Zašto može Novi Sad, a ne može Beograd: Kako je podela zbog bojkota u opoziciji postala balast na lokalnim izborima

Lokalni odbori članica koalicije Srbija protiv nasilja, stranaka koje su se razišle po pitanju izlaska na beogradske izbore, postigli su dogovor da će učestvovati u izbornoj trci za Novi Sad i Valjevo, zajedno sa koalicijom NADA, koja bojkotuje glasanje u prestonici. Kao jedan od ključnih razloga za zajednički izlazak u Novom Sadu, navode to što je zbirni rezultat koji su pomenute dve koalicije ostvarile na izborima u decembru, bio bolji od procenata koje je osvojio SNS. U Valjevu se opozicija koja je ostala ujedinjena uzda u to što je na parlamentarnim izborima odnela pobedu na biračkim mestima u gradskoj sredini, dok su lošije prošli u okolnim selima.

Ovakav rasplet situacije, međutim, još jednom je u javnosti otvorio polemiku koja u najkraćem glasi - zašto u Novom Sadu ili Valjevu da, a u Beogradu ne?

Ako su brojke ono na osnovu čega se odluka donosi, ukoliko se pogledaju rezultati minulih izbora u Beogradu, Srbija protiv nasilja i NADA u zbiru su osvojile 50 mandata. To bi u odnosu na naprednjake i socijaliste koji su zajedno imali 54 odborničkih mesta i dalje bio „aktivan razultat“ za ponovljene izbore, govoreći sportskim rečnikom.

Takođe, izborni uslovi su ključni razlog, ali teško je tvrditi da će izborni uslovi u Novom Sadu i Valjevu biti bolji od onih u glavnom gradu. Stoga mnogi postavljaju pitanje zbog čega SSP kao najjača stranka koalicije Srbija protiv nasilja, toliko čvrsto brani odluku o bojkotu u Beogradu.

Ono što se, međutim, ne dovodi u pitanje je da će podela opozicije po pitanju Beograda uticati na izlaznost u manjim mestima. I tu je problem vidljiv u svom najogoljenijem obliku. Jasno je da je vremena za kampanju sve manje, a stranke koje bojkotuju izbore u glavnom gradu prebacile su loptu u dvorište svojih lokalnih odbora. To znači da će njihove ispostave na lokalu iz dana u dan donositi odluke o učešću u izbornoj trci, iako je velika dilema na koji način lokalni odbori zaista odlučuju da li će izaći na izbore u svojim sredinama, imajući u vidu da bi beogradske centrale, koje su im deklarativno dale izbor, na tu odluku mogle da gledaju kao na podrivanje simboličkog značaja odluke o bojkotu. 

Odluke i posledice

Ipak, odluke sve već nižu. Osim Novog Sada i Valjeva, pomeranja je bilo i u drugim gradovima, u različitim oblicima. U Nišu, na primer, gradski odbor Stranke slobode i pravde bojkotovaće izbore, dok je Novi DSS odlučio da zajedno sa udruženjem „Niš moj grad“ učestvuje u trci. Sada je izvesno da u Novom Sadu izlazi i Pokret Kreni-promeni, koji je juče potvrdio, za sada samostalno, učešće na beogradskim izborima i Savu Manojlovića kao kandidata za gradonačelnika. 

I dok se priča o izlasku i neizlasku na izbore u Beogradu zahuktava, sagovornici NIN-a smatraju da su loklani izbori u izvesnoj meri žrtva širih okolnosti i upozoravaju na posledice. Politikolog Boban Stojanović ranije je ocenio u izjavi za NIN da nije smelo da se dođe u ovu situaciju, da se opozicija raziđe po ovom, jako važnom pitanju izaska na izbore.

TANJUG / Sava Radovanović

Kako je rekao, cepanjem po ovom pitanju, ključna stvar je da se sada dovodi u pitanje uspeh na junskim  izborima tamo gde je SPN sama, ili gde su SPN i DSS zajednički do nogu  potukli listu koja je nosila ime Aleksandar Vučić. Na kocki je nekoliko beogradskih opština, mada i neki gradovi. 

