LJubav preko žice

Sarajevski Dnevni avaz, i uprkos oštroj domaćoj konkurenciji, apsolutni je prošlonedeljni lider u disciplini pisanja hvalospeva Srbiji, tačnije njenom lideru. U tekstu koji se odnosi na najnoviju procenu Međunarodnog monetarnog fonda o ovogodišnjem padu srpskog BDP-a od samo 1,5 odsto, što bi bio najbolji evropski rezultat, ovaj list piše kako je Aleksandar Vučić trenutno lider koji prima čestitke celog sveta, najrazvijenijih svetskih ekonomija poput SAD, Kine, Rusije, Francuske ili Nemačke, a Srbija zemlja u koju gleda razvijena Evropa i kaže „da od Vučića treba učiti kako se u krizi upravlja zemljom i kako se zemlja za samo nekoliko godina sa ivice ekonomske provalije vodi na evropski vrh“. I dok bi se o motivima ovako napisanih tekstova u regionalnoj štampi dalo raspravljati, brojevi kojima se, odmah iza početnih pasusa posvećenih hvalama predsednika Srbije, potkrepljuju ove tvrdnje, jesu nesporni. Srbija jeste, prema najnovijoj proceni MMF-a, zemlja koja bi, ukoliko nešto u naredna dva meseca ne pođe po zlu, mogla zauzeti prvo mesto u Evropi zbog najmanjeg ekonomskog pada u ovoj godini. Takođe, ova revizija ranije procenjenih rezultata pokazala je i da su ovdašnji kreatori ekonomske politike bolje procenjivali ovogodišnji rezultat još tokom proleća i leta, pošto su suprotno ocenama i međunarodnih finansijskih institucija, i domaćih ekonomskih analitičara o padu od oko tri procenta, gotovo od početka tvrdili da on neće biti veći od oko jednog procenta. I to se i obistinilo ovom najnovijom MMF-ovom korekcijom procene o globalnom ekonomskom rastu, koja je došla istovremeno sa misijom ove institucije koja je prethodnih dana, ovoga puta virtuelno, zbog epidemiološke situacije, razgovarala sa srpskim vlastima o poslednjoj reviziji savetodavnog aranžmana koji ističe početkom naredne godine. Ipak, čitajući dnevnu štampu i gledajući TV kanale, mogao bi se steći utisak da misija MMF-a nije imala baš nikakvu zamerku na račun vođenja ekonomske politike, a zapravo nije sve baš tako. Tako se, odmah iza rečenice da se realizacija programa dogovorenog između Srbije i MMF-a „generalno odvijala prema planu“ i da se ekonomska aktivnost oporavlja nakon naglog pada u drugom kvartalu ove godine, koji je izazvan pandemijom kovida-19, te da su mere koje su preduzele i monetarne i fiskalne vlasti Srbije kako bi odgovorile na krizu bile pozitivne i ključne za podršku ekonomiji i padu BDP-a od samo 1,5 odsto, kaže da je ova prognoza „vrlo neizvesna“, jer se ne može predvideti dalji uticaj epidemije i posledice koje bi ona mogla i nadalje imati i na ekonomiju Srbije i na ekonomije njenih trgovinskih partnera. Drugim rečima, oporavak naše ekonomije snažniji je u trećem kvartalu ove godine od očekivanja, poreski prihodi su veći nego što se prilikom prethodne revizije mislilo da će biti, ali je zato rashode još uvek nemoguće precizno prognozirati pošto se ne zna kako će epidemiološki izgledati meseci do kraja ove godine, odnosno koliko će shodno situaciji sa virusom trpeti ekonomija. Upravo zbog toga, MMF procenjuje da će ovogodišnji budžetski deficit Srbije biti oko devet odsto, dok će udeo javnog duga u BDP-u biti ispod 60 odsto. „Slažem se da je procena o padu od samo 1,5 odsto neizvesna, i iako je evidentno da su rezultati bolji nego što se očekivalo pre nekoliko meseci, odnosno oporavak i naše ekonomije, ali i ekonomija koje su naši trgovinski partneri brži je od očekivanog, rano je još uvek tvrditi da će sve tako i ostati, pošto se epidemiološka situacija usložnjava. Ono što, međutim, nije do kraja jasno jeste procena o visini deficita od čak devet odsto BDP-a, jer sadašnji rezultati govore da bi on trebalo da bude oko 7,5 odsto. Taj rast mogao bi značiti da se do kraja godine planira neki dodatni rashod, ali ne znamo na šta tačno. Pošto se nove mere podrške privredi, poput minimalne zarade, ne najavljuju, sumnjam da se radi o nekoj državnoj pomoći nekim preduzećima, a prvo koje mi pada napamet je Er Srbija“, kaže za NIN Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta. Arsić dodaje da je nedavno vraćanje duga ove kompanije simptomatično, a pošto nema jasnih odgovora, budi sumnju kako to odjednom firma koja u prethodnim godinama kada je radila punim kapacitetom nije mogla da funkcioniše bez državne pomoći, sada kada zbog pandemije radi minimalno, jer spada u kategoriju najviše pogođenih industrija, ima finansijski kapacitet da vraća dugove. Iako se u medijima moglo čuti kako je MMF odobrio povećanje plata u javnom sektoru u narednoj godini, cela istina je zapravo da se od srpskih vlasti očekuje da u 2021. deficit budžeta ne bude veći od tri procenta, a plate porastu samo do onog nivoa koji neće povećati taj deficit, a pritom će smanjiti