Zamajac zamajavanja

Ako nam se zabrani da poslujemo sa svakom zemljom koja na našem prostoru nema dovoljno jak lobi, onda je sudbina nas i naših porodica veoma neizvesna... Zapošljavamo blizu 17.000 radnika, a sa nama sarađuje veliki broj kooperanata koji zapošljavaju još najmanje 20.000 ljudi, stoji, između ostalog u saopštenju koje je nedavno Ministarstvo odbrane poslalo medijima u ime Grupacije za odbrambenu industriju Srbije, koja negoduje zbog lobija, i onih u zemlji i u inostranstvu, što „neprekidno“ napadaju svaku isporuku naoružanja koju domaća industrija ugovori. Istovremeno, iz finansijskih izveštaja, dostupnih na sajtu Agencije za privredne registre, može se uočiti da je u 2019. učinak domaće namenske industrije bio lošiji nego godinu ranije, ma koga sada za to krivili. Inače, najznačajnije fabrike namenske industrije od januara ove godine objedinjene su u pomenutu Grupaciju, koja prema Uredbi koju je tom zgodom usvojila vlada Ane Brnabić, neće biti pravno lice, niti privredni subjekat, već grupa pravnih lica, proizvođača oružja kojima će Srbija upravljati. Tačnije, to će raditi Ministarstvo odbrane preko Saveta grupacije koji će Vlada birati na njegov predlog i koje će namenskom industrijom „upravljati na jedinstven način po osnovu direktnog ili indirektnog većinskog učešća državnog kapitala u kapitalu tih preduzeća“. Nije još do kraja poznato šta će ovaj Savet raditi u praksi i šta je krajnja namera formiranja Grupacije, ali je iz pomenutog saopštenja jasno da te fabrike strahuju za budućnost i egzistenciju porodica koje žive od njihove proizvodnje i plasmana. Motor „zamajca celokupne srpske privrede“, kako su namensku industriju Srbije pre tri godine nazivali predsednik Aleksandar Vučić i tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević, naglašavajući kako se izvoz namenske zahuktava po dvocifrenim stopama rasta iz godine u godinu, očigledno je usporio u toj meri da se sada govori o neizvesnoj budućnosti. Izvoz oružja iz Srbije nakon nekoliko godina dinamičnog rasta, što je uslovilo i borbu pojedinih privatnih trgovaca oružjem, bliskih vladajućim strukturama, da za sebe prigrabe što više kajmaka, istiskujući sa prodajnog tržišta i proizvođače i najvažnijeg, uz to državnog trgovca, firmu Jugoimport SDPR, ozbiljno usporava, pa je sada za eventualni krah, izgleda, potrebno naći krivca - lobije, medije, konkurenciju... Analizirajući rezultate na osnovu finansijskih izveštaja za 2019, NIN je utvrdio da među šest vodećih proizvođača oružja i vojne opreme (izuzev fabrike Prva iskra namenska Barič, čiji se novi izveštaj još ne može naći na sajtu APR-a), nema nijedne čiji su poslovni prihodi ili izvoz lane bili veći nego godinu dana pre. Drugim rečima, posle nekoliko dobrih godina, prihodi Zastava oružja iz Kragujevca, Prvog partizana iz Užica, Slobode Čačak, Prve petoletke Trstenik, valjevskog Krušika i „Milana Blagojevića namenska“ Lučani, smanjeni su u 2019, uglavnom kao posledica manje prodaje i na domaćem, ali pre svega na stranim tržištima, što je ovu industriju, a posebno onaj njen deo koji godinama posluje sa gubicima, stavilo na dodatne muke. Primera radi, Zastava oružje je u prošloj godini imala rast prodaje na domaćem tržištu u odnosu na svoj plan, i to za više od 30 odsto, ali joj je istovremeno za približno toliki procenat pao izvoz. Nevolja je, međutim, u tome što je vrednost realizovanog izvoza 3,3 milijarde dinara, u poređenju sa oko pet milijardi koliko se očekivalo, dok je prodaja domaćem tržištu tek 212 miliona dinara, pa je zapravo ukupna realizovana prodaja u odnosu na sačinjeni plan manja za 32,74 odsto, piše u njihovom Godišnjem izveštaju o poslovanju. Istovremeno, prodaja je i u odnosu na prethodnu godinu pala za nešto više od 30 odsto i uprkos činjenici da je na domaćem tržištu ova fabrika ostvarila rast prodaje od gotovo 90 procenata. Međutim, to što je ovo preduzeće ostvarilo ogroman rast prihoda od prodaje na domaćem tržištu, čak 476 odsto, nije doprinelo da se nadoknadi pad prihoda od prodaje u inostranstvu od više od 50 odsto, jer Zastava izvozi više od 90 odsto onoga što proizvede. Zato je konačni finansijski rezultat Zastava oružja minus od milijardu dinara, načinjen kako piše u Izveštaju, pre svega zbog velikih troškova za kamate i dugovanja za poreze i doprinose, struju i ostale obaveze koje ova fabrika nije bila u stanju da izmiruje. Da podsetimo, Zastava oružjem od novembra 2018. „komanduje“ Mladen Petković, koji je pre toga bio generalni direktor Krušika. Za razliku od Zastave koja je iskazala gubitak, ostalih pet posmatranih firmi beleže dobit, ali daleko skromniju nego 2018. Preduzeće „Milan Blagojević namenska“, na čijem čelu je kontroverzni Radoš Milovanović, kome ni davno stečeni uslov za penziju, ali ni sudski proces koji se vodi zbog pogibije dvojice radnika nisu uspeli da ugroze sigurnu direktorsku fotelju, ostvarilo je neto dobit za 85 odsto manju nego 2018 – profit je pao sa 835 miliona na 123 miliona dinara. Ovo preduzeće smanjilo je prodaju i na domaćem i na stranim tržištima, a kako piše u Godišnjem izveštaju o poslovanju, i ostvarena proizvodnja je „ispod nivoa one iz 2018. godine, osim kod sferičnih baruta“, a pad proizvodnje pravda se smanjenjem tražnje na tržištu. Javnosti svakako najpoznatiji među domaćim proizvođačima oružja, valjevski Krušik, takođe je u prethodnoj godini poslovao lošije nego godinu dana pre. Poslovni prihodi pali su sa 11,2 milijarde dinara u 2018. na 9,6 milijardi dinara u prethodnoj godini, a smanjenje je posledica manje prodaje na inostranim tržištima. Ostvarena neto dobit manja je za 65 miliona dinara u odnosu na godinu dana ranije. Dobit preduzeća Prva petoletka namenska iz Trstenika smanjena je u poslednje dve godine sa 295 miliona na 91 milion dinara, uz smanjenje prihoda od prodaje i na domaćem i na inostranom tržištu. Zanimljivo je, a piše u Godišnjem izveštaju o poslovanju Prve petoletke, da se na spisku izvoznika od kojih ovo preduzeće potražuje novac nalaze samo dve firme koje izvoze oružje - Vektura trans i Partizan tek, obe pod kontrolom Slobodana Tešića, i od kojih Prva petoletka potražuje oko 159 miliona dinara. I jedna od najvećih domaćih fabrika oružja, Sloboda iz Čačka, imala je u prethodnoj godini pad proizvodnje od 16 odsto u odnosu na 2018, kao i pad prodaje i na domaćem i na stranim tržištima - prodaja u Srbiji manja je za 264,9 miliona dinara, dok je stranim kupcima, što direktno, što preko Jugoimport SDPR-a prodata roba vredna 6,5 milijardi dinara, što je za 200 miliona dinara manje nego u 2018. Samim tim i neto dobit se skoro prepolovila, sa 414,5 miliona na 231,2 miliona dinara. Inače, u Godišnjem izveštaju o poslovanju čačanske Slobode piše da ona nije u stanju da sama, bez pomoći države, reši problem nagomilanih obaveza, koje su na