Alesandro Bragonci iz EIB za NIN: Ostati na kursu održivog razvoja

Globalna ekonomija se bori da ubrza tempo rasta u kontekstu višestrukih kriza koje su produbile geoekonomsku fragmentaciju, kao i da stabilizuje rast kamatnih stopa kao meru centralnim bankama za obuzdavanje inflacije. Nedavne prognoze MMF-a pokazuju da će globalni rast usporiti na 2,9% u 2024. godini (sa 3% u 2023), posebno u Kini i evrozoni, dok se za tržišta i privrede u razvoju predviđa da će ostati na 4%, kao i u 2023. Inflacija će nastaviti da pada (sa 6,9% u 2023. na 5,8% u 2024),  ali se do 2025. ne očekuje njen povratak na umereniji nivo, piše u autorskom tesktu za NIN Alesandro Bragonci, šef regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan.

Dok je veliki broj ekonomija pokazao ekonomsku otpornost, čini se da je rast pre pandemije još uvek nedostižan, a mnoge vlade i dalje nastoje da očuvaju makrofinansijsku stabilnost. Ostaje nam da vidimo kakav će biti napredak u inicijativama globalne politike, uključujući ulaganja u borbu protiv klimatskih promena, društvene nejednakosti, energetsku bezbednost i inovacije.

Većina ovih oblasti uključuje strukturna pitanja i potrebno je vreme da se efikasno reše, iako su njihove posledice već vidljive i utiču na veliki deo populacije. Na primer, očekuje se da će ekstremne vremenske prilike biti glavni uzrok poremećaja logistike u lancima snabdevanja tokom 2024. godine, prema godišnjem predviđanju rizika Everstrim analitike.

Ka jedinstvenom evropskom tržištu

Izmenjeni geopolitički kontekst naglasio je važnost jačanja strateške saradnje između Evrope i Zapadnog Balkana kroz produbljivanje trgovinskih i finansijskih tokova, kako bi se zatvorili postojeći jazovi u prihodima, a lokalne privrede približile sektorima sa višom dodatom vrednošću.

Dalja integracija sa jedinstvenim tržištem EU svakako je prioritet u tom smislu i zahteva dodatne investicije kako bi se modernizovala infrastruktura, povećala povezanost, ubrzala zelena tranzicija i iskoristio potencijal digitalizacije. Odliv mozgova i neusklađenost veština i dalje se smatraju ključnim preprekama bržem rastu i treba ih rešavati kroz efikasne politike obrazovanja i obuke za zapošljavanje. Uklanjanje finansijskih barijera među malim i srednjim preduzećima je takođe važan faktor za podsticanje inovacija i održivog razvoja.

Analiza preduzeća EIB iz 2023. pokazuje da MSP na Zapadnom Balkanu veoma otežano dolaze do finansija, a iako predstavljaju 99% svih aktivnih kompanija, doprinose stvaranju do 81% dodate vrednosti i čine 72% ukupne zaposlenosti. Finansijska tržišta u regionu su nerazvijena, o čemu svedoči udeo kredita izdatih nefinansijskim korporacijama od približno 23% BDP-a, u poređenju sa 40%, koliko je EU. Studija EIB-a za region procenila je finansijski jaz na oko 2,8 milijardi dolara, što je srazmerno oko 2,5% nominalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Krediti kao izvor finansiranja

U tom kontekstu, preduzeća pretežno koriste bankarske kredite kao glavni izvor finansiranja. Sa preko pet milijardi evra uloženih u privatni sektor u regionu kroz posredničko kreditiranje, EIB nastoji da podrži mala preduzeća, kao i lokalne banke i nacionalne razvojne institucije, poput Fonda za razvoj Republike Srbije, da prošire svoje poslovanje, portfolio i asortiman. Mala i srednja preduzeća koja su koristila zajmove EIB-a zabeležila su rast ukupne aktive od 20%, povećanje stalnih sredstava od 35% i zaposlenosti od 15%, što znači oko 15 dodatnih radnih mesta na svakih milion evra izdatih kredita EIB-a.

Pored toga, kroz finansiranje ključne infrastrukture, ubrzavamo implementaciju Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan i novog plana rasta. Ovi instrumenti Evropske komisije donose znatna sredstva koje će omogućiti dalje približavanje regiona standardima EU, poboljšanje poslovnog okruženja i uslova života. Cilj je podrška integraciji sa regionalnim i evropskim tržištem na putu pristupanja EU, ali ove ambicije u velikoj meri zavise i od političke posvećenosti strukturnim reformama i strateškim projektima koji znatno mogu da olakšaju ove procese.

Autor je šef regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan