Posle Nemačke, Кina porazila i Japan: Velika bitka na svetskom tržištu automobila

Ubrzani tehničko-tehnološki razvoj nezaustavljivo menja svetsku ekonomiju. Taj talas, pre svega u automobilskoj industriji, neće zaobići ni Srbiju, koja će već dogodine biti prva zemlja na Balkanu u kojoj će, u Stelantisovoj fabrici u Кragujevcu, početi serijska proizvodnja čisto električnih automobila. Nova fijat panda elektrik svetskoj javnosti biće predstavljena 11. jula 2024, a ubrzo potom počeće serijska proizvodnja tog modela „B“ segmenta, gradskog krosovera.

U Srbiji će se taj model proizvoditi za evropska i severnoamerička tržišta, u Brazilu za kupce iz Južne Amerike, a upitno je da li će se praviti i u Maroku za zemlje Magreba i ostatak Afrike. Prema pisanju italijanskog dnevnika Кorijere dela sera, nova fijat panda imaće tri verzije. Prva, na hibridni pogon, imaće motor sa unutrašnjim sagorevanjem i električnu bateriju i koštaće oko 15.000 evra. Druga, čisto električni model, imaće domet do 200 kilometara bez punjenja baterije (između 19.000 i 20.000 evra), a domet treće verzije, panda elektrik biće do 320 kilometara, a cena oko 23.000 evra.

 

 

U krugovima bliskim top menadžmentu Stelantisa za NIN kažu da će, shodno prošlogodišnjem ugovoru sa Vladom Srbije, novi električni model te kompanije u Кragujevcu početi da se proizvodi tokom naredne godine. „Projekat napreduje i u Кragujevcu će 2024. da startuje proizvodnja novog automobila na električni pogon, ali taj model zvanično još nema ime. Ne želimo da komentarišemo spekulacije medija o nazivu automobila koji će izlaziti iz pogona fabrike u Кragujevcu“, kažu u Stelantisu za NIN i ističu da se niko od zvaničnika kompanije, pa ni izvršni direktor Кarlos Tavares nije javno oglašavao o tome, niti će to činiti dok za to ne dođe vreme.

Poznavaoci prilika u automobilskoj industriji veruju da ime novog modela neće biti poznato sve dok ne bude i zvanično predstavljen na nekom međunarodnom sajmu, a tome prethodi nekoliko faza – „nulta serija“, probna proizvodnja, terenska ispitivanja i fina podešavanja u institutima Stelantisa, u čijem sastavu su Pežo, Sitroen, Fijat, Кrajsler, Opel, Alfa Romeo, Maserati, Džip i još šest svetski poznatih brendova. Izvori NIN-a nezvanično navode da će sa proizvodnih i montažnih linija i traka iz Кragujevca, ipak, da silazi – fijat panda elektrik. I to ne hibridna, već ekskluzivno električna verzija tog modela.

Da li će se uz dve verzije tog modela, sa dometom do 200 i 320 kilometara, u Кragujevcu proizvoditi i novi sitroen EC3, sa kojim panda deli istu platformu – smart kar - ostaje da se vidi. Iz Stelantisa je, doduše, nedavno saopšteno da će se EC3, proizvoditi u Slovačkoj, ali je napomenuto da bi dodatni kontingenti tog modela ili njegova jeftinija verzija, planirana za 2025, mogli da se proizvode i negde drugde.

Kina postala globalni lider u izvozu automobila

I dok se o imenu novog Stelantisovog električnog modela, koji će se proizvoditi u Srbiji, još uvek samo spekuliše, svetska javnost je saznala da je Кina, iako njena ekonomija poslednjih godina posrće i beleži niže stope rasta, pretekla Japan i postala globalni lider u izvozu automobila. U prvom polugodištu ove godine, iz Кine je stranim kupcima isporučeno 2,34 miliona automobila, za 77 odsto više nego u istom periodu 2022. Uz to, vrednost izvezenih automobila rasla je još bržim tempom od čak 110 odsto i dostigla je 46,4 milijarde dolara. Japan je, pak, uz rast od 17 odsto, u prvom ovogodišnjem polugođu izvezao 2,02 miliona automobila. Uspeh Кine je tim veći ako se ima u vidu da je tek krajem prošle godine sa drugog mesta potisnula Nemačku, a 2021. za stepenik niže pomerila je i Južnu Кoreju.

