Linglong država u državi: Kineski poslodavac se oglušio o rešenja institucija u slučaju otpuštenog radnika

Svako ko živi u Srbiji očekuje da ga zakon njegove države štiti od samovolje poslodavca. Ali sudbina učesnika ove priče, Branka Novakova, koga Linglong i pored rešenja dve državne institucije ne vraća na posao nakon otkaza, govori da ga ni pravne norme naše zemlje nisu uspele zaštititi od kineskog poslodavca. Već pet meseci prošlo je od rešenja Inspektorata za rad grada Zrenjanina, kojim se odlaže izvršenje rešenja otkaza ugovora o radu i naloga za vraćanje Novakova na posao. Prošla su i četiri meseca kako je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije potvrdilo rešenje Inspektorata za rad. Branko u međuvremenu ne odustaje. Nastavlja borbu za svoja prava pred sudovima Srbije, a s ciljem da zaštiti i mnoge druge kolege koje rade u Linglongu, poslodavcu za koga tvrde da se ponaša kao da je iznad zakona i država u državi.

Novakov je radio u Linglongu tri godine. Kod ovog poslodavca je došao jer nije imao kuda, a nakon što je pogon u kome je radio u nemačkom Drekslmajeru preseljen u Tunis.

„Sve je bilo spremno za put u Kinu, ali korona je poremetila planove. Pozvani smo da radimo na gradilištu Linglonga, bez adekvatnog ugovora i pravne zaštite“, ističe Novakov.

U startu je bilo jasno o čemu je reč, jer radnici nisu dobili aneks ugovora o radu, u kome je trebalo jasno da stoji da se premešta na drugu radnu poziciju - da više nije operater u proizvodnji, već radnik na gradilištu.

Kao čovek sa iskustvom i jasnom slikom o svojim pravima koju je poneo sa sobom iz prethodne firme, Branko je odlučio da preduzme korake kako bi zaštitio sebe i svoje kolege.

„Pokrenuo sam ogranak Industrijskog sindikata u kompaniji jer sam video da su radnička prava ugrožena“, ističe. Zvanično je sindikat pokrenut u februaru 2023, a u maju iste godine na poslu su odmah krenuli problemi. Srpski propisi predviđaju zakonsku mogućnost osnivanja sindikata u fabrikama, ali kineski poslodavac nije bio oduševljen ovom idejom i borba za prava radnika nije prošla neprimećeno.

Sistematski psihološki pritisak

Sve je krenulo dovođenjem u sumnju njegovog odsustva iz firme zbog zdravstvenih problema. Tokom svog radnog angažmana, Novakov se suočavao sa nizom zdravstvenih teškoća. Posedovao je sve potrebne medicinske dokumente koji potvrđuju njegovo zdravstveno stanje, uključujući lekarske izveštaje, i sve to je uredno dostavljao firmi. Ali nedostatak poverenja stvarao je nesporazume i poteškoće. Čim se vratio na posao počela su propitivanja zašto je dugo bio na bolovanju i šta namerava da uradi sa sindikatom. Usledili su pritisci nadređenih i optužbe za kršenje radnih pravila. Sve to dovelo je do konflikta sa rukovodstvom kompanije, što je na kraju rezultiralo njegovim otkazom.

Kulminacija se dogodila u maju 2023. kada se nakon bolovanja vratio na posao. Ističe da je u dva dana bio meta sistematskog psihološkog pritiska putem neosnovanih opomena. Samo u prvom danu dobio ih je nekoliko.

Prva opomena koju je primio bila je nakon što je tražio odobrenje za godišnji odmor, što je pravo u skladu sa zakonom i internim pravilima kompanije.

„Nisam mogao da verujem kada su me opomenuli jer sam sedeo u kancelariji dok sam čekao odobrenje godišnjeg odmora“, kaže on i ističe da je to za njega bilo ponižavajuće i besmisleno. Pravila firme su nalagala da nema sedenja u pogonu, ali se u kancelariji kod pretpostavljenog moglo sedeti. U toku istog dana poslat je na posao koji nije bio u okviru njegovih zaduženja – selektiranje guma. I za to je dobio opomenu zbog toga što nije ispunio normu. Treća opomena usledila je ubrzo jer nije uradio test znanja. I ovde nije bio kraj. Opomene su krenule da se nižu, pa je tako narednog dana došla i opomena da je pričao mobilnim telefonom tokom rada iako to nije bila istina. Kaže da je na početku smene praksa da se slika u kakvom je stanju mašina i da se slika pošalje zajedničkoj radničkoj telefonskoj onlajn grupi. Na slici se jasno vidi da on telefon drži ispred sebe, ne na uhu.  