kraju 2016. iznosile 1,9 milijardi dinara, a koje utiču na njenu likvidnost i stepen zaduženosti. Takođe, u Izveštaju piše da je „početkom 2017, Sektor za materijalne resurse Ministarstva odbrane pokrenuo inicijativu da se investiranje u Slobodi realizuje uz pomoć države. Država je uložila 2.000.000 evra kroz direktnu dokapitalizaciju, a planirano investiranje do 2020. godine, u iznosu od 16.000.000 evra, država nije realizovala“. Prvi partizan iz Užica jedino je među posmatranih šest preduzeća koje je u prošloj godini ostvarilo bolji poslovni rezultat nego 2018, pošto je dobit povećana sa oko 200 na približno 230 miliona dinara. Taj rezultat, međutim, nije posledica većih prihoda, naprotiv oni su manji za oko dve milijarde dinara, niti povećanja izvoza municije, on je smanjen za 2,3 milijarde dinara, već većih ušteda koje su, između ostalog, ostvarene i zbog manjih troškova proizvodnje, ali i zbog smanjenja učešća prodaje preko posrednika. Naime, kako stoji u njihovom Izveštaju o poslovanju, „poslovni prihodi smanjeni su u odnosu na 2018. zbog smanjenog obima prodaje osnovnog proizvoda iz asortimana - metka (u 2018. je prodato 253,4 miliona komada, a u prošloj godini 174,6 miliona metaka). Takođe je smanjen i obim prodaje zrna kao elementa metka, a jedino je zabeleženo neznatno povećanje obima prodaje čaura. Vrednost izvoza je smanjena u odnosu na 2018, kako direktnog tako i onog realizovanog preko posrednika. Smanjeni su i poslovni rashodi, odnosno troškovi materijala usled smanjenja proizvodnje za oko 17 odsto, a smanjeni su i troškovi izvozničke provizije kao rezultat smanjenja obima izvoza preko posrednika“. Komentarišući ostvarene poslovne rezultate namenske industrije, vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za NIN da su oni posledica manje tražnje za proizvodima naše namenske industrije na tradicionalnim izvoznim tržištima Bliskog istoka. „Medijska je obmana kako namenska industrija cveta od 2012, postaje zamajac i jedan od najvažnijih izvoznih aduta Srbije, a u stvari reč je o povećanoj tražnji u nekoliko prethodnih godina. Sada se situacija promenila, ta tržišta nemaju toliku potrebu za oružjem, a i konkurencija postaje sve jača. Moramo znati da su naše fabrike namenske industrije zastarele, to je tehnologija stara pola veka, sa nerešenim dugovima i vlasničkim odnosima, neke od njih i dalje imaju većinski društveni kapital“, kaže Radić. Sagovornik NIN-a upozorava da dolaze krizne godine, odnosno da se može očekivati da se izvoz oružja iz Srbije i ubuduće smanjuje. „Vlast je sklona da za lošije rezultate okrivi sve druge, a zapravo je cela ova industrija talac vladajuće stranke i njoj bliskih ljudi koji kroje plan razvoja. Pa Grupacija za odbrambenu industriju je napravljena da bi se kontrolisao razvoj namenske industrije i iz jednog centra donosile sve poslovne odluke, nema fabrika autonomiju sama da odlučuje šta će i koliko proizvoditi“, kaže Radić. I dok Grupacija krivi lobiste, a resorni ministar medije i bugarski lobi, predsednik Srbije za manji izvoz objašnjenje nudi u nedostatku ratova. Račun će se na kraju ispostaviti radnicima, odnosno tim desetinama hiljada porodica koje zavise od plata zaposlenih u srpskoj industriji oružja. Za razliku od njih, trgovci, posebno oni privatni, debelo su se okoristili u godinama kada je ova industrija proglašavana simbolom reindustrijalizacije i privrednog zamajca.