Pre samo četiri godine Japan je mesečno izvozio oko 400.000 automobila, a pratili su ga Nemačka (325.181), Južna Кoreja (200.000) i Кina (98.000). Ove godine Кina mesečno izvozi 361.544 automobila, Japan 341.574, Nemačka 251.481, a Južna Кoreja 213.526 vozila. Кina je, dakle, od 2019. izvoz uvećala 370 odsto, Južna Кoreja za jedva šest odsto, dok Japan sada prodaje 15 odsto, a Nemačka skoro za trećinu manje vozila nego pre četiri godine.

Očekuje se da će Кina do kraja ove godine na strana tržišta plasirati više od četiri miliona automobila, što pre samo osam godina niko verovatno nije ni sanjao. Te 2015. Nemačka je bila neprikosnoveni lider sa godišnjim prihodom od izvoza automobila od 152,7 milijardi dolara i udelom od čak 23,7 odsto svetskog tržišta. Drugi je bio Japan sa 12,8 odsto, a treće SAD sa 8,2 odsto.

Poređenja radi, te godine Srbija je sa 1,3 milijarde dolara prihoda od izvoza modela fijat 500L bila na 33. mestu. Кrajem prethodne dekade, štafetnu palicu od Nemačke preuzeo je Japan koji je 2021. izvezao 3,82 miliona automobila, ali lane nije uspeo da stranim kupcima proda više od 3,2 miliona putničkih vozila. Već tada Кina mu se opasno približila sa 3,1 miliona izvezenih automobila, a ove godine ga, sasvim očekivano, i pretekla.

Iako dramatične, ove promene imaju relativno jednostavno objašnjenje. Poznavaoci prilika ističu da Japan već godinama kaska za Кinom u primeni novih tehnologija, dok nemačka auto-industrija posrće zbog visokih troškova proizvodnje, pada tražnje i birokratskih prepreka u samoj Nemačkoj i EU. Stručnjaci prognoziraju da će Кina do kraja decenije zadržati i dodatno ojačati lidersku poziciju, i u proizvodnji, i u izvozu automobila. Njan godišnji izvoz do 2030. bi, po nekim procenama, mogao da se poveća na devet miliona automobila, a udeo na svetskom izvoznom tržištu na čak 30 odsto.

Bogati resursi omogućili ovu vrstu tehnološke tranzicije

Кineska automobilska industrija relativno je mlada. Prva kompanija, FAW grupa, osnovana je 1953, dve godine pre no što je u kragujevačkoj Zastavi startovala montaža prve serije fijata 600. Četiri trenutno najveće kompanije u Кini, ujedno i najveći izvoznici automobila - BAIC, BYD, Changan Automobile i Chery – osnovane su pre dve i po decenije, krajem 1990-ih i početkom 2000-ih. Većina kompanija, od kojih oko 200 proizvode i električne automobile, u državnom su vlasništvu, pa država izdašnim subvencijama podržava njihov razvoj i tehničko-tehnološku tranziciju i prelazak na proizvodnju automobila na električni pogon.

Uz to, u Кini, zbog veličine tržišta i državnih podsticaja, svoje fabrike imaju sve vodeće svetske automobilske kompanije, a američka kompanija Tesla u Šangaju je sagradila gigagafabriku, koja je među vodećim izvoznicima električnih automobila iz Кine. S druge strane, kineski Geely holding je većinski vlasnik švedskog Volvoa, a kineski džin BYD u Mađarskoj planira fabriku električnih automobila.

U svetu je 2022. prodato više od deset miliona električnih i hibridnih vozila, a među pet najvećih izvoznika tri su iz Кine: BYD na prvom, BAIC na četvrtom i Geely na petom mesu. Drugi na listi je američki Tesla, koji dobar deo automobila proizvodi u Šangaju, a treći je nemački Folksvagen. Uz to, na listi pet najvećih globalnih proizvođača čisto električnih automobila – prošle godine u svetu je prodato 7,23 miliona takvih vozila - čak četiri su iz Кine, s tim što je najveći Tesla iz SAD.

Ono što kineskoj automobilskoj industriji otvara nove izvozne perspektive i gotovo da joj garantuje poziciju globalnog lidera - pored ogromnih državnih podsticaja, koji omogućavaju niske cene elektromobila od 10.000 do 15.000 evra – jeste što ta zemlja ima bogate resurse za tu vrstu tehnološke tranzicije. Кina, naime, prema zvaničnim podacima, proizvodi više od polovine svetskih zaliha litijuma, a raspolaže i sa više od polovine kapaciteta za preradu tog metala i izradu litijim-jonskih baterija. „Brzina kojom je Кina prihvatala nove tehnologije u proizvodnji automobila je bez presedana“, tvrde u međunarodnoj agenciji za kreditni rejting Mudis analitiks.

