Propagandom na mafiju

U nastavku rata mafijaških klanova, koje predvode i srpski državljani, jedino je dobro što su poslednji obračuni bili van granica Srbije. Međutim, do danas u Srbiji nije bilo istrage koja bi razbila mafijašku strukturu do vrha. Uhapšena je jedino grupa Veljka Belivuka, koja je prema operativnim podacima, a i prema delima koja im se stavljaju na teret, bila samo izvršilac. Nastavak mafijaškog rata doveo je do stradanja ljudi koji su pri vrhu klanova. U Istanbulu je 8. septembra ubijen Jovan Vukotić, koji je prema zvaničnim sumnjama iz Crne Gore predvodio „škaljarski klan“. Pojavila se i sumnja da je 30. septembra u Panami ubijen Radoje Zvicer, jedan od ljudi pri vrhu suprotstavljenog „kavačkog klana“, ali prema poslednjim nepotvrđenim informacijama (do 4. oktobra pre podne kada je tekst išao u štampu) to nije tačno. Mediji u Crnoj Gori, čiji je Zvicer državljanin, javljaju nezvanično da je njihova policija dobila potvrdu da ubijeni u Panami nije Zvicer. Srbija ne dobija takve zvanične podatke odmah, jer on nije njen državljanin. Nezvanična informacija moguće da je proizašla iz zabune oko identiteta, a nije isključeno da su je namerno plasirali istražitelji da bi Zviceru ušli u trag. Prema takođe nepotvrđenim informacijama srpskih istražitelja, Zvicer je bio u Turskoj u vreme ubistva Vukotića, ali je uspeo da je napusti. Navodno je nakon toga počela ozbiljna organizacija njegovog skrivanja, pa se tako kao mogućnosti navode podvrgavanje estetskoj operaciji zbog promene identiteta, kao i lažiranje smrti. Ko god bio ubijen u Panami, činjenica je da su istražitelji više zemalja pratili komunikaciju dva suprotstavljena klana. Ono što se retko dešavalo u Srbiji, da se uhapse oni za koje se sumnja da su učestvovali u mafijaškim ubistvima, desilo se u Turskoj za samo osam dana od ubistva Vukotića. Uhapšeno je njih 13, a turska policija je zvanično saopštila da je pronašla i oružje iz kojeg je ubijen Vukotić. Saopšten je za sada i identitet dvojice uhapšenih, Radoja Živkovića Žutog i Zdravka Perunovića. Živković važi za najbližeg saradnika Zvicera i policija Crne Gore raspisala je i za njim međunarodnu poternicu zbog optužbi da je učestvovao u nekoliko likvidacija članova suprotstavljenog kriminalnog klana. Uhapšeni Perunović takođe je označen kao pripadnik „kavčana“ i tereti se da je učestvovao u zločinima počinjenim na teritoriji Crne Gore. Nema drugih zvaničnih informacija iz istrage u Turskoj. Nezvanično se spominju dve verzije kako su Vukotića pronašli atentatori u milionskom Istanbulu. Prema jednoj, koju su objavili i pojedini srpski mediji, Vukotića je navodno prodao Turčin koji mu je pružao zaštitu. Prema drugoj verziji, praćena je njegova žena i ova sumnja je potkrepljena jednim tačnim podatkom da je Vukotić ubijen ubrzo nakon što mu je supruga došla iz Srbije u Tursku. Ukoliko se ova poslednja verzija ispostavi kao tačna, postoji mogućnost da su organizatori ubistva Vukotića dobili informaciju o kretanju njegove supruge od nekog u institucijama u Srbiji. Vukotić je u Turskoj bio uhapšen pre četiri godine, u septembru 2018. kada je ubrzo isporučen Srbiji. NJega su potraživali i Crna Gora, zbog organizovanog kriminala, i Grčka, zbog šverca 156 kilograma kokaina. U Srbiji je Vukotića Viši sud u Beogradu pravosnažno osudio na 15 meseci zatvora zbog korišćenja falsifikovanog makedonskog pasoša. Dok je bio u pritvoru pokrenut je postupak zbog sumnji da su hteli da ga otruju cijanidom, ali nikada nije nastavljen. Crnoj Gori je izručen iz Srbije u februaru 2020. Pojavile su se informacije da je u pritvoru u Spužu planirano njegovo ubistvo snajperom, kako je već ranije ubijen jedan od pritvorenika, takođe pripadnik zaraćenih grupa. Drugi navodni plan je bio da se ubije dronom koji bi nosio eksploziv. Posle okončanja istrage, Vukotić je pušten na slobodu krajem jula 2020. Nakon promene vlasti u Crnoj Gori Specijalno državno tužilaštvo ga krajem 2020. tereti da je formirao kriminalnu organizaciju radi likvidacije vođa „kavačkog klana” Slobodana Kašćelana i Radoja Zvicera. Dokazi za ove sumnje su dobijeni preko međunarodne saradnje, kada je razbijena Skaj aplikacija. Vukotić  je tada već bio u bekstvu. Nedavno je u Srbiji Zvicer, kao i pre toga