Putinove stranputice

Lokalni izbori na kojima su građani Ruske Federacije 9. septembra birali vlasti u 17 od 86 takozvanih subjekata Federacije, uključujući Moskvu, kao i donosioce odluka u 13 regionalnih parlamenata, značajno su promenili tamošnje političke prilike. Premijer Rusije i jedan od lidera Jedinstvene Rusije Dmitrij Medvedev nije slagao kada je rekao da će partija Vladimira Putina „ostati vodeća politička snaga u Rusiji“, ali brzina kojom je nakon zatvaranja biračkih mesta sokolio saborce sugeriše da se pobede JR ovog puta mogu podvesti pod Pirove. Ovu tezu neumoljivo podupiru i rezultati. Najviše je očiju bilo uprto u Moskvu, u čijoj je skupštini JR osvojila 25 od 45 mesta, čak 15 manje no što je ranije imala. Slede Komunistička partija s 13 mesta i nominalno socijaldemokratska Pravedna Rusija s tri mesta. Međutim, potonje dve partije se uz izvesne ograde mogu smatrati prorežimskom opozicijom. To ne važi za liberale iz partije Jabloko, koji su četiri osvojena mesta slavili kao apsolutnu pobedu, usput tvrdeći da je s njima prvi put od sloma Sovjetskog Saveza istinska opozicija zapravo uspela da uđe u Dumu, parlament glavnog grada Rusije. Predsednik Jabloka, Sergej Mitrohin bio je među onim opozicionim političarima kojima su vlasti krajem jula zabranile učešće na lokalnim izborima, navodno nakon unutrašnjeg istraživanja JR prema kojem njihovim protivnicima sleduje sigurnih devet mesta u moskovskoj skupštini. Bio je i među retkima kojima je sudstvo ipak dozvolilo kandidaturu. Masovni protesti zbog očitog kršenja preduslova demokratskih izbora nisu prošli bez sukoba s policijom – uhapšeno je 2.500 demonstranata, a među njima su bili i LJubov Sobolj, advokatica i aktivistkinja, kao i izraziti protivnik zvaničnog Kremlja Aleksej Navaljni. Krajem avgusta je pušten iz tridesetodnevnog pritvora tokom kojeg je bio hospitalizovan. NJegov tim sumnja na pokušaj trovanja, a vlasti tvrde da je bila reč o snažnoj alergijskoj reakciji. Protesti su uz političku imali i socijalnu dimenziju. Naime, penzione reforme u Rusiji predviđaju povećanje starosne granice za odlazak u penziju – za muškarce s 60 na 65, a za žene s 55 na 60. Kako prosečan životni vek u Rusiji iznosi oko 70 godina (u manjim gradovima i ruralnim sredinama i znatno manje), u glasačkom telu se javio strah da će stariji građani doslovno raditi i jednom nogom u grobu. Dalje, Revizorska komora Rusije je krajem juna saopštila da svega 7,1 odsto zaposlenih može da dostojanstveno živi čitavog meseca od svoje plate, a da čak 12,5 miliona građana Rusije živi na rubu ili ispod granice siromaštva. Sedamdeset odsto ugroženih čine deca. Šef ovog tela Aleksej Kudrin pozvao je na povećanje socijalnih davanja kako bi se onesposobila „socijalna bomba“, a Putin ga je nedugo potom nazvao „poslednjim ekonomistom devedesetih godina prošlog veka“, što u traumatizovanom ruskom sećanju ima posebnu, gorku, optužujuću težinu. Građanima smetaju i fiskalna i ekonomska centralizacija – godišnje se čak osamdeset odsto para u Rusiji obrne u Moskvi i Sankt Peterburgu – a čak su i vlasti morale da priznaju visoke stope korupcije. Zato je novi zakonski okvir protiv korupcije, uz izraženo terensko delovanje, samo u prvom kvartalu ove godine u državnu kasu vratio 5,3 milijarde rubalja, ili oko 75 miliona evra, što je za 24 miliona evra više no što je vraćeno tokom cele prošle godine. Ipak, čini se da su ovi koraci nastupili prekasno. JR definitivno gubi popularnost, pa je pred izbore otkriveno da su svi njeni kandidati za moskovsku skupštinu na izbornim listama bili upisani kao nezavisni odbornici. Opozicionari jednako strastveno tvrde i da je reč o Putinovom pokušaju da se kriomice domogne kontrole nad glavnim gradom i da je to naprosto posledica želje političara nižeg ranga da se distanciraju od klijentelističko-birokratskog levijatana u koji je