Na savest građanima

Početkom ove nedelje u Švedskoj je zabeleženo da je od početka pandemije preminulo više od 400 ljudi. I dok susedne zemlje, kao i sve evropske, uvode sve više restrikcija, švedska teritorija ostaje još jedini preostali deo evropskog tla na kome je borba protiv virusa prepuštena savesti građana. U skladu sa običajima, premijer je pozvao ljude da se ponašaju zrelo, vlada je dala preporuke, a na građanima je ostalo da se toga pridržavaju. Zato su još uvek otvoreni vrtići i osnovne škole, maske se ne nose na ulicama, zakon je naložio tek zabranu okupljanja više od 50 ljudi. Zdravstveni sistem se štiti tako što je lekarima i onima koji su direktno izloženi vojska ustupila gumene maske koje su „neudobne, ali efikasne“, kako kažu oni koji ih nose. Hitna pomoć odvojila je odeljenje za one koji čekaju testiranje na virus, kapaciteti za intenzivnu negu su prošireni, operacioni programi redukovani. Sve se to, ipak, sprovodi kroz preporuke i tek poneku zabranu. Država pomaže finansiranje privremenog zatvaranja radnih mesta i privremena otpuštanja na mesec dana, prodavnice se zatvaraju, trgovina se ubrzano prestrojava na onlajn prodaju. Već je uočeno da se više razbolevaju grupe doseljenika, poput Somalijaca, koji žive u većim porodicama, sa više generacija, koji nisu savladali jezik, koji nisu dobro informisani. Vlada je zato odlučila da uvede informativne programe na više jezika ne bi li svi mogli da čuju preporuke. A već se čuju zahtevi da se uvedu ograničenja kretanja i zabrane koje bi sve građane obavezale da ih poštuju. Švedski model teško da će moći dugo da opstane, on će u najmanju ruku morati da se redefiniše, onako kako se to već događa svuda. Jer pandemija korone nije donela samo bolest i smrt, ona sa sobom nosi i društvene, ekonomske, političke i kulturološke izazove koji neće biti lako rešivi.