PROMO / Privatna arhiva Branko Novakov

Smenovođa je dobio fotografiju od kineskih poslodavaca i pokazao mu je, s tvrdnjom da je telefonirao tokom procesa rada. Poslednja, i možda najgora opomena je bila zbog, kako kaže, navodne pretnje jednom kineskom rukovodiocu. Ističe da poslodavci tvrde (što je navedeno i u otkazu) da je rukovodiocu pretio rečima „ovo je mali grad, videćemo se nasamo“, ali kaže da to nikad nije izgovorio i da je to potpuna neistina.

„Što nisu pozvali policiju ako se to dogodilo? Možda sam glasnije pričao zbog mašina i jezičke barijere, ali ja nisam izgovorio nikakvu pretnju“, ističe Novakov i dodaje da je njegov advokat tražio da se sve to dokaže u postupku.

Predloženo je i da Linglong dostavi snimke sa kamera, jer je svaki ćošak u Linglongu pokriven kamerama. Međutim, kineska strana je saopštila da kamere tog dana nisu radile. Snimak kamere je ključni dokaz jer se iz gestikulacije može zaključiti da li je radnik vikao, unosio se rukovodiocu u lice, mahao rukama… Branko kaže i da mu je njegov smenovođa interno priznao da je ucenjen da potpiše sve što piše u opomeni, ali kasnije kad je pokrenut spor, sve to je negirao.

Branku je bilo jasno kuda vodi to gomilanje opomena. Stvorilo se toksično okruženje koje je negativno uticalo na njegovo mentalno zdravlje. Otišao je na odmor, a nakon povratka na posao dočekao ga je otkaz ugovora o radu. U otkazu je naveden događaj koji se dogodio pre odlaska na odmor. Ističe se, između ostalog, da „na osnovu utvrđenih činjenica, poslodavac konstatuje da je zaposleni izvršio povredu radne discipline u skladu sa članom 180 Zakona o radu i to tako što se nedolično ponašao prema supervizoru TBR B odeljenja Vang Čanđiju. Obraćao mu se povišenim tonom i pretio na sledeći način: ‘Ovo je mali grad, videćemo se nasamo’ i izneo neprimerene navode na račun zaposlenih iz odeljenja HR“.

Jedan od najtežih momenata u Brankovom iskustvu bio je kada su ga kineski nadređeni fotografisali bez njegovog pristanka.

„Dok sam sedeo u kancelariji čekajući odobrenje za godišnji odmor, jedan od Kineza me je iznenada uhvatio i počeo da me fotografiše.“

Bio je fotografisan i kada je doveden da radi test.

Branko je posle dobijanja otkaza nastavio borbu. Odlučio je da zajedno sa advokatom iz Industrijskog sindikata Srbije prijavi poslodavca Inspekciji rada. Na naše pitanje zašto se bori da se vrati u firmu u kojoj nije poželjan, kaže da smatra da je to moralno i odgovorno, naročito kada se ima u vidu i tretman prema ostalim radnicima. Smatra da ovo nije samo njegova borba, već borba za sve radnike koji zaslužuju pravedne uslove rada. On ističe da su u još goroj situaciji kineski radnici koji rade po 12 sati dnevno.
Sada je u statusu da ima rešenje Inspekcije rada grada Zrenjanina da ga poslodavac vrati na posao još iz oktobra prošle godine, kao i potvrdu rešenja Inspekcije rada u drugostepenom postupku pred Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja iz novembra 2023. godine. Branko trenutno nema posao, oženjen je i ima sedmogodišnju devojčicu. Žive od ženinih primanja.

Oglušivanje o naloge

Advokat Industrijskog sindikata Srbije Srđo Šćekić, koji zastupa Branka Novaka, ističe u razgovoru za NIN da vodi složenu pravnu bitku protiv Linglonga od avgusta 2023. godine. Već prvi uvid u otkaz ugovora o radu dao mu je jasnu sliku da pravnu bitku može da dobije. Prvo se obratio Inspektoratu rada u Zrenjaninu, koji je relativno brzo, u oktobru 2023. izdao rešenje nalažući Linglongu da vrati Branka na posao, uz obrazloženje da je otkaz neosnovan. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja potvrdilo je ovo rešenje, ali Linglong nije postupio po njemu.

„Inspektor je utvrdio da ni zaostale zarade nisu na vreme isplaćene i posle toga je inspekcija pokrenula postupak za kažnjavanje Linglonga. Nakon toga se Linglong žali na tu odluku, ali bez obzira na žalbu, ona ne odlaže izvršenje rešenja Inspekcije rada. Trebalo je da ga vrate na posao, a da se postupak nastavi“, objašnjava Šćekić i dodaje da se on, nakon toga, izjašnjava na žalbu i predmet odlazi u drugostepeni organ – Ministarstvo rada, koje u novembru 2023. potvrđuje rešenje Inspektorata za rad.

