Srbija je tokom proteklih godina poboljšala svoju konkurentsku poziciju i atraktivnost iz ugla stranih direktnih investicija (SDI). Ostvaren je značajan napredak u vraćanju inflacije u ciljane nivoe i u ublažavanju fiskalnih rizika. Režim SDI i trgovinski propisi postali su manje restriktivni, pristup finansijskim instrumentima za preduzeća je proširen i neke obrazovne reforme su uspešno sprovedene. Ipak, strukturni izazovi nastavljaju da ometaju konkurentnost privrede. Uloga države u ekonomiji je i dalje jaka.
Činjenica je da Evropa, iako i dalje značajna, više ne igra ključnu ulogu u globalnim ekonomskim tokovima
Napori treba da se usmere na poboljšanje kvaliteta administrativnih i pravosudnih institucija, borbu protiv široko rasprostranjene korupcije, jačanje vladavine prava, smanjenje opterećujućih poslovnih propisa, kao i povećanje transparentnosti i kapaciteta za sprovođenje politike.
Kao i druge istočnoevropske zemlje, Srbija takođe pati od demografskih prepreka u vezi sa emigracijom, posebno visokokvalifikovanih ljudi, i starenjem stanovništva, te specijalizacijom u delovima industrije i proizvodnje koji imaju nisku dodatu vrednost. Imate fragmentirano poslovno okruženje koje čine brojna mala preduzeća, a čiji ekonomski učinak često ne može da prati međunarodno orijentisana preduzeća u stranom vlasništvu u regionu.
Posmatrajući i Srbiju i region, lično mislim da su najveći ekonomski izazovi sada u oblastima produktivnosti, konkurentnosti i strukturnih promena, a odmah iza njih zelena tranzicija, starenje stanovništva i geopolitički rizici. Sledeće godine, a možda i decenije, biće veoma zahtevne!
Posmatrajući bankarski sistem, očigledno je da su se poslednjih godina ekonomski uslovi brzo promenili. Nakon dugog perioda veoma niske inflacije i niskih kamatnih stopa, inflacija se ubrzala 2021. i 2022. godine i kamate su podignute. Sada se plima ponovo okreće. Upravljanje takvim brzim ekonomskim promenama, uz zadržavanje opreza u pogledu potencijalnih pogoršanja kvaliteta aktive, svakako je veliki kratkoročni i srednjoročni izazov za banke u centralnoj i istočnoj Evropi.
Gledajući širu perspektivu, povećanje digitalizacije i zelena tranzicija sigurno će doneti izazove, ali i prednosti i nove mogućnosti, - na primer ulaganja u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, ali i dalju digitalizaciju i automatizaciju koje mogu pomoći da se smanji nedostatak radne snage.
Zbog veoma dinamičnog sektora usluga i turizma, do sada je inflacija u Austriji bila viša od proseka evrozone. Naravno, fiskalna politika i socijalni partneri su takođe odigrali svoju ulogu. Najvažniji i osnovni cilj guvernera centralne banke je da drži inflaciju pod kontrolom. Mislim da je posebno u vreme geopolitičke neizvesnosti važno slediti pristup zasnovan na podacima, i to je naš pristup u Evropskoj centralnoj banci. Uveren sam da ćemo vratiti inflaciju na naš cilj od 2 odsto u naredne dve godine. Poslednji korak ka stabilnosti cena je najteži.
Što se tiče tržišta nekretnina, širom Evrope, ali i u Kini i SAD, ono trenutno prolazi kroz period smirivanja nakon perioda niskih kamatnih stopa i visoke potražnje. Ovaj ciklični razvoj trebalo bi da pruži nadu u brzi oporavak, posebno jer potražnja ostaje visoka.
Autor je guverner Centralne banke Austrije
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
