Nove kolone srpskih podela

Kad se izbori u Velikom Trnovcu po drugi put ponove u petak, 27. maja, još uvek to neće značiti kraj čekanju konačnih rezultata parlamentarnih izbora. Ponovne žalbe Republičkoj izbornoj komisiji i eventualne Upravnom sudu mogu pomerati rok za formiranje Vlade i do polovine novembra, a već dosad su ga pomerile do oktobra. Borba za jedan mandat između Socijalističke partije Srbije, koja ga je izgubila nakon ponovljenog glasanja 28. aprila i Koalicije Albanaca Doline, koja ga je osvojila, možda se i ne nastavi nakon što oko hiljadu birača još jednom dobije poziv da glasa, ali ta sitna brojčana razlika manja je neizvesnost od promena koje su, u iščekivanju rezultata, spoljnim okolnostima nametnute originalnoj slici Narodne skupštine, izglasanoj 3. aprila, otkada su i stranke započele svoje izjašnjavanje o sukobu u Ukrajini. Većina odluka o spoljnopolitičkoj opredeljenosti Srbije formalno ne mora da se donosi u Skupštini, kao što ne bi morala ni odluka o uvođenju sankcija Rusiji, na primer, ali od te teme zavisiće većina drugih nakon konstituisanja parlamenta. Do sada su se stranke poput SPS, Dveri, Demokratske stranke Srbije i Zavetnika izjašnjavale protiv glasanja o osudi Rusije u Ujedinjenim nacijama i drugim organizacijama, a ostale su se stranke, počev od Srpske napredne, uzdržavale. Čim je kraj kampanji odzvonio, SNS zameri koalicionom partneru na „neodgovornosti“, ali nastavlja da odgovor na pitanje odlaže. Pojedinci iz SNS se glođu s jedne na drugu stranu tako da izgleda da u toj stranci nema saglasnosti, kao i do sada u mnogim prilikama koje su uvek okončavale „složno“. Koalicija Moramo izjasnila se očekivano za uvođenje sankcija, a koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije raspala se i po tom pitanju. Narodna stranka na suprotnom je polu od Pokreta slobodnih građana, pa i Demokratske stranke koja je svoj stav izglancala usvajanjem Deklaracije o EU u skoro „savršenom“ tajmingu, tri dana nakon što je Emanuel Makron pozvao na stvaranje drugačijeg modela te zajednice. Konačno i Stranka slobode i pravde izjašnjava se za uvođenje sankcija i to, u broju, poslanike deli na najmanje 78 onih koji su izričito protiv sankcija ne računajući stranke sa liste koju predvodi SNS, poput Pokreta socijalista, Srpske narodne partije Nenada Popovića ili Pokreta Snaga Srbije, koji bi u zbiru mogli imati još osam poslanika, i na 39 opozicionih plus 13 manjinskih koji bi podržali promenu politike prema Rusiji. Pod uslovom da ovo pitanje ne bude presudno za dogovor sa SPS u pravcu novih izbora, kakvu god da napredna lista politiku povede i za koji god kurs da zatraži podršku sa svojih 120 poslanika, čak i bez proruskih, lako će je dobiti. Ali se neće lako izvući. Glasovi u Velikom Trnovcu taj skor menjaju za jednog poslanika, ali da li im je svrha drugačija - da se pravnim sredstvima produži rok za formiranje nove vlade, kao makar kakav izgovor pred pritiscima da se Srbija odredi? Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a veruje da takve namere nema, jer iako je indikativno da se oko tog biračkog mesta podigla fama SPS-u je uistinu stalo da (ulaskom albanske liste u Skupštinu) ne izgubi taj jedan mandat iz političkih, a i iz finansijskih razloga. Od toga kako će stranke pristupiti novim izborima - da li će se takmičiti, motivisati birače da se po treći put odazovu i to tokom radnog dana - koliko i od obučenosti odbora zavisiće, tvrdi Klačar, mogućnost nastavka ovog procesa. „Nisam siguran da donosiocima odluka išta znači da se rok za formiranje vlade pomeri sa početka na kraj oktobra. Kako sada stvari stoje, čak i da se rat u Ukrajini završi pre tih 30 dana, to ne bi „oslobodilo“ Srbiju od svrstavanja. Veći je problem što se kontinuirano teži da se u formiranju institucija ide do krajnjih rokova na svim nivoima. Odugovlačenje unosi tenzije, otvara mogućnost trgovine, neprincipijelnih dogovora i sukoba, a za Srbiju je baš u ovom momentu dobra jedino predvidivost. Tim gore što se formiranje republičke izvršne vlasti tako približava početku kampanje za nove beogradske izbore.