Miladin Kovačević, reagovanje: Tendenciozno korišćenje statističkih podataka

Morao sam iznova da reagujem na novi tekst profesora Radonjića, koji obiluje politički motivisanom tendencioznošću i neobjektivnošću u korišćenju statističkih podataka. Najpre o večitoj temi i „precenjenosti“ dinara, budući da ne postoji reper ili pouzdano merilo „precenjenosti“ ili „potcenjenosti“ jedne nacionalne valute i što se može lagodno zloupotrebljavati za politički navođene spekulacije i diskusije.

Devizni kurs je tržišna kategorija kao cena novca na tržištu ili ukoliko o kursu govorimo kao o faktoru makroekonomske perspektive (održivosti i ravnoteže) onda govorimo o kursu kao „računu na granici” (Stojan Stamenković). Tako je, na primer, kurs u uslovima destabilizacije platnog bilansa u programu Ante Markovića svojevremeno definisan kao „račun na granici“ od sedam dinara za jednu nemačku marku. U uslovima rasta priliva stranog kapitala i relativne monetarne stabilnosti na tržištu u režimu ciljane inflacije, ciljana veličina nije kurs već inflacija. Aprecijacijske pritiske zbog priliva kapitala NBS kontroliše zahvaljujući deviznim rezervama i mogućim intervencijama na deviznom tržištu, smanjujući kursne oscilacije.

Što se tiče platnog bilansa, duga serija podataka je važna samo da se uoči pozitivna dinamika tj. ubrzano smanjenje neravnoteže – kako spoljnotrgovinske tako i platnobilansne. Na kraju, g. Radonjić zaboravlja i da rekordni prilivi stranog kapitala, koje on smatra glavnim „krivcem“ za stabilnost dinara, same po sebi govore o stabilnosti opšteg monetarnog, deviznog i fiskalnog ambijenta Srbije koji je ostvaren tek nakon fiskalne konsolidacije 2015.

Još jedna besmislena konstatacija g. Radonjića tiče se odnosa nominalnog i realnog BDP-a. Prema njemu, BDP Srbije je „preuveličan zbog visoke inflacije“ i „prenaduvan zbog značajnog rasta opšteg nivoa cena“ i za to koristi kao „dokaz“ deflator BDP-a. To bi značilo praktično da je u svim zemljama BDP „prenaduvan“ i, kako kaže, „veštački povećan“, jer postoji razlika između nominalnog i realnog-deflacioniranog BDP-a, što je u realnom životu u svakoj zemlji normalna pojava.

Dakle, u svakoj zemlji postoji veća ili manja inflacija i navedena razlika između nominalnog i realnog BDP-a, veća ili manja, što taj nominalni BDP ne čini „veštačkim“ i „prenaduvanim“. Deflator BDP-a je funkcija deflatora finalne potrošnje domaćinstava, investicija i odnosa indeksa uvoznih i izvoznih cena i samo u teorijskim uslovima (koji nikada nisu postojali niti će postojati) nulte inflacije ne bi postojala razlika između nominalnog i realnog BDP-a i ta imaginarna „prenaduvanost“.

Ovu besmislenu konstataciju o „naduvanosti“ BDP-a, prof. Radonjić zatim (zlo)upotrebljava za još manje smislenu komparaciju nominalnog iznosa duga sa deflacioniranim (kako on smatra „nenaduvanim“) BDP-om, što prvi put čujem i što niko, koliko mi je poznato, ne koristi kao relevantan i smislen indikator u diskusijama o zaduženosti neke zemlje i fiskalnoj politici. Isti ovaj besmisleni pokazatelj (odnos nominalnog duga i deflacioniranog BDP-a) može se primeniti na bilo koju zemlju i dobiće se, naravno, veći koeficijent spram „regularnog“ odnosa nominalnog duga i BDP-a, što, na kraju krajeva, ne govori ništa, jer je za jednu zemlju (kao i za poverioce) bitan nominalni dug i nominalni BDP iz kojeg se taj dug vraća.

I na ovom primeru je vidljiva tendencioznost prof. Radonjića i želja da neprimerenim korišćenjem nestandardnih, neuobičajenih („egzotičnih“) indikatora po svaku cenu prikaže ekonomsku realnost gorom i „crnjom”, što je izraz političke i ideološke pristrasnosti koja ne priliči objektivnoj, naučnoj diskusiji. Slično tome je u prethodnom tekstu, namerno, koristio nižu vrednost tzv. „realnog“, tačnije deflacioniranog BDP-a per capita iskazanog u cenama 2010. (6.230 evra) za komparacije životnog standarda, umesto BDP-a per capita u paritetima kupovne snage koji se gotovo uvek koristi za ove svrhe (15.792 evra).

Na kraju, osvrnuću se i na grafikon MOR-a o BDP-u po radnom satu koji je prikazao prof. Radonjić. Važno je znati da je reč o modelski obračunatim procenama koje MOR sam radi na osnovu podataka ankete o radnoj snazi (ARS) koje MOR-u dostavljaju nacionalne statističke institucije. Opšte je poznato da je anketa o radnoj snazi, kao anketno istraživanje, u svim zemljama krajnje neprikladno i neprecizno za obračune časova rada i, sledstveno, za ovakve izvedene pokazatelje produktivnosti. Drugim rečima, ovaj derivatni pokazatelj bi trebalo uzeti sa rezervom i opet posmatrati pre svega dinamički (tj. njegove promene tokom vremena), ali jasno je da je vizuelni-politički efekat grafikona bio ono što je profesoru bitno, a ne sami podaci i njihovo značenje.

Autor je dr Miladin Kovačević, direktor RZS