Hod po tankoj žici

I dok je resorna ministarka telekomunikacija Tatjana Matić još jednom odložila početak aukcije za dodelu frekvencija za 5G mrežu, sa kraja ove na prvu polovinu naredne godine, putujući izložbeni kamion kineske kompanije Huavej posetio je Beograd i Niš, nudeći građanima mogućnost da vide šta je to 5G tehnologija i na koji način bi ona trebalo da im olakša i svakodnevni život i posao. Slično se desilo i godinu dana ranije, kada je u razmaku od svega nekoliko dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić, stavljajući potpis na papir dobijen od tadašnje američke administracije i Donalda Trampa, obećao zvaničnom Vašingtonu preispitivanje srpske telekomunikacione politike, odnosno buduće uzdržavanje od poslova sa „nepouzdanim dobavljačima“ opreme za 5G, što se u stvari svodi na kineske kompanije Huavej i ZTE, da bi neposredno posle toga upravo Huavej u Beogradu otvorio istraživačko-razvojni centar, demonstrirajući tako svoje namere da ne odustaje od sve snažnijeg prisustva u Srbiji. Može li se i treba li i koliko još odlagati aukcija za 5G mrežu? Da li je pandemija samo izgovor ili zaista i stvarni razlog za njeno permanentno pomeranje poslednjih godinu dana? Da li se sa aukcijom kasni zato što Srbija nevešto igra između čekića i nakovnja, odnosno između obećanja datog SAD i saradnje sa Kinom i njenim kompanijama, pošto je vlast pre nekoliko godina upravo Huavej proglasila najvažnijim državnim partnerom u izgradnji 5G mreže? Ili je razlog činjenica da osim tri postojeća telekomunikaciona mobilna operatera - Telekoma Srbija, A1 i Telenora - jasnu nameru da učestvuje u trci za frekvencije iskazuje i kompanija Junajted grupa, vlasnik kablovskog distributera SBB, što se vlastima očigledno nimalo ne sviđa? Aukcija za dodelu frekvencija za 5G mrežu najavljivana je najpre za prvu polovinu 2020, pošto su godinu dana ranije mobilnim operaterima Telenoru i Telekomu izdate dozvole za privremene bazne stanice na 5G signal. Te stanice, pošto su služile samo kao svojevrsna proba, više nisu aktivne, a pandemija je, barem zvanično, u međuvremenu odložila početak licitacije za dodelu frekvencija, najpre za kraj prošle, onda za ovu godinu, da bi se, prema najnovijoj izjavi resorne ministarke Tatjane Matić, ona sada pomerila na prvu polovinu 2022. I dok je, prema ministarkinim rečima, razlog aktuelna pandemija i sa njom povezana ekonomska kriza, od premijerke Ane Brnabić se decembra prošle godine moglo čuti i kako Srbiji, odnosno njenoj privredi i građanima, 5G mreža u stvari nije ni potrebna. „Važno je napomenuti da građani Srbije u ovom trenutku nemaju nikakvu potrebu za 5G mrežama... Običnim građanima 5G mreža nije potrebna“, izjavila je Ana Brnabić, navodeći da su se i operateri složili da je najpre potrebno raditi na unapređenju 4G mreže. NIN do zaključenja ovog broja nije iz resornog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija dobio odgovore na pitanje zašto je aukcija pomerena za 2022, na čemu se temelji odluka da je to povoljan trenutak za aukciju, kao i da li je jedan od razloga za odlaganje upravo obaveza Srbije koja proističe iz Vašingtonskog sporazuma, a to je preispitivanje poslova sa kineskim „nepouzdanim dobavljačima“, kao i otkazivanje saradnje sa tim kompanijama kada je u pitanju razvoj 5G mreže. Irini Reljin, profesorka u penziji Elektrotehničkog fakulteta i doskorašnja pomoćnica ministra u pomenutom ministarstvu, kaže za NIN da se 5G tehnologija uvodi svuda u svetu i da je neophodno da i kod nas što pre bude instalirana. „Pandemija je svakako uticala na odlaganje aukcije za prodaju prava na korišćenje radiofrekvencijskog spektra, jer su svi operateri telekomunikacionih sistema morali praktično u trenutku da obezbede velike kapacitete u brzim fiksnim i mobilnim sistemima kao podršku radu od kuće, onlajn