Nemačka građevinska industrija nije bila u većoj krizi od 2008. godine. Prvi put posle 15 godina ova strateška privredna grana najjače evropske ekonomije zabeležiće masovnije otpuštanje radnika, a procene idu i do 10.000 do kraja godine.
U strahu od gneva birača, kancelar Olaf Šolc će pokušati da svoju vladu održi u životu 2024.
Veće kamate na stambene kredite, poskupljenje građevinskog materijala, globalna inflacija, te veće kirije i pad standarda, ključni su faktori koji su doveli do udara na građevinsku industriju u Nemačkoj. Posledice koje su bile vidljive tokom cele prošle godine, sada su se dodatno produbile, pa poslodavci više ni ne kriju da zbog nedostatka projekata gube i profit, ali i mogućnost da zadrže čak i visoko kvalifikovanu radnu snagu.
Stambena izgradnja poslednjih nekoliko meseci intenzivno je pokazivala znake usporavanja, da bi se sada moglo reći da praktično stoji u mestu: Institut IFO očekuje da će 2024. biti izgrađeno 225.000 stanova, u poređenju sa procenjenih 270.000 prošle godine. DZ banka takođe vidi trend pada. Ocena je da bi do 2025. godine broj završenih stanova na godišnjem nivou mogao pasti na 200.000 stanova.
Udar na građevinsku industriju u Nemačkoj, koja zapošljava 927.000 ljudi, vidljiv je i kroz pad građevinskih dozvola. Od januara do avgusta 2023. godine izdato je 28,3 odsto manje građevinskih dozvola za stanove nego u istom periodu godinu dana ranije. Podaci Instituta IFO iz Minhena, pokazuju i da svaka druga građevinska kompanija pati od akutnog nedostatka posla.
„Očekujemo da će oko 10.000 radnika morati biti otpušteno u narednim mesecima. Dok su komercijalna i javna gradnja 2023. zabeležili samo blagi pad prodaje, prodaja u stambenoj izgradnji pala je za 12 odsto. Pretpostavljamo da će 2024. prodaja u stambenoj izgradnji pasti još toliko”, rekao je Tim-Oliver Miler, generalni direktor udruženja građevinske industrije HDB, nemačkoj novinskoj agenciji dpa.
Nemačka ekonomija, koja je decenijama slovila za najaču evropsku ekonomiju, praktično je u recesiji nakon dvadesetogodišnjeg rasta. Tome su doprinele geopolitičke promene kao što su prekid snabdevanja jeftinom ruskom energijom i okretanje na američkoj skupljoj, ali i sve teži pristup kineskom tržištu.
Nemačku ekonomiju opterećuju i strukturalni problem poput zaostajanja u digitalizaciji, zatim starenje stanovništva i nedostatak radne snage. Sve to dovelo je i do okolnosti u kojima Nemačku sada nazivaju i "evropskim bolesnikom".
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