izrasla vladajuća partija. Bilo kako bilo, lider JR u Moskvi Andrej Metelski izgubio je u borbi za direktan mandat od pripadnika komunista. Izbori u drugim gradovima nisu prošli bez uobičajenog folklora. Primerice, u gradiću Tula na jugu Sibira, maskirani konjanici su navodno otvorili vatru na kombi pun kontrolora i novinara. Srećom, niko nije povređen. Guverneri šest gradova iz redova JR pobedili su kao nezavisni kandidati, uključujući i Aleksandra Beglova, guvernera Sankt Peterburga. Parlament u Habarovskoj regiji na dalekom istoku Rusije ubedljivo je zaposela Liberalnodemokratska partija Rusije, čiji su stavovi neretko nacionalistički. S obzirom na to da je njihov predstavnik pobedio na prošlogodišnjim izborima za guvernera, rezultat ne iznenađuje. Iznenađenje ipak predstavlja to što je JR zadržala svega dva od 36 poslaničkih mesta. U Irkutsku je izgubila većinu. U svetlu optužbi da se zvanična Moskva digitalno mešala u kampanju pred američke predsedničke izbore na kojima je pobedio Donald Tramp, ironično zvuči podatak da se ovog puta Rusija žalila na nezakonite uplive Gugla i Fejsbuka. Telo nadležno za cenzuru i praćenje digitalnih sadržaja Roskomnadzor obavestilo je javnost da su oglasi na brojnim sajtovima kršili predizbornu tišinu, pa postoji bojazan da će ruske vlasti posegnuti za manevrom kojeg je ove godine već koristio Erdogan i da će ponoviti izbore na pojedinim biračkim mestima. To će, međutim, izvesno pokazati strah Putinove mašinerije i veća je šansa da će Moskva umesto toga raditi na konsolidovanju preostale, i dalje neupitne moći. Jer, tu je otprilike i kraj neposrednim povodima za slavlje Putinovih protivnika. S jedne strane moraju da priznaju da kraj autokratske vlasti nije ni na vidiku, s druge moraju da priznaju da ni rezultati izbora nisu najmerodavniji. Veliki uticaj na njih, naročito u većim gradovima, imala je izborna strategija čiji je strateg upravo Navaljni. Pokrenuvši sajt Pametno glasanje, a potom i istoimenu aplikaciju, lider opozicije je iz zatvora stalno podsećao da lokalni izbori imaju referendumski karakter. Pozivao je glasače da ne glasaju po savesti, već za onog kandidata koji ima najveće šanse da pobedi predstavnika JR. Umesto da mobiliše građane, ova taktika je prilično smanjila izlaznost, jer su se brojni glasači osetili kao da je njihova izborna volja tek oruđe u rukama moćnika. Pitanje je kako bi rezultati izgledali da su političari kojima je kandidatura bila zabranjena mogli da učestvuju, a nejasno je i koliko bi glasova u tom slučaju dobili predstavnici prorežimske opozicije. Novoizabrana odbornica Jabloka u Moskvi Darija Besedina je čak predložila raspuštanje aktuelnog saziva čim se za to stvore uslovi. Čini se da se lopta ponovo nalazi na sredini terena – niti opozicija zna šta tačno da sledeće uradi, niti vlasti imaju mnogo opcija za povratak poverenja glasača. Komentator magazina Politiko Leonid Ragazin podseća da dosadašnji Putinovi manevri ne mogu da uspeju kao što su uspeli nakon masovnih protesta pre sedam godina. Rusija je 2014. pokazala nadmoć aneksijom Krima, što se ne može ponoviti. Novi Evromajdan u Ukrajini je takođe malo verovatan, a dolaskom Vladimira Zelenskog na čelo Ukrajine se očekuje i okončanje krize rusko-ukrajinskih odnosa. Nove eskalacije sukoba u Donbasu donele bi produženje ili radikalizaciju međunarodnih sankcija koje su Rusiju do sada već skupo koštale. Ruske vlasti su tokom prethodnih pet godina ulupale ogromne količine para u temeljnu rekonstrukciju Moskve, i, iako je, priča se, život u glavnom gradu postao lakši, uporno ukazivanje opozicije na brojne malverzacije tokom obimnih radova podstaklo je podozrivost među građanima. Izgleda da su pred Putinom dva putića – smišljanje novog neprijatelja za unutrašnju upotrebu ili obnavljanje odnosa sa Zapadom. Ne zna se koji je rizičniji i neizvesniji po vlast.