Dubravka Đedović Handanović: Posle EPS-a slede reforme i drugih javnih preduzeća

Restrukturiranje, odnosno reforma javnih preduzeća je jedan od najkompleksnijih i najsloženijih procesa kroz koje prolaze sve države koje žele da unapređuju svoje poslovno okruženje i jačaju svoje nacionalne ekonomije. Ovo ukazujem jer se nekada, pogrešno, reforma državnih kompanija vezuje za države u razvoju. To je jedan kontinuiran proces kroz koji prolaze i najrazvijenije države, upravo zato što stalno traže nove načine kako da budu konkurentnije u današnjem svetu kojeg karakterišu izuzetno dinamične promene na svetskom tržištu.

To mogu da potvrdim pre svega kroz više od 15 godina rada na tržištu Zapadne Evrope, gde sam nebrojeno puta svedočila kako veliki državni ili većinski državni sistemi pokušavaju da dođu do inovativnih procesa rade, zadrže svoje zaposlene, povećaju svoju efikasnost i realizuju veći broj investicionih projekata. Oni su to uvek radili prateći politiku svojih vlada i država, svojih većinskih vlasnika. 

Oblast energetike je specifična jer ne trpi primenu neproverenih rešenja i tehnologija, s obzirom da tehnologije moraju biti dovoljno testirane da ne bi bile podložne greškama i ogromnim nepredviđenim troškovima, jer i najmanja greška može da ima negativan uticaj na svakog građanina, korisnika usluga. Kada pričamo o Srbiji i reformi naših javnih preduzeća, imali smo različite pokušaje reformi u prošlosti, neke više, neke manje uspešne.

Ono što nam je energetska kriza pokazala, ali ne samo Srbiji već i mnogim državama sveta, je da su nacionalne energetske kompanije stub nacionalne bezbednosti i da bez odlaganja moraju biti reformisane da bi mogle da nose tako veliku odgovornost za sigurnost nacije, kada su u pitanju energenti i snabdevanje električnom i toplotnom energijom. Da ne zaboravimo, bez energenata nema ni razvoja privrede ni ekonomije, ekonomskog rasta, a pre svega nema zadovoljnih i spokojnih građana. U odnosu na našu najveću državnu kompaniju i najznačajniju za energetski sektor - EPS, važno je da smo pokrenuli proces njegove dubinske reforme koja bi trebalo da omogući transformaciju u modernog i dominantnog proizvođača i snabdevača električne energije u ovom delu Evrope.

Ova Vlada i predsednik Republike su imali viziju, ali i razumevanje koje je nedostajalo svim dosadašnjim rukovodstvima zemlje, pre svega da prepoznaju često negativan uticaj politike na upravljanje, a zatim hrabrosti i odlučnosti da taj proces preokrenu ka profesionalizaciji EPS-a. Ja sam imala sreću, ali pre svega izazov da tim procesom upravljam, i iskoristim svo svoje dosadašnje profesionalno iskustvo da bi taj proces bio što brži i što uspešniji. 

Za kraj ove godine, obradovala me je vest da je Energetska zajednica EU i zemalja regiona označila Srbiju kao lidera sa najvećim uspehom u sprovođenju reformi u prethodnih godinu dana, najviše zahvaljujući napretku u oblasti dekarbonizacije i reformama sprovedenim u energetskom sektoru.

Za samo godinu dana promenili smo pravnu formu EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, koji je najmoderniji oblik organizovanja privrednih društava koje poznaje naš pravni sistem, pri tome zadržavajući je u 100 odsto državnom vlasništvu. Da vas podsetim da smo uveli dvodomi sistem upravljanja kompanijom kako bi udarili temelje suštinske promene u kojoj neće direktor više biti „početak i kraj“ za sve procese i odluke u ovoj kompaniji, jer taj sistem je do sad omogućavao da direktori imaju mogućnost da svojim odlukama kompaniju značajno unazade ili, pak, u određenim periodima unaprede. Problem je kada su odluke pogrešne, jer se one tada ispravljaju budžetom Republike Srbije, a to znači novcem svih građana. 

Ljudi generalno ne vole promene i ništa nepoznato i u tom smislu nisu izuzetak ni naša energetska preduzeća. Naš zadatak, zadatak države, je da nađe pravi put i pre svega dopre do svakog radnika jasnim porukama da su te promene najpre u njihovom interesu. Da li je to lako? Nije bilo do sada, neće biti ni ubuduće, ali ne smemo odustati.

