"Igra prestola" u Kremlju: Koga će Putin zadržati u najužem krugu vlasti

Vladimir Putin započeo je šesti mandat kao predsednik Rusije inauguracijom koju su bojkotovali ambasadori SAD i većine zemalja EU. Budući da je novi-stari predsednik preuzeo dužnost od samog sebe, u skladu sa političkim običajima u Rusiji, vlada je podnela ostavku, a u roku od nekoliko dana, Putin će imenovati novu.

Nije samo vlada ta koja će biti izmenjena, već je u toku "igra prestola" u Kremlju, odnosno ko će od najvišeg vrha ruske vlasti ostati na svom mestu, a ko ne.

Stručnjaci ne očekuju da će se politika Putinovog režima na unutrašnjem planu značajnije promeniti, bez obzira ko bude na kojoj poziciji unutar Kremlja.

"Glavni ciljevi Vladimira Putina ostaće da proizvede što više oružja, održi ekonomiju stabilnom, zaštiti je od sankcija i obuzda inflaciju", kazala je politička analitičarka Tatjana Stanovaja za briselski Politiko. Obične Ruse verovatno čeka više represije, ali i nepopularni vladini koraci podizanja poreza zbog finansiranja rata, te još jedan mogući krug mobilizacije kojom bi se ojačala brojnost snaga koje ratuju u Ukrajini.

Da će, međutim, doći do personalnih promena, više je nego jasno, a to je potvrdila i uticajna predsedavajuća Saveta Federacije Valentina Matvijenko, koja je u razgovoru za državnu agenciju RIA novosti kazala da će ih biti, ali da će "kostur vlade nastaviti svoj rad". Matvijenko nije precizirala ko ulazi u taj "kostur", ali je objasnila da bi nova vlada trebalo da bude izabrana do 20. maja.

Ipak, postoje i teorije da Putin sada neće praviti velike rezove, već će ih ostaviti za jesen.

Među onima koji su "sigurni" u novoj vladajućoj strukturi su, prema predviđanjima analitičara, ali i izvora pojedinih medija iz Kremlja, premijer Mihail Mišustin i guvernerka Centralne banke Rusije Elvira Nabiulina. Oboma se u pozitivne rezultate ubraja to što je ruska ekonomija uspela da izbegne kolaps usled mnogobrojnih sankcija uvedenih posle ruske invazije na Ukrajinu.

Može li ministar odbrane Šojgu da preživi još jednom

TANJUG / AP / Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo

Najkritičnija je pozicija ministra odbrane Sergeja Šojgua. Iako je na čelu jednog od najmoćnijih ministarstava i sa Putinom sarađuje već decenijama, za Šojgua se već dugo tvrdi da je na ledu. Razlozi su neuspesi (ili nedovoljni uspesi, zavisno od ugla posmatranja) na frontu u Ukrajini, ali i unutrašnje nezadovoljstvo stanjem u vojsci i vojnom sistemu, koje je kulminiralo pobunom paravojne grupe "Vagner" Sergeja Prigožina, koji će kasnije poginuti u padu aviona.

Šojgu je sve to preživeo, ali bi glave mogao da mu dođe slučaj njegovog pomoćnika Timura Ivanova. Ivanov, jedan od najbližih saradnika Šojgua, uhapšen je pod sumnjom da je primao mito. Ivanov je vodio neke od najvećih vojnih infrastrukturnih projekata, među kojima je i obnova razrušenog Marijupolja u Ukrajini. Nezavisni ruski mediji, ali i opozicioni pokret Alekseja Navaljnog, koji je preminuo u zatvoru, već dugo su ukazivali na njegov luksuzni život. Davnašnja izreka "nekom rat, nekom brat" dogodila se mnogima u Rusiji, a Ilja Šumanov, šef Transparentnosti internešnal u Rusiji, kaže da je od početka rata u Ukrajini, korupcija u sektoru odbrane dramatično porasla, baš kao i budžet za vojne troškove.

Međutim, kako je korupcija u visokim krugovima vrlo česta pojava u Rusiji, mnogi su hapšenje Ivanova protumačili kao direktan udar na Šojgua.

Politikolog Abas Galjamov, koji je nekada u Kremlju radio kao pisac govora, rekao je za ruski RTVI da su šanse ministra odbrane da ostane na svom mestu "dramatično snižene posle hapšenja njegovog potčinjenog".

Anton Geraščenko, nekadašnji savetnik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova, tvrdi kako ruski ratni izveštači (koji inače imaju značajan uticaj u propagandnom sistemu, te samim tim i dobre izvore u politici), spekulišu kako bi Šojgua mogao da zamini Aleksej Djumin, nekadašnji Putinov blizak saradnik i čovek koji je "nadgledao" aneksiju Krima 2014. godine. Djumin, koji je nekada bio i pomoćnik ministra odbrane i komandant svih specijalnih snaga, a sada je guverner Tulske oblasti, svoju bliskost sa Putinom dokazivao je pričom kako je u jednoj prilici spasao predsednika od medveda, koji se pojavio na vratima njegove rezidencije.