ukupnu masu zarada u BDP-u. Pošto se za narednu godinu projektuje realni rast BDP-a od pet odsto, što znači da će on nominalno biti veći za nešto više od sedam procenata, procenat povećanja zarada u javnom sektoru morao bi biti manji od toga, za razliku od prethodnih godina, a pogotovo ove, kada su zarade rasle daleko više nego što je rastao BDP. Za razliku od ekonomiste LJubomira Madžara koji je nedavno izjavio kako je odluka o porastu zarade u narednoj godini suluda i bez ikakvog ekonomskog osnova i uporišta, Milojko Arsić kaže da je prioritet da plate rastu manje nego BDP. „Postoji više razloga za to - najpre neizvesna situacija sa virusom u narednoj godini, koja može opet iziskivati neke nepredvidive troškove, onda potreba da se više troši na produktivnije rashode poput javnih ulaganja, obrazovanja, zdravstva, istraživanja i razvoja, koji doprinose većem rastu BDP-a i bržem oporavku i na kraju i zbog pravičnosti, kako se opet ne bi produbljivao jaz između zarada u javnom sektoru koje rastu i onih u privatnom koje zbog pandemije stagniraju ili padaju, a očekuju se i otpuštanja radnika“. MMF, dakle, upozorava da se zbog neophodnosti smanjenja udela javnog duga u BPD-u koji će na kraju ove godine umesto očekivanih 50 biti gotovo 60 odsto, deficit mora smanjiti na samo tri odsto u 2021. a da bi se to izvelo neophodno je biti krajnje pažljiv sa trošenjem, pogotovo na plate i penzije. „S obzirom na povišene fiskalne rizike, pored ostalog i od strane državnih preduzeća koja se suočavaju sa poteškoćama, važno je da udeo ukupnih troškova za zarade u BDP-u zabeleži pad na održiviji nivo. Stoga povećanja zarada u javnom sektoru treba da budu ograničena. Povećanja penzija treba da prate dogovorenu švajcarsku formulu, a neka dodatna povećanja ili ad hok isplate treba izbegavati. Potrebno je pažljivo pratiti fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća i eventualna podrška tim preduzećima treba da se sprovede transparentno kroz budžet“, stoji u saopštenju ove institucije nakon okončanja najnovije revizije. Ovo poslednje zvuči kao packa koja je državi upućena zbog nedavne odluke monetarnih vlasti da otkupljuje korporativne obveznice preduzeća, čime je zapravo direktna budžetska pomoć državnim preduzećima zamenjena onom indirektnom, preko Narodne banke Srbije. „Ova odluka jeste jedna vrsta kvazibudžetske subvencije preduzećima. Ona se, naravno, ne može preliti direktno na budžet, odnosno postati budžetski trošak, ali ovakav način pomoći državnim preduzećima, pogotovo što je netransparentan i izveden preko noći, nije dobar, jer naposletku može dovesti do trošenja deviznih rezervi. Činjenica je da se na duži rok ne može voditi politika stabilnog dinara, takoreći fiksnog kursa, uz istovremeno ekspanzivnu monetarnu i fiskalnu politiku, a da to nema posledice. Upozorenje MMF-a može se protumačiti kao zamerka vlastima da ne treba fiskalne funkcije prevaljivati na Narodnu banku, što je ovaj put učinjeno“, kaže Arsić podsećajući da se korišćenje centralne banke zarad finansiranja deficita i podrške preduzećima u bivšoj zemlji pokazalo pogubnim i dovodilo do visoke inflacije i dve hiperinflacije. „Štampanje para nam se već obilo o glavu, zato se ne treba igrati sa nezavisnošću centralne banke i prevaljivati na nju ono što bi trebalo da bude posao fiskalne politike“. Na kraju, imao je MMF zamerke i na kašnjenje u sprovođenju reformi u sistemima zarada u javnom sektoru, odnosno uvođenju platnih razreda, a upozorio je na neophodnost da se, osim ovoga, kraju privede i reforma zapošljavanja u javnom sektoru, pošto ograničenja uvedena još tokom sprovođenja fiskalne konsolidacije odavno daju suprotan efekat. Od države se, takođe, očekuje da jača poresku administraciju, da uspešnije unapređuje korporativno upravljanje u velikim državnim preduzećima i da razvija tržište kapitala. „Srednjoročni prioriteti u cilju stvaranja uslova za brži rast privatnog sektora i približavanje nivoima dohotka u Evropskoj uniji takođe uključuju jačanje vladavine prava i unapređenje pravosudnog sistema“, kaže se, između ostalog, u saopštenju MMF-a. Koliko je onda, uzimajući sve ovo u obzir, taj evropski vrh Srbije zapravo trusan? I može li se baš sve u ekonomiji i jednom društvu opravdati visokim rastom ili u ovom slučaju malim padom BPD-a u jednoj godini? Ne krije li se iza ovog, nesporno odličnog ekonomskog rezultata za ovu godinu, i dalje država u kojoj vladavina prava nije na zavidnom nivou, u kojoj se veoma malo ulaže u nauku, obrazovanje ili zdravstvo, čija su državna preduzeća daleko od tržišnog poslovanja i korporativnog upravljanja, i koja, i pored povećanja zarada i penzija, mereno životnim standardom svojih stanovnika, i dalje pre pripada evropskom dnu nego njenom vrhu.