“ U procentima, stranke koje su se izjasnile za politiku EU i SAD u parlamentu predstavlja oko jedne petine poslanika. Prema poslednjem istraživanju Nove srpske političke misli, procenat ispitanika koji podržavaju uvođenje sankcija Rusiji je manji od sedam (6,9) odsto. Bez obzira na to što je u tom istraživanju 11 odsto neopredeljenih, rezultat znači da je među apstinentima na izborima znatno više onih koji se sankcijama protive. Urednik NSPM Đorđe Vukadinović kaže da su vest o ovom istraživanju preneli proevropski ili prozapadni mediji, ali ne i oni rusofilski za koje se veruje da su pod kontrolom vlasti, što govori o tome da je nalaz neprijatan predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću iako se pogled na EU u velikoj meri poklapa sa drugim istraživanjem na koje se on poziva, jer mu ove brojke smanjuju manevarski prostor. „U Skupštini je sada više političkih subjekata koji izražavaju volju građana po najvećem broju pitanja, ali ne znači po svakom. Velika većina građana, tako i birača SNS i SPS, ne podržava sankcije. Ako bi vlada koju bi činile ove dve stranke uvela sankcije, to bi apsolutno bilo protivno volji njihovih birača. Linija podele za i protiv sankcija ne poklapa se ni po osi vlast-opozicija niti po stranačkoj. Očigledno je da u tako velikom procentu participiraju i većinski i opozicioni birači. I to ne samo onog dela opozicije koja je na desnom spektru, nego i kod dela proevropske i prozapadne opozicije, čiji deo birača deli iste vrednosti, ali nije za sankcije. To se odnosi čak i na koaliciju Moramo“, kaže Vukadinović. Ako je sukob u Ukrajini na taj način izmešao i ispresecao linije srpskih podela, onda ne čudi i da su se „najliberalnije“ opozicione partije tek posle izbora odlučile da se izjasne i po drugim srodnim pitanjima. Tako je tek sad bez brige Pokret slobodnih građana, koji SPS-u često zamera prošlost, podržao ulazak Demokratske partije Kosova Hašima Tačija u organizaciju Liberali Jugoistočne Evrope. Vlast nastavlja da se vrti u nejasnim izjavama, a predsednik Srbije da javno očajava pri pomisli da nas Unija neće hteti. „Vučić je pre izbora tvrdio da neće uvesti sankcije, sad ne tvrdi da hoće, ali ni da neće, a stranački predstavnici, poput Dragana Šormaza, naveliko plagiraju“, kaže Vukadinović. „Vidi se oportunizam i kod vlasti i kod opozicije, ali valja znati da je društveno i političko silovanje građana donošenje svake odluke kojoj se protivi 80 posto punoletnog stanovništva. Možda jeste malo cinično, ne previše etično, ali politički nije bilo glupo što su ovo pitanje stranke ostavile za posle izbora.“ Na pitanje da li Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova u zamenu za članstvo u EU, u ovom istraživanju, 84,7 posto građana odgovara negativno. Još više (87,2) ne podržava ulazak u NATO, a 68,7 odsto smatra da je Alijansa kriva za trenutni rat i 49 odsto da je Rusija u pravu. Vukadinović kaže da ni odnos građana prema sankcijama nije posledica „endemske rusofilije“, nego pre svega izražene „natofobije“ građana. Pitanje sankcija prvi se put pojavljuje u ovoj anketi, ali je po svim drugim pitanjima odnos građana ostao na gotovo istom nivou. U odnosu na period pre aprilskih izbora, nema promene raspoloženja. Klačar kaže da parlament ostaje odraz onog što je većinsko raspoloženje i da je struktura parlamenta približno verna slika dilemama našeg društva, pa i ovoj o ukrajinskoj krizi. „I dobro je što je takav u situaciji kad će se doneti odluka, pre svega da bi se diskusija vratila u parlament i da bi poslanici mogli da pozivaju izvršnu vlast na odgovornost.“ Predstavnici vlasti tvrde da je serija lažnih dojava o bombama širom Srbije osmišljena neuhvatljiva akcija da bi se pritiskom promenilo raspoloženje građana prema Rusiji. Ako je to uistinu bio cilj, do sada ne deluje da se uspešno savladava. Blage zabrinutosti ima, ali ne i straha kojim bi se moglo manipulisati čak ni među roditeljima dece iz škola koje su prekidale neposrednu nastavu. Kampanja da se ublaži otpor spoljnopolitičkom zaokretu je moguća ili primena rešenja kakvo je viđeno kod potpisivanja Briselskog sporazuma kada se striktno koristio izraz „parafiran“, čime je pitanje da li je odluka doneta ili nije - ostajalo bez odgovora. Ali i takvo zamešateljstvo biće komplikovanije sa oko jednom trećinom poslanika takozvanih rusofila. Dragana Pejović