obrazovanju, kao i onlajn prodaji. To je bio veliki izazov i pripreme za aukciju su bile prilično zaustavljene, svuda u svetu. Nažalost, pandemija se odužila, ali mnoge države su nastavila svoje aktivnosti na uvođenju 5G tehnologije i ona je postala njihova svakodnevica. Odlaganje aukcije nije dobro, posebno imajući u vidu korist od uvođenja ove mreže“, kaže Reljin, navodeći da bi, ako se sada krene sa administrativnim procedurama aukcija mogla biti održana već januara naredne godine, što je blizu. Ono što se, međutim, za sada zna jeste da je nadležno regulatorno telo Ratel ispitalo zainteresovanost potencijalnih učesnika na aukciji za frekvencije, te da je sada na resornom ministarstvu da donese neophodni pravilnik o minimalnim uslovima za učešće, a da li je to već urađen posao, nismo saznali. Na pitanje da li Ana Brnabić samo traži opravdanje za kašnjenje aukcije ili ima istine u tome da Srbiji ne treba 5G i da za nju nije još spremna, Andrej Petrovski, iz Šer fondacije, odgovara: „Objektivno gledano, ima istine u tome da nam ne gori pod nogama i da je 4G mreža sasvim dovoljna za svakodnevno funkcionisanje. Ali, jasno je da je 5G mreža neophodna za dalji i ubrzani razvoj tehnologije, a baš to je, kao i digitalizacija, bilo na vrhu agende aktuelne premijerke, pa njena izjava zato zbunjuje. Nisam siguran da će aukcija biti sprovedena ni u prvoj polovini naredne godine“, kaže ovaj naš sagovornik. Sa druge strane, Reljin smatra da je 5G neophodan i da to postaje industrijski standard. „Uspostavljanje 5G mreže značilo bi mnogo ne samo za povećanje konkurencije na tržištu telekomunikacije, već i za nove investicije. Napredak proizvodnje u bilo kojoj oblasti se vidi kroz primenu 5G sistema. Primenom 5G možemo očekivati bolju kontrolu auto-puteva i saobraćajnica, trošenja energije i nepoželjnih pojava na vodotocima, kontrolu poljoprivredne proizvodnje, uvođenje automatizovanih procesa, savremene medicinske i edukativne centre, dakle napredak u svim oblastima“, kaže ona navodeći da svako odlaganje za Srbiju znači gubljenje koraka sa razvijenim zemljama. „Ne smemo se porediti samo sa okruženjem, jer nas svako oklevanje unazađuje. Već nekoliko godina postoji razvijena 6G tehnologija čija primena se očekuje od 2030.“ Zna se da u 6G prednjači Japan, dok je i Evropa, baš kao i Srbija, trenutno zastala sa uvođenjem 5G tehnologije, jer se telekomunikacioni operateri žale da je ta tehnologija preskupa. Istraživanje konsultantske kuće BCG pokazalo je, naime, da bi do 2025. godine u infrastrukturu neophodnu za superbrzu 5G mrežu, koja bi omogućila ubrzani razvoj, a time pogurala i ekonomski rast, bilo potrebno uložiti 300 milijardi evra u državama članicama EU, te trenutno mobilni operateri nisu spremni na toliko investiranje. Ipak, najveći broj država EU jeste sproveo aukcije za dodelu frekvencija za 5G mrežu, a to je ovog avgusta uradila i susedna Hrvatska. I u Srbiji, razloge za nekoliko odlaganja aukcije trebalo bi tražiti kako u nedostatku novca, pošto uvođenje 5G mreže nije nimalo jeftina igračka, pogotovo za kompanije koje dobiju pravo na korišćenje dela tog frekvencijskog kolača, a koje osim ogromnih investicija plaćaju i naknadu državi za dobijanje frekvencija. Ipak, Stefan Vladisavljev, iz Fondacije BFPE za odgovorno društvo ubeđen je da je jedan od glavnih razloga za odlaganje uvođenja 5G mreže u stvari sporazum iz Vašingtona. Naime, prema tom dokumentu, mada on nikada nije ratifikovan u našem parlamentu, odnosno smatra se pravno neobavezujućim dokumentom, Srbija bi u poslu izgradnje 5G mreže trebalo da u širokom luku zaobiđe kineske kompanije Huavej i ZTE, kao i da postojeće poslove sa ovim firmama u nekom razumnom roku zameni poslovanjem sa nekim drugim, koji su više po volji Vašingtona. I mada se američka administracija u međuvremenu