Povratak korenima

Bogat program 37. beogradskog džez festivala, od 26. oktobra do 1. novembra, upotpuniće jedna lepa saradnja, koja će biti krunisana vrlo ambicioznim programom zakazanim za 28. oktobar, kada će se ovdašnja publika upoznati sa savremenim poljskim džezom. „Za fondaciju Zbignjeva Sajferta ovo je prelomna godina u kojoj smo, uprkos svim poteškoćama sa pandemijom, ipak uspeli da organizujemo prve dane Sajfert džez festivala, gde ćemo predstaviti najbolje od poljskog džeza“, kaže za NIN Aneta Norek-Skricka, predsednica ove Fondacije. „Beogradski džez festival je naš prvi partner u tom projektu i ponosni smo što smo u mogućnosti da predstavimo poljsku džez scenu u Beogradu, a sve pod imenom Zbignjeva Sajferta.“ Nadalje, predsednica Fondacije otkriva nam da je Zbignjeg jedna od najznačajnijih figura u poljskoj istoriji džeza i jedan od najprepoznatljivijih svetskih džez violinista. Uprkos tome što je kratko živeo (1946-1979) njegov beskompromisni napor i autentična prezentacija muzike iznedrili su impresivne plodove, te su danas izuzetno srećni što takva figura stoji na čelu onoga što nazivaju poljskim džezom. Veče u Beogradu biće jedinstvena prilika i za početak saradnje i za prezentaciju muzičkog programa poljskih džezera. „I ubeđena sam da će to biti izvanredno džez veče“, dodaje Aneta. A program čine Marsin Vasilevski trio s kojima nastupa američka džez legenda DŽo Lovano, Pjotr Damasijevič trio i trio Mateuša Smočinskog. U opusu trubača Pjotra Damasijeviča su razna izvođenja, od modalnog i fri džeza do klasične muzike 20. veka, zvučnog dizajna i elektroakustičke improvizacije. U Beogradu će preneti neke impresije zvukova poljskih planina, kombinovanih sa njihovim muzičkim putovanjima kroz Afriku, Norvešku i Indiju. „Odrasli smo slušajući majstore poljskog džeza“, kaže Damasijevič za NIN. „I osetili smo istu inspiraciju koja se oseća u duhu te muzike, negde između slovenskog folka i klasične tradicije. I iz tog razloga sam odabrao za izvođenje Sajfertovog Pinokija i Quo Vadis, koji su vrlo bliski našoj ideji `povratka korenima`“. NJegov kolega Mateuš Smočinski međunarodno je priznati džez violinista, dobitnik brojnih nagrada na velikim takmičenjima, uključujući Gran pri Zbignjev Sajfert takmičenja u džezu i nagradu za najboljeg džez violinistu evropskog magazina DŽez forum 2020. godine. Takođe je jedan od savremenih kompozitora u Poljskoj sa bogatim i raznovrsnim opusom. „Nastup na Beogradskom džez festivalu je za nas posebno važan“, govori za naš list uoči dolaska. „I zaista sam srećan što ću deliti scenu sa dvojicom velikih muzičara kao što su Kažetan Galas na električnim orguljama i Kšištof DŽiedžič na bubnjevima. To će biti moj prvi nastup u Srbiji, tako da sam odlučio da predstavim najveće hitove sa mog repertoara. Izvešćemo nekoliko kompozicija mog brata Jana Smočinskog sa njegovog diska New Trio, ali i neke moje, sa mog kvintet albuma. Takođe, u Beogradu će premijerno biti izvedena jedna moja kompozicija! Naravno, sviraćemo i muziku koja je potekla od dvojice muzičara – DŽoa Koltrejna i Zbignjeva Sajferta, moje direktne inspiracije.“ Obojica se slažu da je džez izuzetno popularan žanr u Poljskoj i da publika nije tako mala. „Mnogi festivali i klubovi imaju džez na svom repertoaru“, kaže nam Pjort. „Takođe, izvedba džez muzike kod većine muzičara tog tipa je na izuzetno visokom nivou“... „DŽez scena u Poljskoj je ogromna“, nadovezuje se Mateuš. „E sad zavisi šta podrazumevate pod popularan... Naravno, ne možemo porediti džez muziku sa drugim pop žanrovima – naročito ne po prodaji diskova – ali imamo na hiljade džez festivala. Otprilike svaki veći grad u Poljskoj ima svoj džez festival. Jer ljudi vole živu muziku.“ A živa muzika, čini se, više je nego potrebna u vremenu pandemije. LJudi su se otuđili, koncerti deluju poput kolektivnog zalečenja. Na pitanje koliko je džez u stanju da resetuje trenutno stanje svesti i kakva je njegova uloga uopšte danas, naši sagovornici nude različite odgovore: „Mislim da je džez potrebniji nego ikad“, kaže nam Pjotr. „LJudi su i gladni i žedni muzike uživo, džeza, razmene energije. Mislim da su zainteresovani za događaje generalno, uključujući i džez, više nego ranije. Mogu to da potvrdim stopostotno kada su moji obožavaoci u pitanju“. „Bojim se da je džez manje popularan otkako je pandemija počela“, kaže s druge strane Mateuš. „Imam osećaj da većina džez fanova voli da sluša muziku na živim koncertima. Tokom vanrednog stanja, bilo je zaista zastrašujuće videti kako su prvoklasni muzičari izvodili striming koncerte a pritom su imali svega 20 do 40 slušalaca. Naravno, mogu da ih razumem – niko nije želeo da bude za kompjuterom u to vreme. Ali sada, kada se iznova pokreću događaji nakon kovida, vidim da publika ima ipak malo veće apetite za žive džez koncerte!“ Utoliko će veče na Beogradskom džez festivalu biti idealna prilika da se domaća publika upozna sa dometima manje poznatog originalnog poljskog džeza, čiji zvuci, kako reče Pjotr Damasijevič, dolaze iz mešavine folka i klasike, potpuno orijentisanih ka slovenskom duhu. „Teško je navesti tek nekoliko imena koji predstavljaju našu scenu“, dodaje Mateuš Smočinski. „Poljski džez muzičari pronalaze inspiraciju svuda. Recimo, u ovom trenutku, na mene ogroman uticaj ima američki savremeni kompozitor DŽon Adams.“ I tek onda, intriga šta će Poljaci doneti kao svoj originalni džez, postaje još veća.