Milan Ćulibrk: Još jedna obična (ne)funkcionerska kampanja

Definitivno u Srbiji ima pravde. Bar za budućeg nosioca izborne liste SNS-a. Otkako je usvojen amandman kojim se zabrana funkcionerske kampanje produžava sa 10 na 30 dana pre izbora, Aleksandar Vučić umesto novih puteva, pruga, bolnica i fabrika otvara vrata televizija sa nacionalnom frekvencijom. Prošle srede u Dnevniku RTS-a govorio je 21 minut, dva dana kasnije u Nacionalnom dnevniku na Pinku 40 minuta, u nedelju u jutarnjem programu Prve 80 minuta, a u ponedeljak na Hepiju 110 minuta. Ah da, umalo da zaboravim, 24. oktobra naciji se obratio usred serije Selo gori, a baba se češlja. Šta bi tek bilo da je neko stvarno nešto zapalio? A šta će tek biti kada se raspišu izbori i počne kampanja?

Manje-više svuda je ponavljao isto. Kao da se uplašio da mu 17. decembra glasove neće doneti obećanja da će već 2025. prosečna plata biti veća od 1.000, a prosečna penzija 420-430 evra, pa je otišao korak dalje. Plate je podigao na 1.400, penzije na 620, a minimalac na 650 evra, s tim što je produžio i rok za dve godine, do 2027, taman kad mu ističe drugi predsednički mandat. Što bi narod rekao, može da bude, al` ne mora da znači. Više od budućih plata i penzija, međutim, pažnju mi je prvo privukla opaska voditeljke Prve da je minimalac „sada oko 400 evra“, a još više što se Vučić na te reči malo i brecnuo: „Sada je i malo viša, 402-403 evra, ali dobro“. Pobogu, nije dobro! Da li je moguće da ni predsednik, ni njegova domaćica koja ga svaki čas intervjuiše, ne znaju da je minimalac u septembru bio 38.640 dinara (toliki će biti i u decembru), a u oktobru i novembru 40.480 dinara, zbog većeg broja radnih dana? Je li teško izračunati da je između 329 i 345 evra? Jesu li svesni koliko stotinama hiljada zaposlenih na minimalcu znači tih 55 ili 71 evro, koliko im nedostaje do „njihovih“ 400? Nego, pre nego što najlošije plaćeni radnici pomisle da ih je neko odžepario, biće da je Vučić mislio na minimalac koji će početi da se isplaćuje od 1. januara 2024. Dve nedelje nakon zatvaranja birališta.

Nosilac liste SNS-a, svuda najavljivan kao predsednik države, penzionerima je, osim već obećanih 20.000 dinara pre izbora, uhvatio još jedan muštuluk, „gotovo neverovatne“ popuste od 15 odsto za avio-karte Er Srbije sa penzionerskom karticom. Mašala! Uz obećani popust let od Beograda do Njujorka i nazad u februaru 2024. koštao bi između 69.820 i 136.695 dinara. Tako će samo za najjeftiniju avio-kartu morati da štede dva meseca, jer je prosečna septembarska penzija bila 37.797 dinara, dok će im za najskuplju biti potrebne skoro četiri penzije. A, opet, ko može da odoli popustu od 15 odsto i uštedi od 20.000 dinara? Na stranu što pola miliona penzionera prima manje od te sume. Što bi rekao Grunf, jedan od junaka iz stripa Alan Ford: „Tko leti vrijedi, tko vrijedi leti, tko ne leti ne vrijedi.“

I to, naravno, nije sve. Nosilac liste SNS-a je za početak decembra, gle čuda, baš uoči izbora, najavio da će po 10.000 dinara dobiti oko 220.000 korisnika socijalne pomoći i tuđe nege. Još mu se omaklo da kaže da je to za njih ogroman novac. Nažalost, jeste. Samo, možete li zamisliti neku „normalnu“ zemlju čiji bi lider za sumu od 85 evra rekao da je to „ogroman novac“. Biće da i to govori o ekonomskoj snazi države koju vodi. Nego, ako već toliko brine o najsiromašnijima, zašto nije premijerki Ani Brnabić i ministru finansija Siniši Malom, koji šefu ispunjavaju sve „muzičke želje“, sugerisao da povećaju socijalnu zaštitu. Tim pre što su izdaci iz budžeta za socijalu od početka 2021. do kraja septembra ove godine povećani sa 10 na 12,85 milijardi dinara mesečno, ili 28,5 odsto, dok su potrošačke cene u međuvremenu porasle 32,5 procenata, a hrana poskupela više od 51 odsto.

Zna vlast da sa tih 10.000 dinara socijalno ugroženi neće moći da kupe ono što im je potrebno, a još gore od toga je ako računa da će tom „milostinjom“ možda kupiti neki glas 17. decembra. Jadno. Pri tome ne mislim na sirotinju koja jedva preživljava. A ona će, zahvaljujući toj vlasti, biti još siromašnija, jer država 2024. računa na inflaciju od 4,9 odsto, a uprkos tome je za socijalnu zaštitu predvidela samo 1,7 odsto više novca nego ove godine. Biće da se vlast nadala da se toga niko neće setiti pre zatvaranja birališta. A posle, koga briga.