promenila, a Srbija godinu dana nakon što je Vučić potpisao ovaj papir nije ispunila brojne tačke tog sporazuma, uključujući i ovu, to ne znači da bi zvanični Vašington na dalju svesrdnu saradnju Beograda i Huaveja u pogledu 5G mreže gledao blagonaklono i aplaudirajući. Baš kao što je jasno da bi u slučaju pritisaka da se određene tačke ispune, njegova pravna neobaveznost bila u drugom planu. „Na osnovu saznanja koje imam i istražujući ovu temu, rekao bih da se Srbija nada da će Bajden i njegova administracija zaboraviti šta je Vučić potpisao sa Trampom. I zato se odlaže aukcija, između ostalog, dok se to ne desi. Za razliku od Kosova ili Albanije, Srbija nije nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma otišla korak dalje i potpisala sa SAD Memorandum o saradnji u izgradnji 5G mreže, što znači da ona nije pokazala dalju nameru da napravi otklon od Huaveja i Kine. Ipak, to i dalje ne znači da se Vašington ne može pozvati na potpisano kada njemu bude odgovaralo, a vidimo da se promenom administracije politika prema Kini nije radikalno ublažila“, kaže Vladisavljev navodeći da Huavej nesmetano posluje u Srbiji i realizuje svoje planove, kao i da Srbija, ako bi bila primorana da poštuje Vašingtonski sporazum, ne može bez nekog zakonskog uporišta zahtevati od mobilnih operatera da zaobiđu Huavej. Naši mobilni operateri, posebno Telenor i Telekom, već imaju uspostavljene poslovne odnose sa kineskim Huavejom, koga je i sama država proglasila strateškim partnerom kada je u pitanju izgradnja i nabavka opreme za 5G mrežu, pa je nejasno kako bi se sada odjednom ti poslovi mogli srušiti. Pogotovo bez posledica, koje ne samo da bi trpela država, već i ti mobilni operateri, koji bi praktično bili ucenjeni da zaobilaze kineske kompanije kada je u pitanju nabavka opreme za 5G mrežu, što su, uostalom, neke države već radile pod pritiskom SAD i Trampa. Najmanje glavobolje, u ovakvom scenariju, imao bi austrijski A1, bivši VIP, koji je pre nekoliko meseci javno obelodanio da je njihov strateški partner za razvoj 5G mreže u ovom regionu finska Nokija. Šta god intimno mislili, odnosno priželjkivali mobilni operateri, što skoriju ili što kasniju aukciju za frekvencije, oni su, barem formalno, iskazali zainteresovanost za učešće na njoj. To je nedavno potvrdila i Vladana Radisavljević Đorđević, rukovodilac Grupe za planiranje i razvoj elektronskih komunikacionih mreža i usluga u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Učestvujući na skupu u Privrednoj komori Srbije, posvećenom upravo kašnjenju u izgradnji 5G mreže, ona je potvrdila da su za aukciju zainteresovani Telekom, Telenor, A1 (nekadašnji VIP), kao i kompanija SBB. Možda baš u ovoj činjenici da SBB već mesecima ne krije ambicije da učestvuje u ovoj trci, te je još početkom ove godine javno pozivao Ratel i resorno ministarstvo da otpočnu proceduru za dodelu frekvencija, leži jedan od razloga za odlaganje. Naime, tržišno-politički rat države i Telekoma sa jedne strane, odnosno Junajted grupe i njenog SBB-a sa druge strane u Srbiji traje već odavno i teško je poverovati u to da država blagonaklono gleda na eventualno učešće SBB-a u ovom poslu. Uostalom, nedavnom izjavom Tatjane Matić da je tržište mobilne telefonije dobro razvijeno, te da ne vidi interes ni građana, a ni biznis zajednice za još jednim operaterom, ona je posredno odgovorila na pitanje ko će moći da učestvuje na budućoj aukciji. Drugim rečima, zvanično se još uvek ne zna šta će sadržati pravilnik o minimalnim uslovima koje moraju da ispune potencijalni učesnici na aukciji za frekvencije, ali ovakve izjave potkrepljuju tvrdnje da bi to, kao i u ranijim aukcijama za 3G ili 4G mrežu, mogli da budu samo operateri mobilne telefonije, što isključuje kablovskog distributera SBB, koji bi na ovaj način bio sprečen da