Ne zaboravimo mučne sednice prethodnog Nadzornog odbora, gde su razne sindikalne ili kvazi sindikalne organizacije i njihovi aktivisti, potpomognuti bivšim rukovodstvom, napadali Vladu Srbije, predsednika i mene kao resornog ministra, optužujući nas za razne neistine, izvrtanje realnosti i pokušaj nekakve privatizacije, sve sa ciljem da zaplaše radnike, a da oni ne ostanu bez svojih bezbrojnih privilegija koje uživaju godinama unazad. Bez obzira na sve otpore, uz mnogo odlučnosti i podrške premijerke i predsednika, imenovali smo Nadzorni odbor koga čine ljudi ozbiljnih profesionalnih karijera, pri čemu su tri člana iz Norveške, tri iz Srbije - stručnjaci upravo iz oblasti energetike i korporativnog upravljanja, kao i jednog predstavnika zaposlenih.

Konačno, u toku je trenutno rad na Planu restrukturiranja koji treba da bude usvojen do maja 2024, a kojim ćemo dokumentovati i učiniti transparentnim sve ključne promene u odnosu na operativne i finansijske procese koji će biti reformisani unutar EPS-a. 
Najveća državna kompanija će 2023. završiti sa istorijski najboljim prihodom, ali i rezultatom. Projekcije kažu da će on znatno premašiti 90 milijardi dinara. Pored toga, deponije uglja su pune, kao i akumulacije vode. Otkočili smo neke investicione projekte koji se ne završavaju godinama, a neke, poput revitalizacije poslednjeg agregata na Đerdapu 1 i završili. Može se reći i da je istorijski i to što posle mnogo godina u budžetu Republike Srbije za 2024. nisu planirana izdvajanja za EPS. Oba podatka govore da smo konačno na dobrom putu da našeg energetskog giganta učinimo onim što on i zaslužuje da bude - stožer naše ekonomije.

Ono na šta EPS mora posebnu pažnju da posveti u budućnosti su investicije, proizvodnja kao i ljudski resursi. Postoje dva fokusa investicionog ulaganja. Prvi se tiče investicija koje treba da garantuju energetsku sigurnost i nezavisnost zemlje. Tu pre svega mislim na termopostrojenja i rudarsku mehanizaciju, ali uz podizanje zaštite životne sredine na viši nivo nego što je to danas. 

Podjednako važan fokus investicionog ulaganja odnosi se na obnovljive izvore energije i naše očekivanje je da će već početkom 2024. krenuti realizacija projekta izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana ukupne instalirane snage jednog gigavata. Takođe, do kraja naredne godine očekujemo puštanje u rad prve vetro elektrane u vlasništvu EPS-a, a to je vetro park Kostolac, ali i početak radova na izgradnji solarne elektrane Petka. 

Pored završetka radova i puštanja u pogon bloka B3 u Kostolcu - prvog novoizgrađenog postrojenja u poslednjih 30 godina, u ključne projekte spada i izgradnja dve reverzibilne hidroelektrane, Bistrica i Đerdap 3, pri čemu očekujem da ćemo, ukoliko se ispune svi uslovi, započeti i radove na izgradnji hidroelektrane Buk Bijela na Drini u Republici Srpskoj.
Takođe, ove godine smo izvršili razdvajanje vlasničkog upravljanja između Srbijagasa i Transportgasa. Uspostavljena je Republička komisija za energetske mreže koja je preuzela od Vlade ingerencije u odnosu na korporativno upravljanje nad Tranasportgasom i Elektromrežom Srbije. Ovo je bio preduslov da krenemo sledeće godine i u proces restrukturiranja Srbijagasa.

Verujem da je reforma EPS-a ključna i da smo tu postavili reper kako treba da izgledaju temeljne i uspešne reforme javnih preduzeća. Sve navedeno zahteva vreme, ozbiljnu posvećenost, ali pre svega postojanje političke odlučnosti da se u ove reforme krene. Krenuli smo sa ovim procesom 2023. i duboko verujem da smo ga učinili nepovratnim.

Poslovanje državnih kompanija u velikoj meri je refleksija ekonomskog, pravnog i poslovnog sistema jedne zemlje. Ako je država najpre definisala vitalne oblasti od značaja za bezbednost i sigurnost, a zatim je poverila upravljanje tim oblastima ekonomskog života državnim kompanijama, koje posluju na moderan način, onda je to i jasan znak i privatnom sektoru, ali i svim investitorima da se radi o državi u kojoj je ekonomska, pravna i svaka druga sigurnost na visokom nivou. 