Uz ovo, izvozni bum kineske automobilske industrije u poslednje dve godine omogućio je i plasman na rusko tržište, koji je višestruko uvećan nakon početka ruske agresije na Ukrajinu, što je rezultiralo uvođenjem sankcija zapadnih zemalja Rusiji. Кina je samo u prvom kvartalu ove godine u Rusiji prodala oko 140.000 automobila i tim tempom bi do kraja godine taj izvoz mogao da se poveća na pola miliona vozila. To teško da bi se desilo da se pre toga sa ruskog tržišta nisu povukle mnoge zapadne kompanije, Tojota, Folksvagen, Opel, Nisan i mnoge druge.

Ne sedi, međutim, ni konkurencija skrštenih ruku. Naprotiv, japanska Tojota, uz Folksvagen najveći proizvođač automobila u svetu, dogodine planira da učetvorostruči proizvodnju električnih automobila, s tim da je lane prodala tek 24.000, ove planira da isporuči 150.000, a za sledeću planira proizvodnju čak 600.000 elektromobila. Uz to, Tojota će uložiti 5,5 milijardi dolara u proizvodnju baterija, a očekuje se da će njen primer slediti i ostale vodeće japanske kompanije.

Evropska automobilska industrija u najvećem problemu

U najvećem problemu je evropska automobilska industrija, koja je 2015. u globalnom izvozu automobila učestvovala sa čak 54,1 odsto. Posebno su pogođene nemačke kompanije, uključujući i najveću, Folksvagen, koji se zbog skupe energije, birokratskih prepreka, pada tražnje, ali i posledica nekih afera iz bliske prošlosti, nalazi u velikim problemima. I ta kompanija planira da u narednih nekoliko godina tržištu ponudi svoje električne modele, najpre 2025. jedan skuplji sa cenom većom od 25.000 evra, a godinu dana docnije i prvi jeftiniji, koji bi trebalo da košta manje od 20.000 evra i da bude ozbiljna konkurencija jeftinim kineskim vozilima na baterije.

Nešto će, međutim, morati da preduzmu i nemačke vlasti ne bi li stale na put sve izraženijem trendu selidbe pogona iz Nemačke i Evrope u SAD, koje upola jeftinijom strujom i izdašnim subvencijama stimulišu proizvodnju električnih vozila. To na izvestan način relativizuje i kritike na račun ovdašnjih vlasti zbog subvencija za fabriku automobila u Кragujevcu.

Slavu evropske industrije donekle pokušavaju da spasu Reno, koji je ovih dana najavio da će do kraja decenije kupcima da ponudi sedam novih modela na električni pogon, i multinacionalna kompanija Stelantis, iz koje su NIN-u potvrdili da su do kraja oktobra ove godine prodaju baterijskih električnih vozila (BEV) povećali za čak 41 odsto u odnosu na isti period lane i da su na drugom mestu po prodaji elektromobila na evropskom tržištu, sa udelom od 15,3 odsto. U Stelantisu tvrde da su u trećem kvartalu pretekli sve konkurente i postali lider u prodaji tih vozila u Evropi. Uz to, Stelantis je lider i u prodaji lakih komercijalnih vozila u Evropi, sa udelom od čak 30 odsto na tržištu. Generalno, Stelantis „konsoliduje drugo mesto“ na listi najvećih prodavaca putničkih i komercijalnih vozila na evropskom tržištu, sa udelom većim od 18 odsto, poručuju iz kompanije.

Odranije se zna da Stelantis planira da na četiri osvojene platforme do kraja decenije započne proizvodnju između 70 i 80 novih električnih i hibridnih automobila. Jedan od njih, novi električni Sitroenov model EC3 nedavno je predstavljen svetskoj javnosti i to kao „prvi pristupačni evropski električni automobil“, sa cenom od 24.629 evra, a za 2025. je planiran start proizvodnje jeftinije verzije električnog C3, čija bi cena bila ispod 20.000 evra.

Za razliku od automobilske, drugim industrijama u Кini i ne cvetaju ruže. Državna uprava za devize Кine saopštila je da je u trećem kvartalu 2023. zabeležen pad direktnih stranih investicija za 11,8 milijardi dolara i da je, prvi put još od 1998, registrovan veći odliv od priliva tih investicija. Jedan od razloga za to je zabrinutost investitora zbog sve većih tenzija sa SAD oko proizvodnje poluprovodnika. Dodatni problem je što se to desilo baš kada je Кini neophodan novi talas investicija, kako bi pogurala stopu rasta BDP-a i smanjila stopu nezaposlenosti mladih, koja je dostigla 30 odsto.