Kultura

Nemanja Milenković, Fondacija Novi Sad - Evropska prestonica kulture: Ljudi i procesi

Dragan Jovićević | 10. novembar 2023 | 12:23
Nemanja Milenković, Fondacija Novi Sad - Evropska prestonica kulture: Ljudi i procesi
PROMO / Media centar

Četiri prestižna priznanja koja je Novi Sad dobio, a to su – Evropska prestonica kulture, Najbolji evropski trend brend u oblasti kulture, nagrada „Melina Merkuri“, pa sada i UNESKO lista kreativnih gradova, čime je postao prvi grad u ovom delu Evrope nagrađen u kategoriji novih i digitalnih umetnosti, rezultat su dugogodišnjeg rada Fondacije Novi Sad - Evropska prestonica kulture. Za njenog direktora, Nemanju Milenkovića, to upravo znači da su ciljevi koji su postavljeni kroz desetogodišnju kulturnu strategiju 2016-2026. ostvareni i da je prepoznato i na evropskom i na svetskom nivou.

„To potvrđuje kvalitet, ali pre svega pokazuje da ako to možemo u kulturi, sa strateškim okvirom, jasnim ciljevima, posvećenosti i kontinuitetom, onda to možemo i na svim drugim poljima. Druga stvar jako važna je sama kategorija u kojoj smo se našli. Novi Sad bi sigurno mogao da bude i u drugim kategorijama, ali ovo je utoliko važnije, jer ga stavlja u kontekst savremenih svetskih tokova, kao već prepoznat centar kulturnih i kreativnih industrija, ne samo zbog kulture već i naučno-obrazovnih institucija. Na kraju, u novim i digitalnim umetnostima, Novi Sad je i te kako uspeo da poveže i prikaže i druge vrste umetnosti, u nekom novom svetlu, kao što su književnost, muzika, vizuelna umetnost“, kaže Milenković.

Šta će novo doneti sedmi i sada već tradicionalni Doček i koliko druga po redu nominacija za EFA znači? Koliko je za tako kratko vreme taj događaj postao prepoznatljiv u regionu i svetu?

Sama činjenica da je Doček jedan od ključnih projekata za dobijanje gorepomenutih nagrada i priznanja, pokazuje kako jedna proslava tradicionalno vezana za zabavu, može kroz promišljeno, strateško delovanje da ponudi umetnički kvalitet. Mi ne bežimo od toga da je to i dalje proslava, ali to je sada proslava interkulturalnosti Novog Sada – dve Nove godine, dva računanja vremena, dva kalendara, dva pisma, dve umetnosti. EFA je još veće priznanje, jer tu su nominovani festivali uglavnom komercijalnog karaktera, ali kada se već drugi put prepozna ovakav jedan umetnički festival iz Srbije, sa snažnim konceptom, onda je to fantastičan brend kulture grada, koji priča njegovu identitetsku priču. U delu kulture on ne samo da podiže umetničku scenu spajajući vizuelne umetnike i izvođače, zatim domaću, evropsku i svetsku scenu, već se bavi i decentralizacijom kulture i razvojem publike. U privrednom smislu on doprinosi kroz turizam, hotelijerstvo i ugostiteljstvo, oživljavajući period godine koji je inače bio malo „slabiji“. I konačno, što smatram da je i najvažnije, u društvenom smislu, Doček je promenio čitav ambijent u kom se proslavlja Nova godina, zbog čega mislim da je već sada otišao i šire od onoga što su nam bili prvi ciljevi.

Kaleidoskop kulture ove godine pokazao je osobenu programsku raznovrsnost, ali šta je sve ostalo od Evropske prestonice kulture, tako trajni zalog gradu?

Ostalo je ono što je činilo našu strategiju od početka – ljudi, procesi, prostori i programi. Naravno da su najvidljiviji prostori i programi, od infrastrukturnih projekata – Distrikt, Gradska koncertna dvorana, kulturne stanice, obnova Podgrađa, Almaškog kraja, pa do Dočeka i Kaleidoskopa kulture, programa prepoznatih na evropskom nivou. Međutim, ono što je jednako važno su ljudi i procesi, koji uz kontinuirani rad, strateški okvir i postavljanje ciljeva to mogu da ostvare. Sve bi bilo besmisleno da je samo pitanje ispunjavanja forme, a suština je u tom sadržaju i tome ko može da ga realizuje. Sama Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ je odlična primer kako javni sektor može biti fleksibilan, produktivan, čak i konkurentan na tržištu. Jedan od dokaza za to je i činjenica da je gotovo sve one kolege koji su po završetku godine titule time završili i rad na projektu, privatan sektor prepoznao i angažovao. Što znači da ih je tržište rada vrednovalo. Jer i ljudi koji su otišli i oni koji su ostali sada poseduju ogromno iskustvo, kakvo se ne stiče često. Očigledno je da su ljudi koji su radili na ovom projektu zapravo njegova najveća vrednost i legat.