Transparentnost Srbija: Pre izbora 2023. raznim kategorijama građana isplaćeno preko 420 miliona evra

Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić izjavio je danas da je pre izbora održanih 17. decembra 2023. godine samo kroz isplate novca raznim kategorijama građana podeljeno više od 420 miliona evra, ali da postoje i drugi mehanizmi rasipanja javnih resursa, kao što je oprost dugova.

Nenadić je na debati "Predizborno rasipanje javnih resursa i kako ga sprečiti" rekao da je isplata više od 420 miliona evra direktna pomoć države građanima, kao što je jednokratna pomoć penzionerima od 20.000 dinara. Ocenio da je to "samo jedan, možda i manji deo novca koji se odnosi na predizbornu potrošnju".

"Postoje neke stvari koje su manje vidljive. Jednak efekat po javne resurse i direktnu isplatu novca može da predstavlja i oprost dugova", rekao je Nenadić i kao primer naveo to što je beogradsko Javno-komunalno preduzeće "Infostan" krajem prošle godine omogućilo građanima da svoja dugovanja tom preduzeću plate u nekoliko rata s popustom i tako su bili u povoljnijem položaju od onih koji su redovno plaćali svoje obaveze.

Nenadić je rekao da je za predizborni period karakteristično to što su donosioci odluka u javnim instucijama na "velikom iskušenju, jer imaju mogućnost da investiraju deo novca koji pripada građanima i da ta investicija bude isplativa za političke partije iz kojih dolaze".

"Nije reč samo o rasipanju para koje već postoje, nego i o rasipanju novca"

Kada je u pitanju podela novca građanima, Nenadić je rekao da je "u većini slučajeva reč o šemama koje su u potpunosti legalne, a s druge strane svima je jasno da je reč o nečemu što ne bi trebalo da postoji i što narušava ravnopravnost u izbornoj utakmici".

Nenadić je istakao da bi trebalo imati u vidu da "nije reč samo o rasipanju para koje već postoje, nego i o rasipanju novca koji možda u trenutku kada se donose odluke ne postoji ili se unapred zna da će morati da se obezbedi kroz skupe kredite".

U publikaciji Transparentnosti Srbije navedeno je da je kroz izmene propisa neophodno da se urede obaveze, ograničenja i zabrane u vezi sa oglašavanjem i reklamiranjem državnih organa, kao i sa vanrednim isplatama budžetskog novca. Većina pravila mogla bi da se propiše kroz dopune Zakona o sprečavanju korupcije ili Zakona o finansiranju političkih aktivnosti vezujući obaveze i ograničenja za izbore i izbornu kampanju. Transparentnost Srbija, između ostalog, preporučuje da se izmenama i dopunama člana 50. Zakona o sprečavanju korupcije spreči ili značajno ograniči mogućnost vođenja "funkcionerske kampanje", da se proširi pojam javnog resursa u Zakonu o sprečavanju korupcije, te da se dopune i preciziraju pravila o odnosu organa vlasti i medija kroz izmene Zakona o javnom informisanju i medijima.

Istraživač Mreža za afirmaciju NVO sektora (MANS) iz Crne Gore Lazar Grdinić rekao je da je u Crnoj Gori zakon koji reguliše tu oblast usvojen 2014. godine, da je bolji nego što je bio prethodni, ali "daleko od toga da je otklonio nedostatke". On je rekao da su "neke od ograničavajućih odredbi prilično obesmišljene".

Grdinić je rekao da sve firme u državnom vlasništvu "šakom i kapom dele radna mesta za vreme izbornih kampanja".

"Tome ne može da se uđe u trag zato što dobar deo tih državnih kompanija krije podatke", rekao je on.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković rekao je da bi trebalo da se ograniči koliko novca stranke pojedinačno mogu da ulože u kampanju.

"Niko pojedinačno ne može da potroši u kampanji za parlamentarne izbore više od dva, dva i po miliona evra ili na lokalna izbore oko pola miliona evra. To bi malo diciplinovalo stvar, izjednačavalo uslove, jer kada imate stvarnu kontrolu nad parama i poslovima vi postajete faktički nedodirljivi", rekao je Stojiljković.