Usvajanjem Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, država je postavila ozbiljne temelje u tom smeru, iako je godinama pre toga već počela da menja nabolje ovaj sistem. Da vas podsetim da je Vlada, na primer, već izvršila reformu Železnica Srbije, koje je transformisala u tri preduzeća koja danas posluju daleko bolje nego što je to bio slučaj do pre par godina. Telekom je, takođe, danas mnogo uspešnija kompanija nego ranije, uprkos svim nastojanjima da se zbog političkih razloga ti rezultati potru. Konačno, pogledajte gde je danas Er Srbija u odnosu na nekadašnji JAT. Ovo su samo neki od primera koji govore o objektivnoj promeni koja je prepoznata ne samo od međunarodnih finansijskoj institucija, rejting agencija, već i od komercijalnih banaka, stranih kompanija i investitora. Pogledajte eksponencijalni rast direktnih stranih investicija u poslednjih nekoliko godina i shvatićete da pokušavam da vam iznesem samo faktografiju.

Nažalost, moje dosadašnje iskustvo govori da je jedan od većih problema naše zemlje nedostatak ozbiljnih, na velikim projektima profilisanih projektnih menadžera. Došli smo u situaciju da makroekonomska situacija danas omogućava zemlji da finansira izgradnju ključnih investicionih projekata, ali da neretko zapinjemo kod realizacije projekata. Iskreno, mislim da je to jedan od glavnih problema i EPS-a i u tom smislu jedan od fokusa u okviru procesa restrukturiranja biće i formiranje i modeliranje tzv. Odeljenja za upravljanje projektima (Project Management Office), ali na jednom višem nivou nego što je to bio slučaj ranije.

Od njegove uspešnosti zavisiće mnoge poslovne performanse samog EPS-a, ali i ukupnog elektroenergetskog sektora. 
Tu su, naravno, i spoljni uticaji. Mi naša energetska preduzeća svakako moramo da reformišemo, a svi spoljni uticaji samo još više ogoljavaju, ako mogu tako da se izrazim, ovu potrebu. Svaki veći poremećaj na tržištu energenata ima uticaj i na našu ekonomiju. Jednostavno, Srbija je deo svetskih i evropskih ekonomskih procesa i to pored evidentnih dobrih strana ima i loše, a to je izloženost spoljnim uticajima.

Ali, država je pokazala, naročito u poslednjih nekoliko godina raznih kriza, da može da uradi sve što je potrebno da njeni građani ne osete, ili makar što manje osete, tako velike svetske poremećaje kao što su ovi čiji smo svedoci poslednjih godina - od pandemije, energetske krize pa do rata u Ukrajini, Bliskom istoku i svih ostalih nedaća koje su zadesile svet. Mi smo u takvim uslovima među prvima obezbedili dovoljne količine vakcina, a zatim i gasa u skladištima u Banatskom Dvoru i Mađarskoj, obezbedili potrebne količine uglja i mazuta za proizvodnju u našim termoelektrana, dok operativne i obavezne rezerve nafte takođe garantuju sigurnost čitavoj ekonomiji Srbije. 

Pri tome smo, uprkos teškom okolnostima u svetu, obezbedili ozbiljna investiciona ulaganja, pa tako ubrzo završavamo termoelektranu Kostolac B3, završili smo u roku gasnu interkonekciju sa Bugarskom, sproveli uspešno najveće aukcije za obnovljive izvore energije u ovom delu Evrope, koje će nam doneti u proseku oko 25 miliona evra godišnje prihoda, uskoro završavamo izgradnju i novih skladišta u Smederevu koja će se koristiti za skladištenje novih količina obaveznih rezervi nafte, ugovaramo upravo izgradnju samobalansiranih solarnih elektrana ukupne snage jednog gigavata, u toku je realizacija projekta ugradnje pametnih brojila (90.000 ih je već ugrađeno u poslednja četiri meseca), a u toku je izgradnja jednog od najvažnijih projekata za razvoj elektroenergetske mreže, tzv. Transbalkanskog koridora.

Ako svemu ovome dodam da očekujemo u relativno skorijem periodu raspisivanje tendera za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica, kao i da je u toku izrada Prethodne studije opravdanosti za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, onda postaje jasnije da je Srbija po mnogo čemu napravila razliku u odnosu na mnoge zemlje u regionu, ali i države članice EU.

Naši građani mogu mirno da spavaju. Naravno, sve ovo stavlja pritisak na naša leđa, ali zato i jesmo tu. Poziv predsednika Republike da vodim resor energitke doživela sam kao jedinstvenu priliku u životu da uradim nešto toliko važno za moju zemlju u jeku energetske krize, posle toliko godina školovanja, rada i usavršavanja u inostranstvu. U tom smislu, tu odgovornost nosim sa svom težinom resora koji vodim, ali pre svega sa ogromnim zadovoljstvom koje taj izazov nosi, pogotovu danas kada vidimo nesumnjivo značajne rezultate rada prethodnih 12 meseci.

Autorski tekst ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović

NIN / Logo