Koliko košta poljoprivredno zemljište u Srbiji: Gde je najskuplja, a gde najjeftinija parcela

Poljoprivredno zemljište u Srbiji godinama je na ceni, a samo u poslednje tri godine poskupelo je za više od 20 odsto. Da su nam njive zlata vredne najbolje pokazuju zvanični podaci prema kojima je prosečna cena po hektaru prošle godine bila 8.200 evra a dostizala i maksimalnih 50.000 evra. Utisak je da bi se od ovih cifri Litvancima i Slovacima zavrtelo u glavi, imajući u vidu da je kod njih prosečan hektar skoro upola manji, tačnije 4.420 evra, dok je kod Hrvata još niži - 3.700 evra.

Na celoj teritoriji Srbije nema mnogo obradivog zemljišta, a vrednost neminovno određuju vrlo bitni parametri u poljoprivredi. Neke od najvažinih karakteristika koje poljoprivrednici naročito uzimaju u obzir pri kupovini poljoprivredne parcele su koje je klase zemlja, koje veličine, da li se navodnjava, kao i kakav je prilaz i da li ima prohodan put, pa sve do toga da li je pod zakupom. Samo u prošloj godini cene poljoprivrednog zemljišta porasle su za više od 10 odsto u odnosu na 2022. godinu, a ako se uporedi period od tri godine, na nekim lokacijama tek se vide razlike.

Vojvođanske oranice su po cenama sve bliže, ako ne i više od mnogih zemalja Evropske unije. To potvrđuju i zvanični podaci, prema kojima su ovom segmentu najviše cene zastupljene na teritoriji Sremskog i Južnobačkog okruga. Maksimalna cena hektara u ovom delu Vojvodine prošle godine je bila nešto iznad 45.000 evra. Ako se uporede podaci iz 2021. godine, vidimo da je hektar u Sremskom okrugu poskupeo za tačno 1.000 evra, dok je u Jučnobačkom za pomenuti period cena skočila za 6.100 evra. Kada ove cene uporedimo za znatno većim i razvijenijim zemljama Evrope, pokazuje se da je vrednost naših oranica znatno iznad onih u Grčkoj, Češkoj, Poljskoj i Španiji gde su se cene 2022. godine kretala oko evropskog proseka, odnosno 10.578 evra.

NIN / Printscreen/ Eurostat/ Prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u EU, 2022. godine

Cena obradivog poljoprivrednog zemljišta u EU drastično varira, od prosečno 47.290 evra po hektaru u Luksemburgu do 3.661 evro po hektaru u Hrvatskoj. To pokazuju podaci statističke agencije EU, Evrostata, za 2021, a odnose se na 19 država članica EU. 

Za tri godine zemljište skuplje i do 12.000 evra

Hektar obradivog zemljišta je 2021. godine u proseku koštao 6.800 evra. U 2023. on je poskupeo na 8.200 evra. iako bi računica na osnovu ovog bila jasna, ona ne važi zasve lokacije podjednako. Naime, iako je rast cena bio sasvim očigledan, podaci pokazuju da cene hektara nisu svuda rasle podjednako, što takođe prisutno i u evropskim zemjama.

Obradiva parcela u Severnobačkom okrugu na kraju prošle godine dostigla je maksimalnu cenu od 29.950 evra, što je za tačno 9.000 evra više nego pre tri godine. Po cenovnom rangu odmah iza njega sledio je Zapadnobački okrug, gde je hektar koštao i do 28.100 evra, a poskupljnje 3.750 u odnosu na 2021. godinu. Za pomenuti period u Severnobanatskom okrugu hektar je skuplji za 5.300 evra i na kraju prošle godne vredeo je 26.200 evra. U Srednjobanatskom okrugu poljoprivredne oranice su u odnosu na pre tri godine skuplje za skoro 6.000 evra. Njihova maksimalna vrednost 2021.godine bila je 19.550 evra, a zaključno sa prošlom godinom ta cifra se popela na 25.500 evra za jedan hektar.

I dok su na nekim lokacijama relativno simbolična, na onim, najtraženijim poskupljenja su drastična. Najočigledniji primer je u Zalatiborskom okrugu, gde je maksimalna cena hektara 24.900 evra. Iznenađenje sledi tek kada to uporedimo za brojkom iz 2021. godine, kada je maksimalan hektar koštao 12.200 evra. To znači da je za samo tri godine, poljoprivredno zemljište na ovim lokacijama poskupelo za 12.700 evra. U istom perodu značajno je poskupelo i zemljište u Severno bačkom okrugu. Sa 20.950 evra koliko je maksimalno vredeo hektar 2021.godine, ciifra je porasla na 29.950 evra, što je okruglo 9.000 evra više.

NIN / Printscreen Cene poljoprivrednog zemljišta u periodu od 2020. do 2023. godine

Sa druge strane, najjeftiniji hektar obradivog zemljišta, zaključno sa prošlom godinom bio je u Borskom okrugu, 8.100 evra, što je i najbliže trenutnom evropskom proseku. Na ovoj lokaciji obradive parcele su i pre tri godine bile među najniižim u Srbiji, i vredele su 7.350 evra. Uprkos tome, ovo je znatno više u poređenju sa susednom Hrvatskom gde je prosečan hektar u 2022. godini vredeo 3.700 evra, što je najniža cena na celoj teritoriji EU, pokazali su podaci Eurostata.

Kao i kod nas, i u Hrvatskoj postoje velike razlike u cenama kd poljoprivrednih parcela. EU deli države na NUTS2 regije, a Hrvatska je podeljena na tri: Jadransku Hrvatsku, Severnu Hrvatsku i Panonsku Hrvatsku. Prosečna cena obradivog poljoprivrednog zemljišta je najveća u Jadranskoj Hrvatskoj (5.312 evra/ha), a najmanja u Severnoj Hrvatskoj (3.171). Panonska Hrvatska je s cenom od 3.701 evra tek malo iznad državnog proseka.

U Evropi su najviše cene zemljišta na Malti, i dostižu i do 232.230 evra po hektaru, odražavajući ograničenu dostupnost obradivog zemljišta i pritisaka da se koristi za druge namene. Grupi najskupljih spadaju i Holandija, Luksemburg i Irska.