Penzioneri u Srbiji svesni su svih napora koje Vlada i predsednik čine prethodne dve godine da olakšaju i poboljšaju njihov materijalni i socijalni položaj i ublaže visoke dohodovne i socijalne razlike kroz redovno i vanredno povećanje penzija, obezbeđivanje socijalnih kartica za nabavku prehrambenih proizvoda i korišćenje raznih vrsta usluga pod povoljnijim uslovima i mnogo toga još. Ali, da li se može ustvrditi da su penzioneri na putu povratka dostojanstvenom životu?
Nekoliko godina unazad penzionerska populacija dramatično je osiromašila zbog stalnih povećanja cena poljoprivrednih proizvoda, energije, troškova stanovanja, lekova… i skoro milion penzionera je došao do ruba fizičkog opstanka. Za većinu koji primaju penziju ispod prosečne, život i lečenje su sve teži, a nada u boljitak sve veća. Penzioneri su generacija koja voli državu i uvažava napore koji se čine da svima bude bolje. Jedini parametar boljeg života kojem veruju su novčanik i frižider. Mnogo teških godina proživeli su i preživeli te se ne boje istine ako nije dobra, ali se boje nade koja nije primerena vremenu u kojem žive. Ne bi trebalo preostali život da bude zasnovan na očekivanjima koja nisu ostvariva.
Istine radi, u prethodnih 10 godina, od 2012. do 2022. zbog višeg rasta potrošačkih cena od nominalnog rasta prosečnih penzija, došlo je do realnog smanjenja penzija i do pada njihove kupovne moći. U tom periodu prosečna penzija iz kategorije zaposlenih uvećana je 33,5 odsto, dok su potrošačke cene u proseku povećane 44,5 a zarade 81 odsto. Prosto rečeno, penzije su izgubile korak sa rastom zarada i inflacijom i mnogo vanrednih usklađivanja je potrebno da bi prosečna penzija u naredne dve-tri godine dostigla polovinu prosečne zarade. U 2022. penzije su porasle 6,7 odsto, a po osnovu jednokratne pomoći penzionerima od po 20.000 dinara uvećane su na godišnjem nivou za još 4,1 odsto. Ukupno su, dakle, porasle manje od inflacije u toj godini od 11,9 odsto.
Postavlja se pitanje koji model usklađivanja je dobar da bi se prosečna penzija približila polovini prosečnih zarada. Postojeća ,,švajcarska formula“ omogućava da prosečne penzije samo prate rast zarada na postojećem nivou i ništa više od toga, tako da je 2022. prosečna penzija svih kategorija penzionera iznosila samo 41,9 odsto prosečne zarade. Jedini način da se, uz primenu ,,švajcarske formule“, prosečna penzija približi polovini prosečne zarade je njihovo višekratno vanredno usklađivanje. Jasno je da ne može državi i penzionerima biti bolje dok radnicima ne bude bolje, a od 2,4 miliona zaposlenih njih oko 450.000 radi za minimalnu zaradu. A sa minimalnom zaradom od 40.000 dinara i radnim stažom od 40 godina, penzija bi im u ovom trenutku bila oko 23.000 dinara, što je ispod donje granice siromaštva.
Ukupna privredna situacija nije obećavajuća, iako država ulaže ogromnu energiju da se postojeće stanje unapredi. No, sa privrednim rastom od dva-tri odsto godišnje, teško se može očekivati ozbiljan boljitak. S druge strane, za ozbiljan rast BDP-a od pet do osam odsto potrebne su strane investicije od bar šest do osam milijardi evra godišnje. Samo tada može se očekivati značajnije povećanje zaposlenosti i zarada zaposlenih. Ovako, zbog sporijeg rasta BDP-a od 2,5 do 3,5 odsto i visoke inflacije od 10-12 odsto, učešće penzija u BDP-u će se povećati sa 9,4 na 10,8 odsto, bez povećanja standarda i kvaliteta života penzionera. Kapital je orobio i radnike i penzionere. Profit privrednih društava u Srbiji 2022. je povećan za 26,3 odsto, na 7,36 milijardi evra i rastao je duplo brže od prosečnih zarada u privredi, s tim što je neto dobit u rudarstvu rasla 23 puta, a u poljoprivredi šest puta brže od plata. Kuriozitet je da su najveći rast dobiti imala mikropreduzeća, ona ista koja od države traže olakšice u vidu što manje minimalne zarade i što niže osnovice za njeno oporezivanje.
Ogromni su izazovi i iskušenja pred Srbijom i penzionerima. U cilju sprovođenja socijalno odgovorne, ekonomski održive i društveno prihvatljive ekonomske politike potrebno je definisati njene prioritete za naredni period. A osnovni i najvažniji prioritet bi trebalo da bude izjednačavanje minimalne cene rada i prosečne penzije sa minimalnom potrošačkom korpom u najkraćem roku. Time će se stvoriti najneophodniji uslov za održiv razvoj zemlje i socijalnu i materijalnu sigurnost najšireg sloja stanovništva.
Autor je predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
