog vlasnika. Za te namene je otišlo mnogo budžetskog novca, kojim su mogle da budu izgrađene bolnice, vrtići, kilometri puteva i kanalizacije. To je pitanje prioriteta, a njih utvrđuje Vlada, ona je legitimno izabrana i na nama je samo da ukažemo na troškove i potencijalne koristi različitih opcija, kaže Milanović, po čijim rečima ima razloga i za delimični optimizam, jer je Er Srbija danas sposobnija za tržišnu utakmicu nego pre tri-četiri godine. 

U Srbiji to, nažalost, nije uvek dobra vest. Pogotovo ako se ima u vidu koliko su puta odlagane reforme državnih preduzeća nakon kratkotrajnih uzleta. I po pravilu je posle njih sledio još veći pad. A to svakako nije poželjan scenario za kompaniju čiji je posao da leti i prevozi putnike. Ko god bio u pilotskoj kabini. Naročito ako se ima u vidu da su samo u toku prošle godine obaveze Er Srbije povećane sa 108 na 145 miliona evra.