"Potencijalno ćemo doći u situaciju da će SPN i NADA  propustiti da ponove ono što su uradile u decembru, uz sve neravnopravne  uslove i izbornu krađu, a to je da preuzmu nekoliko gradskih opština u Beogradu i da ozbiljno ugroze, do nivoa da odlučuje jedan mandat, šanse za uspeh u gradovima poput Niša. Meni je nakon decembarskih izbora delovalo da ne postoji opcija u kojoj SNS može da zadrži Stari grad, Vračar, Savski venac,  i da će jako teško zadržati Novi Beograd i Zvezdaru. A potencijalno možemo da imamo i jako neizvesne izbore, na  primer, na opštini Voždovac, kao i u Novom Sadu i Nišu", rekao je Stojanović.

Nije problem samo u Beogradu

Politikolog Nikola Parun ocenjuje da je jako čudno to što je deo opozicije koji se odlučio za bojkot u Beogradu prepustio svojim odborima da odlučuju da li će učestvovati na lokalnim ozborima. 

„Nije problem samo u Beogradu, on postoji na svim nivoima. Čak bih rekao u manjim mestima mnogo više, jer je teže sprečiti manipulacije ili obuzdati zloupotrebu“, podseća Parun. 

Po njegovim rečima, prepuštenje odluke lokalnim odborima može da se objasni samo na dva načina: prvi je da su ti odbori otkazali poslušnost centrali, mada ne deluje da je tako, a drugi da centrale imaju duple aršine za Beograd i za lokal.

NIN / Đorđe Kojadinović

„Treba prvo pitati Miloša Jovanovića, a onda i one okupljene oko Dragana Đilasa“, poručuje Parun.

On kaže da je normalno to što se u javnosti mnogo više govori o glasanju u Beogradu, jer u glavnom gradu živi dva miliona ljudi, on privređuju više od trećine BDP-a, tu je najveća moć, zbog čega su to najvažniji izbori koji nam predstoje.

Usled toga, nastavlja on, druga mesta ne mogu da imaju istu pažnju, pa čak i najveći gradovi, poput Novog Sada ili Niša. 

Diskvalifikujući odnos

Sa druge strane, politikolog Cvijetin Milivojević smatra da stranke opozicije koje su se opredelile za bojkot u Beogradu, kao i one koje će izaći na izbore, skoro da ne pominju lokalne, kao da oni nisu toliko važni.

„To je stvarno jedan diskvalifikujući odnos prema građanima koji žive izvan Beograda - umesto da lokal, provincija, sve ono što je van Beograda kao metropole, bude u epicentru lokalnih izbora. Oni upravo zato i postoje. Čini mi se da je opozicija u velikom kašnjenju. Oni su do sada morali već da imaju programe i započete kampanje za lokalne izbore“, ističe Milivojević. 

On ne vidi nijedan praktičan predlog kako ubediti provinciju da Beograd nije nešto što je najvažnije strankama vlasti i opozicije u ovom trenutku, ukoliko ne postoji nikakav konkretan plan iz koga se mogu izvući predlozi za lokalne zajednice. 

NIN / Oliver Bunić

„Pre izbora u decembru, potpuno se razmahao SNS-ov plan „skok u budućnost“, koji obuhvata Ekspo i sve oko njega. Mislim da je to divno nameštena šansa za opoziciju da istera vlast na čistac. Svaka vlast se hvali time kako će ona doprineti decentralizaciji Srbije, a ništa ne čine oko toga. Opozicija je mogla vrlo lako da poentira“, smatra Milivojević. 

On objašnjava da bi opozicija sa takvom temom mogla ozbiljno da uzdrma vlast u svim delovima Srbije, te da pokaže kako praktično zamišlja decetralizaciju. Milivojević podseća da država kao takva treba da „dođe na noge“ građanima, a ne da svaki pojedinac, zbog zdravstvenog ili administrativnog problema, trči u Beograd i putuje po deset sati. 

Napominje i da i dalje nije siguran da će svi koji su rekli da će izaći na izbore zaista to i učiniti, kao i da će svi koji su se odlučili za bojkot istrajati u tome. 

„Mislim da je i tu opozicija pogrešila. Trebalo je priču sa bojkotom držati do krajnjeg roka“, kaže Milivojević i zaključuje da je na taj način opozicija mogla da dobije još neki ustupak vlasti.