ostvari svoje ambicije da uđe na tržište mobilnih komunikacija. „Teško je u ovom trenutku reći da li se neko diskriminiše, a neko drugi favorizuje, jer mi ne znamo uslove pod kojima će se učestvovati na aukciji, kao i argumente kojim će se ti formirani uslovi potkrepiti. Jasno je da moraju postojati neki kriterijumi, odnosno da se na aukciji ne može pojaviti svako ko želi da gradi 5G mrežu, ako za to nema kapaciteta ili tehničkih uslova, ali kakvi će uslovi biti propisani, tek ćemo videti iz pravilnika“, kaže Andrej Petrovski. Odgovarajući na pitanje ko će moći da se prijavi na aukciju, odnosno kakvi će biti uslovi, bivša pomoćnica resornog ministra kaže da je Ministarstvo u obavezi da pripremi pravilnik sa minimalnim uslovima, u kojem će se precizirati ko može da učestvuje. „To se, između ostalog, odnosi i na broj dozvola za korišćenje radiofrekvencijskog spektra. Uslovi se menjaju, pre svega zbog različitih opsega za koje se aukcija sprema, kao i minimalne cene koja se jednokratno plaća pri izdavanju dozvola“, objašnjava Irini Reljin, po čijem su mišljenju, za mala tržišta kakvo je srpsko, tri operatera mreže mobilnih sistema dovoljna. „Poljska, primera radi, ima šest puta veću populaciju i ima samo pet operatera. Takođe, treba istaći da između naših operatera postoji oštra konkurencija, kao i da je tržište razvijeno. Uobičajeno je da novi operateri na neko tržište ulaze kupovinom nekog od postojećih operatera. Upravo to se desilo kada je češki operater kupio kompaniju Telenor Srbija. Ređi je slučaj da se pojavi novi operater bez postojeće infrastrukture. U slučaju 5G to bi značilo bez stubova i kompletne druge infrastrukture koja ih prati, bez podrške u prethodnoj 4G tehnologiji, kao i bez baze o pretplatnicima i bez neophodnih softvera za funkcionisanje mobilnih sistema u određenoj državi. Zaključak bi bio da je kupovina nekog od postojećih moguća, ali da se ne vidi isplativnost grinfild investicije u ovom trenutku. Kompanija VIP je 2006. ušla na tržište telekomunikacija, koje je tada bilo u razvoju, i trebalo joj je više godina da se stabilizuje i da postane konkurentna drugim operaterima. Stoga se ne vide finansijski razlozi da bilo koja kompanija sada krene od nule, na nekom, a posebno ne na ovako malom tržištu kao što je naše“, tvrdi sagovornica NIN-a. Šta god da bude pisalo u tom pravilniku, sigurno je da će on tek biti predmet polemike u javnosti. Ili će se ovi konvencionalni mobilni operateri, koji su već prošli aukcije za prošle generacije, smatrati oštećenim, jer im se uvodi na tržište konkurencija koja ne ispunjava uslove koje oni veruju da je neophodno imati, ili će se Junajted grupa, ukoliko izgubi mogućnost da učestvuje na aukciji smatrati diskriminisanom i otpočeti još jedan političko-tržišno-medijski rat sa državom i njenim regulatornim telima. Sa druge strane, nije izvesno ni kako će teći rat velikih sila, pre svega, Kine i Sjedinjenih Američkih Država, odnosno u kojoj fazi će biti onda kada Srbija konačno donese odluku o razvoju 5G mreže, pošto je i jednima i drugima praktično obećala da će im u tom ratu biti saveznik. Kini tako što je poslednjih godina i formalno i suštinski proglašava svojim najvažnijim ekonomskim saveznikom, pa i kada je u pitanju tehnološki razvoj, a SAD tako što je predsednik Srbije potpisao papir na kojem jasno piše šta Amerika traži da se uradi kada je u pitanju saradnja Srbije sa kineskim tehnološkim džinovima. Imajući sve ove prepreke u vidu, pandemija je očigledno došla kao odličan i opravdan izgovor za odlaganje aukcije za 5G mrežu. Ako je Srbija i do tada imala ozbiljnu nameru da otpočne uvođenje ove mreže prošle godine i nije koristila 5G samo kao još jedan od marketinških trikova neophodnih u stvaranju premijerkinog imidža borca za digitalizaciju, kojem je tehnološki razvoj imperativ.