Svi kao jedan

Koliko je vlasti stalo do mišljenja građana evidentno je po dugom nizu odluka donetih po sopstvenom hiru, od izgradnje Beograda na vodi, plana za gradnju nacionalnog stadiona, podizanja spomenika Stefanu Nemanji, do protivustavnog ignorisanja 42.852 potpisa na predlog zakona za ograničavanje rijalitija. Zato je nedavnim ukidanjem Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom „Vlada samo formalizovala odnos koji suštinski ima prema građanskim inicijativama“, kako za NIN objašnjava Savo Manojlović iz organizacije Kreni Promeni. Stavljanjem nadležnosti Kancelarije pod kapu novoosnovanog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, urušeni su mehanizmi uspostavljani deceniju, kaže se u saopštenju 71 udruženja. Činovnici ovog tela, sve i ako to budu bivši uposlenici Kancelarije, kako udruženja zahtevaju, neće imati ingerencije nad prikupljanjem i objavljivanjem informacija o finansiranju NVO iz budžeta, pa će sredstva biti netransparentno trošena. Istovremeno, građanima se uskraćuje učešće u pripremi pravnih akata, i sužen im je prostor dijaloga sa organima javne vlasti, koji po standardima EU treba da bude mnogo više od razmene mišljenja. U organizacionom smislu, utapanje Kancelarije u Ministarstvo znači da Vlada pitanju saradnje sa civilnim sektorom pridaje još manji značaj, pa smatra da ga administracija može obavljati usputno i uz druge redovne obaveze, kako naglašava Manojlović. Formu dijaloga vlast će sprovoditi preko tzv. gongo organizacija, po sopstvenom scenariju. Sve će to biti dokaz stvaranja još jedne forme bez suštine, po oprobanom receptu vlastodržaca, uveliko kritikovanog sa raznih nivoa i strana. Impuls građana da kolektivno uređuju društvo u kakvom žele da žive, na čemu se demokratija i zasniva, biće sasvim ugušen, upozorava Manojlović. Stoga nam se smeši budućnost jednoumlja, makar ono bilo bezumno.