Zoran Preradović: Dačić zvoni samo jednom

Kada Ivica Dačić na centralnoj konvenciji SPS-a  poruči da je spreman da preuzme odgovornost, da bude premijer snažne, stabilne i sigurne Srbije, onda on nešto pouzdano zna. Jer tek pre nešto više od godinu i po dana, odmah nakon izbora u aprilu 2022, lider socijalista je objasnio da nikada nije ni pomišljao, a kamoli razgovarao sa predsednikom o premijerskom mestu uprkos izbornom sloganu „Dačić za premijera“. Bilo je to u isto vreme kada je Vučić javno rezilio Dačića, obelodanivši da mu te iste večeri nije odgovorio na 10-12 poziva. 

Šta je, dakle, to što Dačić zna kada sada priča da „uz pametno vođstvo predsednika Vučića i, ako narod tako želi, mene kao predsednika vlade, možemo mnogo?“ Ne brenujući mnogo šta Vučić želi. I šta je to što čoveku kome je Bog dao da posle tri decenije saučestvovanja u urnisanju Srbije ne bude kaštigovan i provučen kroz katran i perje, ne da da uživa u toj prostoj i značajnoj činjenici, koja mu se se desila kao Forest Gampu bogatstvo, nego svakog dana iznova pokazuje koliko mu nedostaje funkcija čiju auru je u ono malo vremena koliko je izigravao predsednika vlade, uspeo da spusti na nivo sopstvenog političkog i istorijskog značaja?

Povređeni ego zbog samoponiženja na koje je pristao na prošlim izborima? Teško. Dačić se već toliko nagutao prašine sa Vučićevih cipela da bi mu sujeta sada predstavljala problem. Namera da u tandemu sa Vučićem Srbiju izvede na pravi kolosek? Smešno. Pa samo je, možda, tandem Slobodan Milošević - Mirko Marjanović više ojadio i zadužio Srbiju. To što mu je dozlogrdilo da mu šefuje Ana Brnabić, koja jedva sriče imena beogradskih naselja? Ni govora. Pa, tolikim političkim vukovima je video leđa.

Ono što Ivica zna, jeste da se predizborna pamet većine političkih aktera iscrpljuje u procenama toga koja to skrivena namera vodi Vučića na izbore kad im vreme nije, i hoće li kao Milošević i Tadić zažaliti zbog toga. Zna, takođe, da je pobednik izbora, makar na republičkom nivou, prilično izvestan, ali i da je neizvesno ono što će se dogoditi posle njih. Jer ti izbori se neće pamtiti po pobedniku, već po činjenici da će otvoriti novi politički ciklus. A u tom ciklusu Srbija će izgledati prilično izmenjeno, a Vučić prilično oslabljeno. I još, Ivica zna da SNS više nikada neće moći da računa na većinu, makar ne stabilnu, bez njega. Zato se i usuđuje da sebe i Vučića stavi u istu rečenicu i to kao bezmalo ravnopravne partnere. 

Sve to, razume se, zna i Vučić. Otuda je „časni – Izvini Srbijo“ Kurir dobio nalog da socijalistima do 17. decembra stepuje po lobanji i svakodnevno izvlači bizarne afere ne bi li se Dačiću sabili rogovi i spustila cena. Ali ni to ne biva. I to ne zato što je Dačić bogzna kako jak, nego zato što Vučić nikada nije bio slabiji. I što je još gore za njega - nikada više neće biti jači. 

Zato Vučiću nije lako da otkači Dačića, jer bez njegovih glasova nema ni većine. A znamo na šta stvari mogu da izađu ako dođe do takvog izjašnjavanja. I to znaju i jedan i drugi, s tim što Vučić ima organsko gađenje prema dugovima u politici. A u ovom slučaju, mogao bi da ih plati sa zelenaškom kamatom. Osim toga, Ivica bi u slučaju nužde mogao da proćaska sa opozicijom o većini u prestonici. To što je Dačić u noći izbora bio snishodljiv nikako ne znači da nije prevrtljiv. Uostalom, zar 2008. već nije sklopio dogovor sa Vučićem i podržao ga za izbor gradonačelnika, da bi potom povukao potpis i ušao u koaliciju sa demokratama i Borisom Tadićem?

Osim toga, Vučić dobro zna da nakon izbora više neće biti odlaganja primene sporazuma o „normalizaciji“ sa Kosovom, a tu je Dačić dobrodošao kao neko s kim bi mogla da se podeli odgovornost, pa čak i da ga podmetne da potpiše kakav obavezujući dokument. Baš kao što Dačić zna da će se gubitak Kosova knjižiti Vučiću, kao što mu se fakturiše i Briselski sporazum, iako ga je potpisao baš Ivica.

Na koncu, Dačić zna i to da će nakon kosovske završnice Vučićev koruptivno-kriminalni milje postati pretežak bagaž čak i za strance koji su ga deceniju i više držali iznad vode. A opet zna i da će, makar u jednom trenutku, postati neophodan sastojak i za neku buduću vlast. I da će mu ti isti stranci oprostiti ružnu prošlost. I to je taj politički ciklus koji će se dešavati nakon ovih izbora.

A Vučić i Dačić? Pa, obojica znaju ko je predsednik. I, može biti da obojica, kao nekad, znaju i ko će biti premijer. Zato Ivica sada zvoni samo jednom.