Međutim, postoje i mišljenja da će Šojgu ipat ostati na svom mestu, jer je, od katastrofalne vojne operacije na početku rata, izgradio novu armiju koja je odbila ukrajinski kontranapad u 2023. i popravila svoje pozicije u 2024, istina po cenu velikih žrtava.

"Primećuje se da je Šojgu u poslednjih pola godine popravio svoje pozicije kod Putina, zbližio se sa njim i može se reći da upravlja tokom vojnih informacija koje stižu do Putina", smatra politikološkinja Tatjana Stanovaja.

Smena ministra odbrane usred rata bila bi drastičan potez, a ruski nezavisni medij "Meduza" tvrdi, pozivajući se na izvore iz Kremlja, da Šojgu neće otići sa pozicije, bar ne za sada, "do kraja ove etape specijalne vojne operacije". Koja je to etapa i do kada će trajati, nije precizirano, ali se sugeriše da bi to mogla da bude poslednja ofanziva na istoku Ukrajine.

Hoće li Lavrov nastaviti dvodecenijski staž

TANJUG / JANDEKS

Drugi visokopozicionirani član kremaljskog estabilišmenta kome bi mogla da bude uzdrmana fotelja je dugogodišnji ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Lavrov je na toj poziciji već pune dve decenije, pa se njegova moguća smena tumači odlaskom u (zasluženu) penziju, ali i otvaranjem šansi za mlađe kadrove, te promenjenim geopolitičkim okolnostima. Lavrov je, naime, dugo godina službovao kao sovjetski i ruski predstavnik u UN, tečno govori engleski i francuski, zbog čega su trenutni jastrebovi u ruskoj vlasti podozrivi prema njemu kao "previše zapadnom". Ruski ministar spoljnih poslova i na Zapadu se smatra više diplomatom, iako sa specifičnim, robusnim stilom, a manje političarom, te se ne ubraja u ljude koji su u najužem krugu odlučivanja u Kremlju. Tako je "Fajnenšel tajms" tvrdio da je Lavrov za invaziju na Ukrajinu saznao zapravo tek sat vremena pre nego što je ona počela.

Međutim, i geopolitika, a ne samo godine ili to što nije u najužem kremaljskom krugu, mogla bi da odigra značajnu ulogu u potencijalnom odlasku Lavrova. Izvori ruske RTVI tvrde da bi tu poziciju, u skladu sa ruskim sukobom sa Zapadom i okretanjem Aziji, mogao da zauzme neko od specijalista za taj kontinent, umesto Lavrova koji je godine proveo u Njujorku. Prema izvorima tog ruskog medija, druga opcija je da se Lavrov zadrži još neko vreme kao ministar, pola godine ili godinu, kako bi se sačekalo do rezultata američkih predsedničkih izbora.

Nikolaj Petrov, stručnjak Čatam hausa, kaže za Politiko da "Putin tradicionalno ima dva modela vladanja".

"Sa jedne strane, oslanja se na "staru gardu" svojih saradnika od poverenja, kakvi su Šojgu i Lavrov. Sa druge, oslanja se na lojalne tehnokrate, kakvi su Mišustin ili Nabiulina, koji održavaju ekonomiju", objašnjava on.

Odlazak stare garde, uspon mladih jastrebova

Međutim, problem je u tome što je "stara garda" već zašla u godine i često nije u skladu sa novim ruskim vremenom.

"Vreme je da Putinova generacija polako napušta scenu, ali zamene nisu spremne. Sistem se sreće sa ozbiljnim problemom i videćemo do koje mere će moći da ga reši", smatra Petrov.

Među novim snagama koja bi polako preuzela pozicije Putinovih ispisnika, mogli bi da budu neki "zaslužni" učesnici rata u Ukrajini, kao deo nove, ratne elite. Sam Putin rekao je ranije ove godine da bi "učesnike specijalne vojne operacije trebalo smatrati elitom Rusije" i da bi oni trebalo da učestvuju u upravljanju državom i njenim najvećim projektima. Lavrov je među onima koji su baš na njihovoj meti, kao čovek sa "zapadnim manirima i zaleđem", budući da je i porodično dugo bio povezan sa SAD i Velikom Britanijom, a često odaje utisak čoveka koji se bolje snalazi u visokim diplomatskim krugovima, bez obzira na zemlju iz koje oni dolaze, nego među ratnicima i njihovim propagatorima.

No, budući da se radi možda o dva najvažnija ministarstva za jednu zemlju u ratu, možda je izvesnije da Lavrov i Šojgu ostanu na svojim pozicijama, kako bi se sačuvao privid stabilnosti vlasti, dok bi moguća "igra prestola" ostala sakrivena iza kremaljskih zidina. Kako tvrdi Rojters, pozivajući se takođe na izvore iz Kremlja, postepena smena stare garde trebalo bi da počne od manje važnih ministarstava na čijem su čelu ministri u sedmoj ili osmoj deceniji, kao što su Nikolaj Šulginov (72, ministar energetike), Vitalij Saveljev (70, transporta) ili potpredsednik vlade Jurij Trutnjev (68).