Opet smo, po ko zna koji put, bili iznenađeni kada smo saznali da je od 3. do 22. avgusta 2023. godine u jeku godišnjih odmora, održana „javna“ rasprava o Nacrtu izmena i dopuna još jednog važnog zakona - Zakona o sprečavanju korupcije. Ministarstvo pravde RS se i dalje pravi da ne razume šta zaista znači javna rasprava i da čak ni forma rasprave nije ispunjena „kačenjem“ tog nacrta na sajtu Ministarstva, do kog se dolazi preko nekoliko linkova.
Sa navodnom željom predlagača da prošire pojam javnog funkcionera odabrali su apsolutno nepreciznu, opširnu formulaciju nabrajanja i izuzetaka od tih nabrajanja, pa je tako definisano da je javni funkcioner svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, OSIM lica koja su predstavnici privatnog kapitala i dr., direktor, član nadzornog ili izvršnog odbora, KAO I predstavnik Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine u skupštini društva u kojima Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i gradska opština imaju svojstvo člana odnosno akcionara sa više od 50 odsto.
Prvo je nejasno da li se prethodno navedena formulacija u definisanju javnog funkcionera „kao i“ odnosi na pravilo ili na izuzetke. Zatim je javnosti zapao za oko i pokušaj izuzimanja primene zakona u odnosu na pojedina pravna lica.
Primera radi, vlasnička struktura Republike Srbije u Beogradu na vodi je 32 odsto, dok je u NIS-u oko 30 odsto, što bi prema predloženim izmenama dovelo do potpunog izuzimanja primene zakona u odnosu na funkcionere Republike Srbije u pomenutim pravnim licima. Dakle, u slučaju usvajanja predloženih izmena zakona, svi predstavnici kapitala države Srbije u najbogatijim privrednim društvima, neće podlegati niti obavezi prijavljivanja imovine (gde spadaju svi prihodi, nepokretna, pokretna imovina i dr.) niti proveri da li su u sukobu interesa, da li postoji nespojivost poslova koje obavljaju i dr.
Da su i ostale odredbe zakona, čija promena nije obuhvaćena nacrtom izmena i dopuna, vrlo sporne i da ih je neophodno promeniti govori, primera radi, odredba čl. 71 Zakona, da javni funkcioner prilikom prijavljivanja imovine i stupanja na funkciju treba da prijavi gotov novac i vrednu pokretnu imovinu (nakit, zlato, slike..) čija vrednost prelazi 5.000 evra, bez obzira na to da li ih čuva u sefu ili na drugi način. Međutim, problem je što nisu dužni ni na koji način da dokažu postojanje te imovine u momentu stupanja na funkciju. Dakle, ničim se ne dokazuje postojanje novca u slamarici ili navodni sadržaj sefa, prilikom stupanja na funkciju i zbog toga može svako da kaže da ima „u šteku“ 10 miliona evra... i onda šta god da stekne dok obavlja javnu funkciju, nema nesrazmere između imovine stečene tokom trajanja funkcije i imovine koju je javni funkcioner imao prilikom stupanja na funkciju. Ovo je neuobičajeno rešenje u uporednom pravu, čak i u zemljama u regionu, koje obavezuju javne funkcionere da drže određenu manju količinu novca u gotovini, dok iznos preko prijavljenog gotovog novca moraju da polože na račun.
Takođe se u praksi pokazala kao problem činjenica da su Zakonom propisani kratki rokovi (čl. 43 i čl. 77) za mere iz ovog zakona i to za pokretanje postupka odlučivanja o sukobu interesa, nespojivosti poslova sa vršenjem javne funkcije, kumulacije funkcija, prijavljivanja imovine i prihoda i to samo dve godine od saznanja za kršenje odredaba tog zakona, iako se radi o podacima koje funkcioneri kriju i koje nadležni organi teško mogu da saznaju. Agencija za (ne)postupanje javnog funkcionera ima rok od pet godina od (ne)postupanja, tj. od dana učinjene povrede ovog zakona i u tom roku mora da okonča postupak.
Nejasna je i intencija zakonodavca da (čl. 70) od redovnog i vanrednog prijavljivanja imovine i prihoda IZUZME odbornike, članove opštinskog i gradskog veća, članove opštinskih i gradskih izbornih komisija i ono najvažnije: članove organa (bilo kojih organa, upravnog i nadzornog odbora i dr.) javnih preduzeća, ustanova, privrednih društava čiji je osnivač opština, grad, Republika, autonomna pokrajina, jer se radi o funkcijama koje raspolažu najvećim novcem (oko javnih nabavki, angažovanja zaposlenih na povremenim poslovima, reklamnih materijala...).
Do neke nove „javne“ rasprave koja se stidljivo vodi samo na stupcima neznatnog broja preostalih nezavisnih medija, daleko od očiju stručne a još dalje od očiju opšte javnosti, većina ostaje u blaženom uverenju da nas se izmene ovog zakona ne tiču.
Zbog reakcije javnosti ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona još uvek nije ušao u skupštinsku proceduru, što ostavlja prostora za sprovođenje istinske javne rasprave i usvajanja konstruktivnih izmena koje će poboljšati a ne unazaditi ionako manjkav zakon.
Autorka je javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS)
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
