Može li se sprečiti "birački turizam": Predlog opozicije jedino opipljivo rešenje

Sve i da postoji iskrena politička volja vlasti za poboljšanjem izbornih uslova i da izmene zakona koje je predložila opozicija prema preporukama ODIHR-a budu usvojene, vremena do izbora je malo. Ostalo je nešto više od mesec dana, teško je reći da je ijedan zahtev suštinski ispunjen. Vladajuća koalicija je načelno pristala na prvobitna tri zahteva opozicije, ali pod sumnjom ostaje u kojoj meri će se te promene uopšte poštovati. Zato je deo opozicije odlučio da neće izaći na objedinjene lokalne izbore, smatrajući da ni oni neće biti regularni, dok drugi deo ipak na njih izlazi, kako bi pokušao da se bori protiv vlasti.

I u mišljenju o izbornim uslovima u Srbiji koje je izneo ODIHR se, između ostalog, navodi da bi izmene u izbornom zakonodavstvu trebalo da se sprovedu mnogo pre održavanja narednih izbora.

Opoziciona koalicija Srbija protiv nasilja je, inače, uz ocenu da do 2. juna nema dovoljno vremena za poboljšanje izbornih uslova, Brnabić uputila zahtev koji je podrazumevao izmene i dopune Ustavnog zakona, kako bi lokalni i beogradski izbori bili održani istovremeno na jesen ove godine.

Ovaj zahtev opozicije Brnabić nije prihvatila, uz ocenu da bi to bio potez kojim se gazi Ustav i zakon. A potom je saopštila odluku da će preostali lokalni izbori biti održani zajedno sa beogradskim, tako prihvativši raniji zahtev opozcije koji je nazvala protivustavnim. Usledio je sastanak Srbije protiv nasilja, na kom se ta koalicija podelila oko izlaska na izbore, a lider SSP Dragan Đilas rekao je da su predali po predloga Ustavnog zakona kojim je predviđeno pomeranje izbora na jesen. 

U međuvremenu ključna pitanja i dalje čekaju svoj odgovor, a jedno od njih tiče se takozvanog "biračkog turizama", odnosno preseljavanje birača iz jednog u drugi grad, najviše Beograd. Reč je o fenomenu koji je nesumnjivo obeležio beogradske izbore 17. decembra. Da bismo imali izborne uslove, treba osigurati da se sve ono što je pobrajano u izveštaju ODIHR-a ili CRTE, koja je zabeležila nepravilnosti na 21 odsto biračkih mesta u Beogradu, ne ponovi, odnosno, treba sprečiti vlast da ne pripremi teren za nefer uslove pre izbora. Pre narednog glasanja koje je 2. juna. Rok je kratak, a nadu ne uliva ni činjenica da se i dalje pojavljuju primeri slični onome koji nedavno zabeležio NIN - da u jednoj kući od 136 kvadrata živi 41 odrasla osoba, bar prema biračkom spisku, iako ih u realnosti ima četvoro.

"Načelno je postignut dogovor"

U skladu sa tim, opozicija je, između ostalog, zatražila da, ukoliko birači promene prebivalište u narednih 12 meseci, nakon toga treba da ostanu upisani u biračkom spisku na mestu na kom su živeli pre promene prebivališta. Ovime bi se, smatraju, sprečilo strateško preseljenje birača u gradove u kojima vlastima nedostaje podrška.

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac rekao je juče da je načelno je postignut dogovor da građani koji su u poslednjih osam do 12 meseci promenili prebivalište, ne mogu da glasaju na novoj adresi

"Postignut je načelan dogovor da oni koji su promenili prebivalište u poslednjih 8 ili 12 meseci neće moći da glasaju na novoj adresi prebivališta. Dogovor će se formalizovati u okviru Radne grupe. Ovim se konkretizuje načelno prihvaćen prvi naš zahtev koji se tiče biračkog spiska", napisao je Lutovac na društvenoj mreži X.

 

 

Ovakvo rešenje, ipak, sa sobom povlači pitanje - da li bi građanima u izvesnoj meri biračko pravo bilo ograničeno. Programski direktor CRTE Raša Nedeljkov je, na primer, gostujući na televiziji N1, ocenio da ovo jeste radikalna mera, ali da je u ovom trenutku neophodna.

"Pravnici nisu u potpunosti u saglasnosti sa tom merom, s obzirom da je vrlo radikalna. I to je nešto što CRTA ne bi predlagala u redovnim okolnostima, ali one su trenutno veoma teške. U vanrednim okolnostima u kojima se nalazimo, birački spisak ne postoji, svedočili smo nezakonitim premeštanjima birača i da bi se to na neki način amortizovalo, mi smo tražili da u periodu od godinu dana, ljudi koji su menjali prebivalište, glasaju na onim u onim mestima u kojima im je staro prebivalište. I na taj način utičemo da, dok se ne završi revizija, postoji mnogo veća izvesnost da će na lokalnim izborima glasati oni ljudi kojima je centar života u toj sredini”, rekao je Nedeljkov.

Dodao je i da CRTA zahteva da ovo bude ad hok mera koja će biti primenjena tokom ovih izbora, te da se na sledećim taj period može smanjiti u okviru onih granica koje su se i uporednoj praksi pokazale kao dovoljne, a to je između tri ili šest meseci.

Kad će moći da se primenjuje i da li ograničava biračko pravo

U osvrtu na ovaj zahtev, politikolog Boban Stojanović nedavno je za N1 izjavio da je to “možda i najozbiljnija stvar o kojoj smo pričali poslednjih pet ili šest godina”. Tom prilikom je i postavio pitanje da li bi ovo važilo od kada se zakon usvoji, ili retroaktivno.

“Ako važi otkad se zakon usvoji, onda to ne bi važilo za ove izbore. To bi zahtevalo promene u biračkom spisku, da se brišu svi ljudi dok ne prođe period od šest ili 12 meseci, ali mislim da je to važna stvar od koje se ne sme odustati, šta god da bude odluka opozicije”, rekao je Stojanović.

Naš sagovornik, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u penziji Bogoljub Milosavljević, kaže da bi ovime ljudima koji su tek promenili prebivalište bilo ograničeno biračko pravo, međutim, podvlači da je ovo legitiman način da se spreči dokazana sumnja organizovane migracije birača.

“Ovime bi se sprečila ideja da premeštate birače danas ovde, sutra onde. Slobodno možete da se preseljavate iz jednog mesta u drugo, odnosno da menjate prebivalište, ali ne možete da glasate dok ne prođe šest meseci do godinu dana od promene prebivališta. Tako da smatram da u ovome nema ničega spornog, osim toga da danas, na primer možete prodati stan u Kraljevu, a kupiti ga u Beogradu, gde ne biste imali pravo tih šest meseci da glasate. U tom slučaju biste možda bili oštećeni, ali to i nije neka velika povreda prava, već prosto jedan od uslova, koji morate da ispunite”, ističe Milosavljević.

Uz to, sagovornik NIN-a dodaje da slično rešenje već postoji u Crnoj Gori, koje nije osporio ni Evropski sud za ljudska prava, ni Venecijanska komisija, već da se smatra jednim od uslova koji se može propisati u demokratiji, jer je legitiman.