Nakon što je Ministarstvo rada donelo rešenje u korist Branka, Šćekić upućuje zahtev poslodavcu da ga vrati na rad. Međutim, umesto odgovora, suočava se sa ćutanjem i ignorisanjem. Tada je inspektorka rada Biljana Međo pokrenula još postupaka protiv Linglonga. Prvi postupak se odnosio na neisplaćene zarade, dok se drugi tiče odbijanja da vrate Branka na radno mesto. Spor se sada vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu, gde su do sada imali dva ročišta. Prvo ročište je održano sredinom novembra kao uvodno, dok je drugo održano 1. februara ove godine, na kojem je započeto izvođenje dokaza i razmatranje slučaja. Sledeće ročište je zakazano za april, gde će biti saslušan i supervizor iz Linglonga, kome je, po tvrdnji kineskog poslodavca, prećeno.

Šćekić ističe da se prvi put u svojoj karijeri susreće sa ovakvim slučajem.

NIN / Snežana Krstić

„Ovo je prvi put u mojoj karijeri da se suočavam sa situacijom u kojoj poslodavac odbija da poštuje nalog Inspekcije rada i potvrdu Ministarstva. Ranije sam imao poslodavce koji su odmah postupali po nalozima, čak i pre nego drugostepena instanca potvrdi odluku. Često poslodavci ne žele da rizikuju ugled i da im se ime povlači pred državom i sudovima“, kaže Šćekić.

Zatim, praksa je pokazala da poslodavci primenjuju prvo blažu odredbu ugovora o radu, gde se radniku ili umanji zarada, ili se udalji sa rada, ili dobije opomenu, a otkaz usledi tek nakon primene svih tih mera.

On je, na osnovu dosadašnje prakse, stekao utisak da su prava radnika, u manjim sredinama, urušena više nego u većim, a da se o Linglongu na lokalu već govori kao o poslodavcu koji ignoriše naloge državnih organa.

„Rešenje o otkazu koji je dobio Branko je uvreda za pravni sistem Republike Srbije“, kategorično tvrdi Šćekić i dodaje da su njegove procene da proces pred sudom može da potraje oko dve godine. Šćekić naglašava da sve vodi ka tome da će kompanija pre  platiti kaznu nego Branka vratiti na posao. Kazne za poslodavca za nepostupanje po rešenjima državnih organa kreću se od 800.000 do 2.000.000 dinara. Ovaj advokat smatra da su kazne preblage, posebno za kompaniju kao što je Linglong.

Na naše pitanje šta su nadležni organi podrazumevali pod dokazima koje poslodavac mora da dostavi kako bi potkrepio tvrdnje o kršenju radne discipline, Šćekić kaže da ako neko tvrdi da mu je zaposleni pretio, kamere bi bile prvi korak, a zatim bi se sve to dokumentovalo zvaničnom beleškom i prijavilo policiji, jer bi to moglo biti ozbiljno ugrožavanje sigurnosti. Sa druge strane, tvrdnje da se Novakov neprikladno ponašao prema članovima HR-a zahtevaju konkretne izjave i dokaze, svakog od članova te službe.

Slučaj radnika Branka Novakova ukazuje na to da je neophodno osigurati poštovanje zakona i zaštitu radničkih prava, bez obzira na korporativne interese, kao i da je potrebno da se država više posveti pravima radnika koji rade u stranim kompanijama.

Takođe, važno je i da odredbe o sindikalnom delovanju u fabrikama zažive u praksi. Zakon o radu precizno reguliše uslove pod kojima sindikat može da deluje, uključujući pravo na prostorije i plaćene sate. Međutim, u Linglongu ništa od toga, za sada, kako tvrdi naš sagovornik, ne postoji.

Sve što se dogodilo u okviru ove firme ističe potrebu za većom transparentnošću i legitimno pitanje o korporativnoj odgovornosti i poštovanju pravnih normi. 

Kina je za sve nas sinonim za ekonomski bum i tehnološki progres. Ali izgleda da iza sjajnih fasada brzog rasta leži senka gorkog radničkog iskustva bez osnovnih radnih i ljudskih prava. Radnici u komunističkom sistemu trebalo bi da budu zaštićeni, ali se umesto toga često dešava da su suočeni sa brutalnom stvarnošću gde su im prava gurnuta na marginu u ime kolektivnog napretka.

U Linglongu ćute

Pitanja o slučaju Branka Novakova poslata su i firmi Linglong. Upitali smo ih da li su dobili odluke i rešenja državnih institucija koja nalažu vraćanje Branka Novakova na posao, kao i u kojem statusu je slučaj. Zatim, da li su saglasno propisima Republike Srbije uručili otkaz Branku Novakovu, kao i da li je zarada, odnosno naknada zarada zaposlenom isplaćena po isteku roka propisanog Zakonom o radu. Do zaključenja ovog broja NIN-a odgovore nismo dobili.