Milan Ćulibrk: Nije kraj

Već nedeljama ne mogu da izbacim iz glave reči vladike Grigorija da na kraju sve bude dobro, a ako nije dobro, to samo znači da još nije kraj! Iako mi je ovo poslednji Uvodnik, jer posle ovog broja dosadašnji kolegijum i većina novinara štampanog izdanja napušta NIN, nije kraj. Da parafraziram akademika Matiju Bećkovića, „čitaćemo se još“ i nastojati da ispod našeg radara ne ostane nijedna afera, istina koju bi vlast rado da sakrije. 

U svakom slučaju nećemo ćutati kao Apelacioni sud, koji je 10 meseci čekao da saopšti presudu kojom je pravosnažno oslobodio sve okrivljene za ubistvo osnivača Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije. Četvrt veka posle ubistva i maratonskog suđenja koje je trajalo skoro devet godina, sud je zaključio da „nema neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili“ da su četvorica visokih funkcionera Službe državne bezbednosti - Rade Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić – bili umešani u ovo ubistvo. 

Zašto presuda nije saopštena čim je doneta? Zbog procene da to u maju ne bi bilo baš zgodno dok na ulicama desetine hiljada građana protestuju zbog masovnih ubistava u „Ribnikaru“, Duboni i Malom Orašju? Ili pre izbora 17. decembra? Pogotovo što je deceniju ranije, tadašnji PPV Vlade Aleksandar Vučić, koji je u vreme ubistva Ćuruvije bio ministar informisanja, obećao da će podneti ostavku ako se taj slučaj ne reši. Mada, nema dobrog tajminga za saopštavanje odluke koja je potvrdila da u Srbiji niko nikada nije odgovarao za ubistvo novinara. A po svemu sudeći i neće. 

Neki su ovakav epilog naslutili još 2019, kada je Specijalni sud četvoricu pripadnika tajne policije osudio na 100 godina zatvora – Markovića i Radonjića na po 30, a Romića i Kuraka na po 20 godina. Sećam se da smo nakon izricanja presude, kojoj je prisustvovalo svega desetak novinara, Vuk Cvijić, Dušan Telesković i ja bili u čudu što se kao neposredni ubica prvi put pominje „N. N. lice“. Ni druge kolege nisu krile bojazan da bi ta presuda mogla da bude oborena. Baš to se i dogodilo. Dživ, dživ, dživ, niko nije kriv. Samo još jedna potvrda da svraka svraki oči ne vadi i da je iluzorno očekivati da država, u kojoj tajne službe nikada nisu reformisane, prizna da je ona naredila i ubila Ćuruviju. 

U ponedeljak uveče, gostujući u Ćirilici, Vučić je optužio bivšu vlast da nije uradila ništa, da su u njegovo vreme „tužilaštvo i policija obavili svoj posao“, da je „pravosuđe nezavisno“, da „ne poznaje nijednog od tih sudija“ i da je „odluka doneta – jednoglasno“. Uz ocenu da je reč o „velikoj nepravdi“,  da je to „užasna, loša stvar“ za Srbiju i njen pravni sistem, ipak je odbio da komentariše presudu. Činilo se da je konačno rešio da više ne komentariše odluke sudova. Ali, avaj.

Nije mu mnogo trebalo da bez zadrške raspali po jednom drugom sudiji. „Sreo sam mnogo pokvarenih ljudi, ali ovakav tip pokvarenjaka nije lako naći… I nije ga sramota da priča o zločinima, a kao sudija oslobodio je Gnjilansku grupu koja je počinila višestruke zločine protiv srpskih civila. Ali u njegovom profesionalnom opusu ima i gorih stvari od Gnjilanske grupe, ali o tom potom, biće vremena“, pripretio je predsednik sudiji Apelacionog suda Miodragu Majiću.

I time pokazao koliko stvarno drži do „nezavisnog pravosuđa“. Možda je nesvesno – „ali o tom potom, biće vremena“ - otkrio i šta je prioritet tajnih službi. A i čime bi se bavile ako šef države tvrdi da se protiv Srbije „vodi hibridni rat“ i da se 23 odsto glasova na prošlim izborima „slilo u levak protestnih, antivučić, neretko i antidržavnih glasova, sa samo jednim ciljem, rušenja samostalnosti i nezavisnosti Srbije i priznanja Kosova“. Ako to javno izgovori neko ko bi trebalo da predstavlja sve građane Srbije, u čemu je razlika između Aleksandra prvog i „država to sam ja“ Luja XIV? Jer, ko nije za njega, taj je i protiv Srbije, i za priznanje Kosova. 

Ovakva poruka ne sluti na dobro. A pošto nije dobro, onda to nije kraj, pa se od predsednika još mnogo toga može očekivati. Naravno, za sve što ne bude dobro neće biti kriv samo onaj koji se za sve pita i sam donosi sve odluke, već onih 23 odsto koji bi da „sruše Srbiju“. Sram ih bilo.