Vukotić, osuđen zbog falsifikovanih dokumenata. Viši sud u Novom Sadu osudio ga je u odsustvu 13. septembra 2022. na dve godine i pet meseci zatvora zbog navođenja na overu neistinitog sadržaja i falsifikovanja isprave. Rat zaraćenih grupa obuhvata ceo Balkan, a ne samo Škaljare i Kavač, dva toponima u Kotoru. Za Škaljare, osim Kašćelana i Zvicera koji su osumnjičeni u Crnoj Gori, prema operativnim podacima vezana je osoba iz Srbije označena kao „mozak za pranje novca“ i „nekadašnji vođa novobeogradskog klana“. Takođe, spominju se i ostaci grupe Darka Šarića, koji je ponovo uhapšen nakon što su iz inostranstva dostavljeni dokazi zbog kojih je osumnjičen da je i iz pritvora vodio svoje narko-carstvo. Za sada u krivičnoj prijavi nema optužbi, kao iz operativnih podataka, da je Šarić bio uključen u rat klanova. Osim činjenice da je Šarićev advokat Dejan Lazarević branio i Belivuka, NIN je objavio i svedočenje svedoka saradnika Bojana Hrvatina iz policije da im je novac za jedno ubistvo isplaćivan u Šarićevoj vili koju im je ustupio Lazarević. Šarić je za NIN pismom demantovao da je vila njegova. Od predvodnika „kavčana“ koji se nalaze na prijavama i optužnicama na slobodi se nalazi jedino Zvicer, ako nije ubijen u Panami. Kašćelan je u pritvoru od aprila 2021, takođe nakon promene vlasti u Crnoj Gori, kada su uhapšene i još četiri osobe, zbog optužbi da je sa Zvicerom i Živkovićem, koji je uhapšen u Turskoj, organizovao kriminalnu grupu. Sumnjiči se ukupno njih 13. Istraga protiv njih je proširena novembra 2021. i njom je obuhvaćen i Belivuk za ubistva u Crnoj Gori. Da je Kašćelan boravio u Srbiji saznalo se nakon pucnjave 26. juna 2016, jer su tada u Ulici Pavla Simića u Novom Sadu ranjeni on i njegov telohra­nitelj Vladan Vučković. S druge strane su „škaljarci“, čije su jezgro zaista činili mlađi kriminalci iz Kotora, ali i još neke značajne grupe. U operativnim podacima spominjani su Luka Bojović i njegov najbliži saradnik koji je na slobodi bez optužbi, Filip Korać. Na telu jedne od žrtava za koju je optužena Belivukova grupa napisano je krvlju „Korać pi...“. U kontek­stu saradnika „škaljaraca“ pominjan je i Nebojša Stojković Stojke, ranije označen kao vođa „rako­vičkog klana“, koji je ranjen 28. avgusta 2017. u Barseloni. On je demantovao nakon toga da je učesnik u sukobu klanova. Spominjani su kao saradnici i neki pripadnici grupe Amerika, ozloglašene još iz 90-ih, koja je takođe iz Srbije. Mafijaški rat je počeo nakon nestanka kokaina u Valensiji daleke 2014. i od tada je počinjeno više desetina ubistava od kojih mnoga u Srbiji. Međutim, nijedna srpska istraga do sada nije dovela do razotkrivanja strukture kriminalnih grupa. Osim hapšenja Belivukove grupe, koja je označena kao izvršitelj „kavčana“, i optužbi za falsifikovanje, nije bilo ozbiljnih rezultata u ratu protiv mafije. Ovakav rat je najavljen 2016. nakon ubistva Aleksandra Stankovića - Saleta Mutavog, prvog vođe Janjičara koje je preuzeo Belivuk. Umesto istrage koja bi razotkrila strukturu mafijaških grupa i njihovu povezanost sa predstavnicima države, imali smo političku propagandu koju je predvodio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je tako prvo optužio Filipa Koraća da je jedan od „najopasnijih ljudi u zemlji“ i „glavni snabdevač drogom“, ali njegove reči nije pratila stvarna istraga. Korać je za sada slobodan građanin. Ispostavilo se, kako je za NIN rekao funkcioner SNS-a Dragan Ilić Limar, nekada optužen da je pripadnik grupe Željka Maksimovića Make koja se tereti da je ubila policijskog generala Boška Buhu, da je Korać bio finansijer naprednjaka. Vučić je posle hapšenja Belivukove grupe optužio i Zvicera da je od te grupe naručivao ćevape od ljudskog mesa. Međutim, Zvicer uopšte nije za to optužen, niti se u optužnici protiv Belivuka spominju ćevapi od ljudskog mesa, već naprotiv, da su se počinioci trudili da unište svaki materijalni dokaz. Nema primera u svetu da je organizovani kriminal uništen u međusobnim obračunima mafijaša. Naprotiv, ako država ne vodi ozbiljnu bitku, obračuni služe za stvaranje takozvanog superklana, koji nastaje tako što jedna grupa prevlada ili se nađe zajednički interes zaraćenih. Jeftina i površna politička propaganda to može samo da pospeši. Vuk Z. Cvijić