Maske

Odrasla sam u Dalmaciji, pa je za mene šarenilo života u zimskom periodu u velikoj meri bilo vezano za različite karnevale i maske. Od kostimiranja u Noći veštica, preko božićnih i novogodišnjih proslava do veličanstvenih karnevalskih povorki koje padaju baš u ovo vreme kraja januara i početka februara, najlepša druženja bila su vezana i za kreativno osmišljavanje maski. One su mi donosile radost i znanje. Zahvaljujući maskama i saznanjima o njihovoj istoriji i upotrebi, naučila sam dosta o različitim kulturama, božanskim obredima, o njihovoj upotrebi u lovu i kamuflaži ili o stilskom korišćenju u pozorištu kroz vekove, o izražavanju mitskog i mističnog, o tajnim društvima. I najlepše od svega, o slobodi i jednakosti koja je želeći da bar nakratko izbriše klasne razlike, zapravo podstakla osnivanje, meni i danas najlepšeg, venecijanskog karnevala. Nisam ni slutila da će doći dan kada pri pominjanju maski neću misliti na radost. A desilo se baš to. U danu u kome se u Davosu na Svetskom ekonomskom forumu okupilo više od 3.000 svetskih lidera, biznismena i stručnjaka iz najrazličitijih oblasti, Beograd je bio jedan od najzagađenijih gradova u svetu. U Davosu je zvanična glavna tema bila posvećena klimatskim promenama. Neuobičajena klima, zima bez snega i čuvenog beogradskog vetra košave, u Beogradu je pak bilo zvanično obrazloženje za činjenicu da je veliki broj gradova Srbije danima označen ljubičastom, koja je u merenju zagađenja znak za „izuzetno nezdrav“ vazduh. LJubičasta za nas više nije boja mistike, a maske su postale ne samo najtraženiji artikal, već i ključna tema. Raspravljalo se ne samo o tome koje su maske najefikasnije i kako ih je najlakše nabaviti, već i o tome koje su sve maske pale. Magla ovog puta nije sakrila ni smog ni višedecenijsku nebrigu, pa su konačno, iako zbog nužde, otvorena pitanja zagađenja koja stvaraju industrija, prevaziđeni načini grejanja i prevoza, odsustva adekvatnog zakonodavstva i kažnjavanja, pa i neodgovornog ponašanja samih građana. Definisanje problema svima je bilo lakše nego preuzimanje odgovornosti. Rešenja deluju daleko. U Davosu se, čini mi se, dešavalo isto. Klimatske promene i posledice koje izazivaju bilo je nemoguće negirati, ali konsenzus nije postignut ni oko uzročnika, ni oko rešenja. Uz to, anketa među izvršnim direktorima svetskih kompanija, koju je objavio PwC pokazala je da i izvršni direktori svetskih kompanija obraćaju više pažnje na klimatske promene i pitanja zaštite životne sredine, ali i da ih svrstavaju tek na 11. mesto najvećih pretnji perspektivi rasta svojih kompanija. Pesimizam u pogledu ekonomskog rasta je pak izuzetno izražen i to pre svega u razvijenim zemljama. Po govorima političkih lidera to se pak nije moglo zaključiti i taj jaz može predstavljati izvor promena koje će biti teško kontrolisati, što znači i pretnju. Pitanje je zato ko je bio spreman da čuje i razume poruku pape Franje da svet ima „moralnu obavezu“ da „čoveka, umesto puke težnje za moći ili profitom, stavi u sam centar javnih politika“. Mediji, na primer, nisu gotovo ništa izvestili o forumu „Zdravlje budućnosti“ koji je u fokusu imao najvažniju temu za svakog čoveka. A govorilo se o ekstremno važnim stvarima, uključujući i to da zagađenja ubijaju oko četiri miliona ljudi godišnje u svetu, da su razmere mentalnih bolesti takve da dostižu nivo epidemije, da se beleži značajan porast nezaraznih bolesti kao što su dijabetes, rak i srčana oboljenja i da će jedan od najvećih izazova biti suprotstavljanje virusima. Jedan od takvih virusa upravo širom sveta pronosi strah i nove slike ljudi pod maskama. Zato je vreme da se suočimo sa problemima, razvijamo saradnju i pokušamo da učinimo sve što je do nas da sutra bude bolje. Kao deo STADA grupe, kompanija Hemofarm će u ovoj godini, u kojoj slavi 60. rođendan, zajedno sa svim svojim partnerima nastaviti da ističe značaj održivog razvoja i načina na koji svako od nas može da mu doprinese. Uz to, kao predstavnik Hemofarma i kao predsednica Grupacije proizvođača humanih lekova, Udruženja za farmaceutsku i medicinsku privredu Privredne komore Srbije, iniciraću i niz okruglih stolova na kojima ćemo predstaviti sve nalaze o novim zdravstvenim trendovima, izazovima i načinima za njihovo prevazilaženje. Saradnja je, potvrđeno je i svetskim nalazima, ključ bez koga rešenja nisu i neće biti moguća. Ona daje šansu ujedinjenju tehnoloških inovacija i medicinskih rešenja i otvara vrata novoj eri zdravstva. Maske nisu rešenje. A ako samo čekamo da padnu, može biti kasno.