Opsenari sadašnjice

Pristojni ljudi zamišljaju dan kada će naprednjački režim doživeti svoj krah. Pretpostavljam da se u većini tih mentalnih projekcija iz skore budućnosti oslikavaju panika i metež među likovima koji već godinama uživaju u beneficijama i veselju naprednjačkog životnog stila – u funkcijama bez obrazovanja, novcu bez rada, promociji u odsustvu smisla, kičeraju umesto kvaliteta. Kada im se ispod nogu bude izmakao taj lažni mizanscen „vučićevskog teatra“, ponor bez oslonca poslaće mnoge od njih u otrežnjujuću realnost. Ne prizivam osvetnički pohod ni u jednoj formi, ali priznajem da se radujem konačnom otrežnjenju u nekakvoj normalnosti i moralnosti. Treba svakako imati u vidu da među uživaocima „vučićevskih igara“ postoji izražena hijerarhija u zaslugama za kreiranje apsurda. Među statistima pronalazimo potkupljenu i prepadnutu sirotinju, sporedni likovi su sitni prevaranti u nekakvim javnim preduzećima, a zatim slede sve ozbiljnije uloge na političkim funkcijama i lukrativnim pozicijama. Ako za trenutak zanemarimo vrh Srpske napredne stranke u čiju slavu je ovakav nadrealni teatar i napravljen, najzaslužniji za kreiranje sumanute fabule ove predstave jesu medijski „stručnjaci“ u televizijama sa nacionalnom frekvencijom i tabloidne apologete režima. Ipak, najveći dar teatru apsurda dala je Radio-televizija Srbije. U svojim osnovnim načelima, Zakon o javnim medijskim servisima podrazumeva da informisanje građana mora biti „istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno“, što su elementarni principi građanskih prava na istinu u svakoj demokratskoj državi. Iako to u Zakonu nije eksplicitno navedeno, iz stavki koje se odnose na javni interes proizlazi da dužnost javnog servisa jeste rad na obrazovnom i kulturnom napretku stanovništva, kao i na podizanju kapaciteta građana da razumeju društveni kontekst i da na osnovu nepristrasnog izveštavanja kompetentno biraju svoje političke predstavnike. Da li svojim radom sadašnji RTS krši zakon? Odgovor je nesumnjivo – DA. Svakako se mora priznati da se ovaj servis, za razliku od nekih drugih medija sa nacionalnom frekvencijom i ogromnim tiražima, nije upustio u eksplicitno prljave kampanje protiv predstavnika opozicije ili javnih ličnosti koje otvoreno iznose svoje mišljenje o stanju u državi. Način na koji RTS učestvuje u naprednjačkom opsenarstvu značajno je suptilniji. Ova medijska kuća, koju svi mi plaćamo i direktno i kroz budžet, opredelila se da svoju ulogu javnog servisa sasvim podredi idolopokloničkom odnosu prema vladaocu. Građenje lažne slike stvarnosti uz nadahnuti pogled u budućnost sa sadašnjim vladarom, RTS je zasnovao na potpunom skrivanju informacija o realnom stanju u državi, cenzurisanju svakog mišljenja koje oponira vladaru, ali i zataškavanju svih afera i događaja koje je čitavo društvo platilo postepenim rastakanjem i gubljenjem svake etičke norme. Rad medijskog javnog servisa zasnovan je na obmanjivanju građana sa ciljem očuvanja despotske vladavine jednog čoveka. Dakle, može se zaključiti da građani plaćaju sopstveno obmanjivanje i zbog toga je uloga RTS-a u celokupnom naprednjačkom igrokazu najprljavija, a čelnici ove kuće najodgovorniji za režiju lažne i naopake srpske sadašnjosti. Budući da nijedan od brojnih apela javnosti za popravljanje stanja u javnom medijskom servisu do sada nije urodio plodom, akademska zajednica je odlučila da se i sama okuša u borbi za javni interes. Poslata su dva zahteva RTS-u – prvi koji se odnosio na informisanje građana o svim korupcionaškim i drugim aferama i drugi u kom su tražene ostavke svih članova Upravnog odbora, direktora i Programskog saveta RTS-a. Zahtevi nisu izazvali bilo kakvu reakciju prozvanih delatnika. Nemamo iluziju da će se osobe na visokim funkcijama u RTS-olako odreći svojih pozicija. Važno je da znaju da nećemo zaboraviti njihove uloge u propasti našeg društva. I važno je da znaju da su smešteni visoko u hijerarhiji naprednjačkih opsenara.