NIN ANALIZA Reforma državnih preduzeća u Srbiji: Do evropskog standarda za dve decenije ili za pet

Kada je Svetska banka 2019. objavila svoju „Novu agendu za privredni rast Srbije“, ključna poruka je bila da Srbija može da ostvari rast od čak sedam odsto godišnje i udvostruči dohodak po glavi stanovnika u toku samo jedne decenije ako značajno unapredi svoj fizički, ljudski i institucionalni kapacitet, produbi finansijski sektor i poveća stepen konkurencije na tržištu. Četiri godine kasnije, stopa privrednog rasta Srbije ostaje u rasponu od dva do tri odsto. U navedenoj analizi naglašena je i potreba za smanjenjem prisustva države u privredi, i to kroz reformu preostalih velikih preduzeća u državnom vlasništvu i stvaranje uslova za rast privatnog sektora.

Iskustvo iz Evrope i Centralne Azije: Brojne države u regionu Evrope i Centralne Azije (ECA) do sada nisu bile u stanju ili nisu bile spremne da preduzmu istinsku reformu državnih preduzeća, koja ostaju aktivna i u sektorima van tradicionalnih mrežnih industrija poput vodoprivrede, proizvodnje električne energije i saobraćaja. Pored toga, državno vlasništvo i nadzor države nad ovim preduzećima i dalje su fragmentirani i slabi, što negativno utiče na sposobnost države da igra ulogu aktivnog akcionara i optimizuje performanse i ekonomski uticaj portfolija preduzeća u svom vlasništvu. 

Iskustva iz regiona takođe pokazuju da prisustvo državnih preduzeća može značajno da umanji privatne investicije, naročito ako privatni sektor smatra da državna preduzeća uživaju povlašćen tretman kod državnih organa. Takvo stanje zahteva modernizaciju i bolje usaglašavanje pravnih i regulatornih okvira kojima se uređuje rad državnih preduzeća; veću centralizaciju i jačanje vlasničkih i nadzornih funkcija države; i poboljšanje finansijskog i nefinansijskog izveštavanja državnih preduzeća i praćenja njihovih performansi, zajedno sa pravičnom primenom politika zaštite konkurencije i načela konkurentske neutralnosti.

Pored toga, proaktivnije vršenje vlasničkih prava i nadzor nad radom državnih preduzeća mogu pomoći da se bolje predvide fiskalni rizici i da se njima upravlja, ali i omogućiti da ova preduzeća privuku privatne investicije (umesto korišćenja budžetskih transfera), kao i da se otklone mogući poremećaji konkurencije.

Gde se nalazi Srbija: Državna preduzeća u Srbiji i dalje igraju ključnu ulogu u privredi, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou, gde pružaju više vrsta komunalnih usluga, uključujući daljinsko grejanje, vodosnabdevanje i upravljanje otpadnim vodama. Ova preduzeća zapošljavaju skoro 200.000 ljudi (odnosno devet odsto registrovane radne snage), ali ostvaruju tek nešto manje od šest procenata ukupnih prihoda poslovnog sektora. 

Grafika/Nikola Pontara

Uz to, pojedina važna državna preduzeća – kao što su Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) i Javno preduzeće Srbijagas – zabeležila su značajne finansijske gubitke tokom energetske krize iz 2021. i 2022. godine, što se negativno odrazilo na javne finansije. Bitno je napomenuti da osnovni činioci koji su doveli do materijalizacije tih fiskalnih rizika i dalje nisu otklonjeni.

Među prioritetima su potreba da se ojača upravljanje EPS-om, obezbedi puno pokriće troškova, poveća obim i unapredi efikasnost ulaganja i stvore rezerve potrebne da bi se spremno dočekali budući šokovi. Značajan pritisak na ovo preduzeće verovatno će i dalje dolaziti od klimatskih promena, kao i potrebe da se sektor proizvodnje električne energije u Srbiji na srednji rok dekarbonizuje.

Srbija je, bez sumnje, tokom prethodne decenije ostvarila značajan napredak. Unapređene su održivost i konkurentnost državnih preduzeća u sektorima drumskog i železničkog saobraćaja kroz optimizaciju tih kompanija, promenu pravne forme, jačanje finansijske otpornosti i preusmeravanje poslovnih prioriteta. 

Srbija je, uz podršku Svetske banke, smanjila i broj državnih banaka sa šest na dve i od 2016. do 2022. svela iznos nenaplativih potraživanja u državnom sektoru sa 3,9 milijardi dolara na manje od jedne milijarde dolara. Novim Zakonom o upravljanju privrednim društvima u državnom vlasništvu, usvojenim u septembru 2023, uvodi se centralizovan sistem vršenja vlasničkih prava i upravljanja ovim preduzećima, za šta je zaduženo Ministarstvo privrede (osim za preduzeća u sektoru energetike). Ovaj propis predstavlja značajan prvi korak ka unapređenju upravljanja sektorom državnih preduzeća. Sledeći koraci su formiranje sposobnih multidisciplinarnih timova kod osnivača ovih preduzeća; izrada jasne politike vlasništva i zaključivanje ugovora o izvršenju; jačanje korporativnog upravljanja, kao i nezavisnosti i kapaciteta upravnih i nadzornih odbora i rukovodilaca državnih preduzeća.

Ponovo o rastu: Jednostavna simulacija pokazuje da bi rast BDP-a po glavi stanovnika po stopi od 2,8 odsto godišnje (odnosno, prosečnoj stopi rasta BDP-a po glavi stanovnika zabeleženoj u Srbiji od 2010. do 2021) omogućio bi Srbiji da dostigne prosečni BDP po glavi stanovnika u Evropskoj uniji 2074. godine. Međutim, uz prosečnu godišnju stopu rasta od pet odsto, Srbija bi ovaj jaz mogla da premosti već 2043! Uzimajući u obzir značaj koji državna preduzeća imaju u ekonomiji Srbije, njihovi rezultati poslovanja su bitni ne samo za građane i javne finansije, već i za privredni rast.

Nastavak reforme preostalih velikih državnih preduzeća i njihovo postavljanje na finansijski održivije temelje će umanjiti potrebu za izdvajanjima iz državnog budžeta, podstaći konkurenciju i privući privatne investicije i tehnološke inovacije u sektore koji su ključni za zelenu tranziciju, poput energetike i saobraćaja. Srbija to može!

Autor je direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji