Podignuta na nivo državne i društvene svečanosti, stopedesetogodišnjica rođenja Nadežde Petrović akcentovana je kontekstom nacionalnog, iako je prva odrednica koju su autori izložbe (Lidija Merenik i Igor Borozan) naglasili – modernost. Jer zaista, iznikla iz poleta nove srpske elite, mišljene i kreirane u Srbiji, a negovane u obrazovnim centrima Zapadne Evrope, Nadežda nije mogla biti ništa drugo do ključna modernizacijska figura i prvi i najznačajniji kamen u temelju srpske moderne umetnosti.
Milanković je bio jedan od naših najvećih, ako ne i najveći naučnik, rekao je predsednik SANU Zoran Knežević
Ona je bila ta koja je prva shvatila, ali i prihvatila, potrebu za korenitom jezičkom, institucionalnom i obrazovnom transformacijom vizuelne kulture u Srbiji. Njen angažman prepoznat je tek mnogo godina nakon njene smrti. Umrla je od tifusa u Valjevu za vreme Prvog svetskog rata, i ta smrt ju je, bez obzira na sve njene modernizacijske težnje, zauvek obeležila. Međutim, slike i crteži na izložbi Nadežda Petrović: Bez boje, autorke Evgenije Blanuše, kao najdublji i najiskreniji deo njene ličnosti, ostaju neoborivo svedočanstvo inovativnog duha ove vanserijske umetnice.
Olga Jančić je umetnica bez čijeg opusa je nezamisliv kontinuitet u vajarskoj umetnosti u Srbiji. Šest decenija stvaranja u kamenu, bronzi, aluminijumu, otkrivaju težnju ka razotkrivanju arhetipskog u obliku, bilo da je dat u oblim i mekim formama, dramatičnim izlomljenim linijama i dubokim senkama, u intimnim razmerama ili kao govor u javnom prostoru. Kustoskinja Rajka Bošković poduhvatila se značajnog posla da kroz ciklus izložbi koje predstavljaju skulptorke iz kolekcije MSUB, podseti na ogroman doprinos koji su umetnice dale ovoj oblasti likovnog izražavanja.
Tako smo se, pored uloge koju je u ovoj sferi imala Olga Jančić, podsetili i na značaj skulpture Gordane Kaljalović Odalović, umetnice čiji rad u trenutku prepoznajete po suptilnoj perfekciji oblika u kojima spaja drvo, kamen, parafin, neon ili staklo tako da proizišle skulpture ostavljaju utisak eterične, gotovo nematerijalne sublimacije ideje. Na sličan način na koji dela Gordane Kaljalović osvajaju prostor takozvanog „proširenog polja“ skulpture, u drugoj ravni čine tapiserije Jagode Buić, umetnice formirane u jugoslovenskom kulturnom prostoru, koja je internacionalnu reputaciju stekla upravo transformišući ovu primenjenu formu u prostorni oblik.
Kustoskinja Svetlana Mitić angažovala se da nam predstavi radove koji su za javne i privatne kolekcije otkupljivani od 1962. do 1977. godine i da nas podseti na svetske umetničke tokove u kojima je Jagoda Buić bila jedan od najvažnijih protagonista.
Najzad, izložba Vesne Perunović (kustos Miroslav Karić) predstavila nam je deceniju i po rada ove srpsko-kanadske umetnice, koja je svoje imigrantsko iskustvo integrisala u radove realizovane u formi instalacija sa redimejd objektima, crteža, video-radova, fotografija ili različitih intervencija.
Imajući u vidu neprekidne promene lokalnog i globalnog konteksta koji utiču na prinudne ili željene promene prebivališta, Vesna Perunović preispituje pojam doma i pojmove koje tradicionalno povezujemo sa idejama šta dom treba da predstavlja, da bi ukazala na procese i nove uslove u kojima se ta ideja redefiniše i ponovo konstituiše.
Top 5
1. Nadežda Petrović: Modernost i nacija, Narodni muzej
